Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Atlantisti u Beogradu
U neodmerenim pokušajima da domaćinu omile Severnoatlantski pakt, neki učesnici beogradskog skupa su u tome išli do groteske, izazivajući u javnosti suprotan efekat
Iako je 6. Beogradska NATO nedelja, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) i uz podršku odeljenja NATO-a za javnu diplomatiju i ambasade SAD, ostala donekle u senci obeležavanja stote godišnjice od kraja Prvog svetskog rata u Parizu, neki njeni učesnici postarali su se da svojim izlaganjima u Beogradu „dostojno“ pariraju pariskim gafovima.
Među prvima zaslugu za to je imao ambasador SAD Kajl Skot, kada je u Palati Srbija naveo da naša zemlja ima prava da bude ponosna na svoju istoriju i na pobede u Prvom i Drugom svetskom ratu i dodao da je NATO-u i SAD drago što su bili partneri sa Srbijom u tim velikim trijumfima.
Zna dobro američki ambasador da je NATO osnovan po završetku Drugog svetskog rata, ali, eto, zgodno mu se namestilo da tvrdi da je NATO bio partner Srbima u oba svetska rata i da na taj način poruči Srbiji da bez NATO-a ni njena budućnost nema perspektivu.
NATO i Srbija imaju iste strateške ciljeve, Evropu koja je ujedinjena, slobodna i u miru i možemo da radimo zajedno kao partneri da postignemo te ciljeve, kazao je američki ambasador na otvaranju 6. Beogradske NATO nedelje.
„Partneri smo i danas. Kroz NATO, ali i kroz naše bilateralne odnose, kroz našu ekonomsku pomoć, kroz podršku vladavini prava, slobodama, podršku bezbednosti i želim da zahvalim predsedniku Vučiću“ – naglasio je Skot – „što je stavio tačku na generaciju nemira i što je započeo rad na prevazilaženju psiholoških barijera i pronalaženju mirne budućnosti za ceo region.“
PRIČA SA ZAPADNE STRANE Već na otvaranju skupa je rečeno da se ovogodišnja NATO nedelja održava u vreme zanimljivih geopolitičkih okolnosti i da je jedan od ključnih ciljeva skupa da omogući što tačniju aktuelnu procenu bezbednosne situacije u regionu i da je, prema uvodnom izlaganju direktorke CEAS-a Jelene Milić, za pojedine panele CEAS pripremio nalaze istraživanja javnog mnjenja o evroatlantskim integracijama, pojedinim opcijama rešenja odnosa Beograda i Prištine, percepcije NATO-a, odnosima Srbije i SAD…
„Stekli su se uslovi da se višedecenijski sukobi u regionu reše. Postoji spremnost nekih lidera na kompromis“, rekla je ona, dodajući da se treba boriti protiv dezinformacija koje dolaze i spolja i iznutra. Vreme je da Beograd i Priština sklope multidimenzionalni obavezujući sporazum, koji će doprineti miru i stabilnosti u regionu, podvukla je Milićeva i podsetila da su neke zapadne države od letos pokazale fleksibilniji odnos prema ovom pitanju.
U stvari, najagilnija NVO propagatorka NATO-a kod nas samo je elaborirala svoju studiju „Priča sa zapadne strane“, „predlog za korekciju administrativne linije između Srbije i Kosova u formatu pod okriljem Zapada“ iz juna ove godine, a koju je „Pečat“ nedavno detaljno analizirao. U njoj se predlaže da se Srbiji pripoje četiri opštine sa severa Kosova, posle čega bi „odmah usledilo usvajanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“. Sve uz obrazloženje da je „izneseni predlog najbrži potencijalno ostvariv scenario, kompatibilan s polaznim principima razloga NATO vazdušne kampanje protiv bivše SRJ i razlozima prava na ostvarivanje novog statusa Kosova koji bi, između ostalog, doprineo smanjivanju geopolitičkih pukotina između istočnog i južnog krila NATO“ budući da „otežavajuću okolnost (…) predstavlja i to što su dve od zemalja, istovremeno članica EU i NATO koje nisu priznale Kosovo, Rumunija i Grčka, ključne zemlje koje povezuju istočno i južno krilo NATO“. Ili, kako je to „Pečat“ već zapazio, studija sugeriše da je „korekcija administrativne linije Srbije sa Kosovom“ „mali ustupak Srbiji“, ali „velika potencijalna korist za EU i NATO“, pored svega ostalog, i zato što bi to uticalo na „smanjivanje prostora za maligni ruski uticaj“.
