AVGANISTAN U NOVOJ „VELIKOJ IGRI“

Avganistan odavno ima (ne)slavnu reputaciju „groblja imperija“, ali i „geopolitičkog ključa Evroazije“, „srca“ Centralne Azije, „najopasnijeg mesta na svetu“ i najvećeg „izvoznika izbeglica i azilanata“. Kada se, na primer, spomene ime ove države u zapadnim zemljama, javno mnjenje pomisli na rat, terorizam i trgovinu narkoticima, pri čemu se ne razmišlja zašto je ova država postala prostor beskonačnih ratova

Avganistan trenutno predstavlja pretnju za bezbednost mnogih država, posebno iz regiona. Prvi razlog je što se između 90 i 92 posto najjačeg narkotika proizvodi se u ovoj zemlji. Prema podacima UN, od vremena dolaska NATO-a u Avganistan proizvodnja maka povećana je deset puta, a heroina dva i po puta. Pored toga ova država je izbila na drugo mesto u svetu (prvi je Maroko) po proizvodnji marihuane i hašiša. Istovremeno u avganistanskim skladištima čuva se više tona čistog heroina.
Drugi razlog je rast i razvoj terorizma i terorističkih grupacija sa agresivnim totalitarističkim ideologijama preko kojih se izvozi nestabilnost u druge države i zbog pojave američkih i NATO vojnih baza na teritoriji Avganistana koje postaju dodatna pretnja za mir i stabilnost država oko Avganistana.
Avganistan je u geopolitičkom smislu važan, jer ko kontroliše ovaj prostor ima uticaj na politiku svih država u okruženju. Takođe, Avganistan je raskrsnica kopnenih trgovačkih puteva. Teritorija ove države je ogromna i zauzima prostor današnje Francuske, Belgije, Holandije i Danske zajedno. Država je bogata gasom, naftom, ugljem i brojnim drugim rudama uključujući zlato, iako je ekonomski jedna od najsiromašnijih i politički najnestabilnijih država na svetu.

[restrict]

PUPAK AZIJE Za Iran, čiji je uticaj ograničen sa zapada arapskim etničko-religioznim jezgrom, Avganistan predstavlja važan koridor u Centralnu Aziju, gde se čuvaju ostaci velike persijske kulture. Za Indiju, rastrzanu između Pakistana i Kine, a koja se s nepoverenjem odnosi prema zapadnom „demokratskom projektu u Avganistanu“, ova država predstavlja prirodni severni koridor. Indija se može odseći od Centralne Azije u Kašmiru, ako bi to hteli Kina i Pakistan. Međutim, samo uz pomoć severnog koridora Delhi može da ide u istoriju s jasnom vizijom svog geopolitičkog kursa. Zbog toga je obnova indijske kontrole nad Hilgitom najvažniji razlog otpočinjanja idijsko-pakistanskih ratova.
Za Rusiju i države Centralne Azije Avganistan je uvek bio ključ Južne Azije. Bez kontrole nad Avganistanom nemoguć je izlazak na južna mora i uspostavljanje jedinstvene, integralne transkontinentalne trgovine, zasnovane na opštim pravilima, što je san koji se neguje već tri veka. Za Turkmenistan, Tadžikistan i Uzbekistan nije moguća nikakva multipolarna politika ako ostanu „zarobljeni“ između Rusije i nestabilnog Avganistana.
I pored svega Avganistan ostaje izvor geopolitičkih i istorijskih preokreta. Sredinom novembra 2018. u Moskvi je napisano još jedno poglavlje epske istorije ove zemlje, jer je Rusija preuzela obavezu da uz primenu sveg diplomatskog potencijala stimuliše mirovni proces u ovoj ratom iznurenoj državi.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, okružen predstavnicima (nezvanične) avganistanske vlade i njihovim suparnicima iz talibanskog pokreta, govorio je o „zajedničkom radu s regionalnim partnerima i prijateljima iz Avganistana, koji su se okupili za ovim stolom“. „Osamdesetih godina prošlog veka SSSR je započeo rat u ovoj državi, koji se završio fijaskom, a sada Rusija igra vodeću ulogu u posredništvu u ovoj ’velikoj partiji šaha’, ali u novoj verziji, verziji XXI veka“, rekao je on. Uz sve to u pregovorima učestvuju i talibani, koji su u Rusiji stavljeni na listu terorističkih organizacija.
Sastav učesnika pregovora u Moskvi je bio veoma šarenolik. Sastanku su prisustvovala četiri člana Višeg saveta za mir, zaduženog za dijalog s talibanima (ali koji Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje predstavlja kao nedržavnu strukturu), predstavnici zvanične vlasti iz Kabula i bivši članovi Severne alijanse, koja u poslednje vreme formira „zaštitni krug“ oko predsednika Ašrafa Ganija, i odriču se bilo kakvog razgovora s talibanima, koji su im do 2001. godine bili „smrtni neprijatelji“.
Talibani su u Moskvu poslali petočlanu delegaciju na čelu sa Zabiula Mudžahidom (koji tvrdi da „nema pregovora“ već „dogovora oko mirnog rešenja avganistanskog problema“). Iz talibanskih krugova su doprle vesti da će se oni uključiti u pregovore kada se budu rešavala „suštinska pitanja“, ali tek kada se iz Avganistana povuče armija SAD.
Moskva je na konferenciju o Avganistanu pozvala Kinu, Pakistan, Indiju, Iran, SAD (prisustvovao je jedan diplomata kao posmatrač) i pet centralnoazijskih država. Podsetimo, ranije je održana slična konferencija u organizaciji SAD u Kataru, ali se završila neuspehom. Vašington je polagao nade u „Bušovog Avganistanca“ Zalmaja Halilzada, ali su se one izjalovile.
Indija nije bila zainteresovana da u konferenciji učestvuje Pakistan, pa je poslala „neoficijelnog predstavnika“.