Zapljusnut talasima NATO ljubavi, ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću nije bilo lako da podseti na delikatnu prošlost koja opterećuje odnose Srbije i NATO-a, svodeći ih danas na zajedničku obavezu i odgovornost za stabilnost u regionu.
On je podsetio da je Srbija opredeljena za dalji razvoj odnosa sa Alijansom, ali i da želi da ostane u kontekstu vojne neutralnosti. Nakon uspešno okončanog prvog ciklusa Akcionog plana za individualno partnerstvo (IPAP) u toku su pripreme za drugi.
„Mi uvažavamo opredeljenja naših suseda za članstvo u NATO-u i očekujemo razumevanje za našu saradnju sa zemljama koje nisu članice NATO-a. Ti odnosi nisu na štetu odnosa sa NATO-om“, rekao je Dačić. Dodao je da Srbija od Alijanse očekuje da s razumevanjem posmatra njene prioritete, a to je Kosovo kao glavni bezbednosni izazov za Srbiju. Jedino moguće je kompromisno rešenje, istakao je Dačić. Srbija se protivi formiranju Vojske Kosova, jer je to suprotno Rezoluciji 1244, a bitno je da se dobiju garancije da Kosovske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez dozvole KFOR-a i Srba koji tu žive.
Na panelu je takođe predstavljeno istraživanje koje su za ovu priliku sproveli CeSID i CEAS a koje je pokazalo da, kada bi se sutra održao referendum o razgraničenju kakvo su predložili predsednik i Vlada i koje bi podržali EU i NATO, 36 odsto bi glasalo za, 34 odsto protiv, dok bi 22 odsto apstiniralo, uz ocenu da je broj ljudi koji imaju stav veoma visok (92 odsto) s obzirom na relativno kratko vreme koliko je ova tema u javnosti. Najviše građana smatra da su SAD akter koji će podržati razgraničenje (42 odsto). Slede EU (24 odsto), NATO i Nemačka (po 17 odsto). Većina građana (53 odsto) smatra da Kosovo po svaku cenu treba da se očuva u sastavu Srbije, dok 22 odsto misli suprotno. S druge strane, 63 odsto građana ne smatra da se treba pomiriti sa nezavisnošću Kosova, dok se sa tom tvrdnjom slaže 12 odsto njih.
PROMENA OKRUŽENJA Džefri Gedmin, gostujući viši saradnik za Inicijativu buduće Evrope pri Atlantskom savetu, izneo je stav da region očajnički želi stabilnost, kao i da želi da postane deo EU. EU više nije relativno koherentna, poverljiva i fokusirana na Zapadni Balkan, kao što je ranije bio slučaj. Okruženje se značajno promenilo, i EU će se ubuduće znatno razlikovati. Razloge vidi u širenju populizma u Evropi, posebno u Nemačkoj kao jednoj od njenih najznačajnijih zemalja, bregzitu, novoj politici američke administracije i drugim suštinskim promenama.
Stefano Stefanini, bivši spoljnopolitički savetnik predsednika Italije, ocenio je da su pregovori između Beograda i Prištine stigli do tačke u kojoj više ne mogu napred bez „političkog skoka“. „I Srbija i Kosovo mogu da budu zadovoljni do sada postignutim rezultatima, ali ne i statusom kvo“, rekao je Stefanini, ističući da bi on za Kosovo značio ostanak izvan UN, a za Srbiju izvan EU.