KO KONTROLIŠE ZEMLJU Diplomate iz Islambada tvrde da zvanična vlast u Kabulu ima kontrolu nad približno 60 posto stanovništva, ali da kontroliše samo 55 od 407 regiona države. Talibani su i dalje veoma uticajni i jačaju na severoistoku, jugozapadu i jugoistoku Avganistana. Čak je i general Ostin Miler, novi komandant NATO armija u Avganistanu, javno pozvao Ujedinjenu komandu snaga specijalnih operacija SAD da prihvate očigledno: „Situacija je takva da nema vojnog rešenja, potrebno je političko“, dok predstavnici vlade u Kabulu javno govore o tome da Amerikanci „pripremaju bekstvo svojih vojnika iz ove države“. Očigledno je da najveća i najstrašnija vojna mašina na planeti ne može da pobedi u ovom neobičnom ratu. U sastavu NATO-a nalazi se i 100.000 vojnika (SAD i evropskih saveznika), a pomaže im 250.000 vojnika i policajaca iz Avganistana koje su obučili američki instruktori. Ova sila tokom poslednjih godina nije uspela da preuzme ni jednu jedinu provinciju od talibana (za šta su SAD optužile Pakistan koji „tajno podržava ovaj pokret“).
Ruski interes za normalizaciju stanja u Avganistanu obrazložio je ruski ministar Lavrov, naglasivši da se sa Bliskog istoka u ovu državu prebacuju borci Islamske države kako bi njeni sponzori „pretvorili državu u mostobran za ekspanziju terorističkih organizacija u državama Centralne Azije“ (sa ovom ruskom ocenom saglasan je i Peking).
Jedan od važnih zadataka koji treba da se reši kako bi se zaista stvorili uslovi za mir u Avganistanu, jeste odlazak NATO i američke armije, što je složeno pitanje, jer ključna vojna baza (na raskrsnici Centralne i Južne Azije) u ovoj državi služi za „praćenje strateških pretnji od strane Rusije i Kine“. Naravno treba rešiti i probleme na relaciji SAD–Pakistan–Indija. Naime, Vašington svoju propagandu oko Avganistana zasniva na „dvostrukoj igri Pakistana“, iako je Islambad pružio obaveštajne podatke da u istočnom Avganistanu talibane štiti indijska obaveštajna služba RAW. Ovde treba znati da talibanski pokret nije jedinstven, tj. uslovno se može posmatrati na sledeći način: prvo, postoje tzv. „crni talibani“ – međunarodni najamni vojnici (pre svega Arapi), tj. plaćenici koji su došli u Avganistan da ratuju. Druga grupa su tzv. „sivi talibani“ – stanovnici Avganistana koji su profesionalni vojnici, ali nisu povezani s međunarodnim terorizmom, posebno ne sa Al Kaidom. Treća grupa su tzv. „beli talibani“, koji su prinuđeni da povremeno učestvuju u ratnim operacijama, jer nemaju drugih mogućnosti da zarade novac kako bi prehranili porodice.
Činjenica je da Islambad ima velike probleme sa Avganistanom, jer zvanična vojna doktrina glasi da Pakistan ne može kontrolisati geopolitičku šahovsku tablu i imati uticaj u inostranstvu kao ravnopravni suparnik Indije, ako ne kontroliše „avganistansku stratešku dubinu“. Tu je i nerešiv problem „linije Durana“, granice ustanovljene 1833. za podelu Avganistana i Britanske Indije. Sto godina Islamabad poziva Kabul da razmotre „liniju Durana“, ali bez uspeha. Ipak, Pakistan je podržao talibane 1990-ih, kako bi suštinski oslabio impulse paštunskog nacionalizma (42 posto stanovnika pripadaju ovom narodu) i tako sprečio stvaranje nezavisnog Paštunistana. Osnovni problem sa „linijom Durana“ (ili kako je još nazivaju „zid mržnje između dva brata“) jeste taj što je Kabul ne priznaje kao granicu s Pakistanom, jer deli jedinstveni narod na dva dela. Drugim rečima, teritorije koje pripadaju Pakistanu, a u njima žive Paštuni treba da pripadaju Avganistanu. Zbog toga je 1947. Avganistan bio protiv prijema Pakistana u Ujedinjene nacije, a posle proglašavanja svoje nezavisnosti.
Ovde nastupaju i kineski interesi, jer je Avganistan deo kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora, ali on može da donese plodove tek ako se normalizuju odnosi između Pakistana i Indije (a to je moguće preko Avganistana). U tu svrhu kineski agenti obaveštajnih službi se sastaju s talibanima u raznim mestima (Kine, Pakistana i drugih država). Kina ima i druge odlične karte u rukama, što se ogleda u saradnji sa zainteresovanima za regulisanje avganistanskog pitanja (zvaničnim Kabulom, talibanima, bivšom Severnom alijansom, Iranom, Rusijom, SAD, EU, Saudijskom Arabijom, Turskom i na kraju sa „proverenim bratom“ – Pakistanom; drugim rečima, sa svima, ali ne i Indijom).
Šanse su se pojavile kada je Indija postala Član Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), jer su se našli za jednim pregovaračkim stolom, a uz to su Avganistan i Iran posmatrači. Naravno Peking je već stavio do znanja da ukoliko bude uspeha u regulisanju avganistanskog pitanja zemlju čekaju „tone investicija“, izgradnja transportnih komunikacija (puteva, železnice, aerodroma) i integracija u njen trgovinski sistem. Može li kome da se ovo ne dopada?
Upravo se ovde zaključuje i cilj moskovskih pregovora, jer je strategija usaglašena u ŠOS-u (tamo se o rešavanju avganistanskog pitanja raspravljalo već godinu dana). Tako su uz pomoć Rusije i Kine u mirovni proces uvedeni i talibani, kako bi se ostvario „Stabilni Avganistan, što će garantovati i Islamabad“. Ostvareno se predstavlja javnosti „kao rešenje za celu Aziju“, dok se zapadnim intervencionistima poručuje da nisu dobrodošli.

[/restrict]