Naglasak na pitanje bezbednosti stavio je i zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Džejms Apaturaj, upozoravajući da ona još nije obezbeđena, da postoje izazovi i trenja i da NATO u tom smislu želi da pomogne.
Trudeći se da pokaže razumevanje za različite pristupe i da „mi ne namećemo zahtev da se bira istok i zapad, Rusija ili NATO, poštujemo neutralnost Srbije i srpski stav“, i navodeći da NATO ima i druge neutralne partnere, poput Švedske i Finske, ipak je iz ugla NATO-a apostrofirao Rusiju koja, kako kaže, sprovodi ozbiljan i stalni proces za destabilizaciju atlantske bezbednosti. Od velikih vojnih vežbi, invazije Ukrajine i aneksije Krima, ruskih trupa u Gruziji i Moldaviji, trovanja političkih protivnika, sajber i internet napada, te grubog narušavanja sporazuma o kontroli naoružanja. „Imamo veliku listu problema sa Rusijom sada. To takođe komplikuje situaciju za naše saveznike, posebno u Baltičkoj i Crnomorskoj oblasti i na Zapadnom Balkanu“, rekao je Apaturaj. Širenje NATO-a na istok i instaliranje svojih baza nije pominjao, kao i ogromne NATO manevre na granici s Rusijom. Ni ulazak Crne Gore u NATO bez referenduma, kao ni propali referendum u Makedoniji o ulasku u NATO i EU.
Apaturaj se nije složio ni sa ocenom da je Zapadni Balkan „zadnje dvorište“ Evrope i NATO-a. Prema njegovim rečima, ovaj region je uvek bio bezbednosno značajan, a politička pažnja se još više povećavala u poslednje dve-tri godine.
Upitan o podršci formiranju potencijalne Vojske Kosova, Apaturaj je rekao da ne voli da odgovara na hipotetička pitanja, te da će se NATO time baviti ako stvarno budu napravljeni odlučujući koraci.
Nešto konkretniji je bio njegov kolega Robert Pščel iz Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a, rekavši da Alijansa nije protiv stvaranja vojske Kosova, ali da to mora biti urađeno u skladu sa Ustavom, što se smatra i jednom od poruka na Beogradskoj nedelji NATO-a.
ZAŠTITNICI DEMOKRATIJE Ipak, zvezda skupa je bio ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad sa svojim stavom i željom da se u Srbiji promeni javno mnjenje i mišljenje srpskog naroda o NATO-u jer, kako kaže, „NATO nije samo vojni savez već skup vrednosti poput demokratije i ljudskih prava“.
Da je ambasador Bjornstad imao prilike da šire upozna Srbiju s tim vrednostima, verovatno bi pomenuto anketno istraživanje dalo drugačije rezultate. Recimo, da je više širio izjavu svog zemljaka i aktuelnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da je „Srbija bombardovana kako bi se zaštitili civili i zaustavio Miloševićev režim“, bez obzira što nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti UN, što ga čini napadačkim ratom zabranjenim međunarodnim pravom.
Kao od šale bi opovrgao sve stručne analize da su NATO intervencije za sobom ostavljale haos, ekonomsku bedu, trajne međuetničke i međukonfesionalne sukobe, separatizam, terorizam, organizovani kriminal. Da NATO ni na jednoj tački planete nije doveo do stabilnosti, boljeg života, demokratije ili poštovanja osnovnih ljudskih prava.
U napadima na Srbiju koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih.
U tom periodu NATO je na Srbiju ispalio 50.000 projektila, imao 58.574 naleta aviona, bacio 25.000 tona eksploziva. Nezaobilazno, „NATO kultura“ podrazumeva i sofisticirana oružja. Tako je na Srbiju, BiH i Crnu Goru bačeno oko 15 tona osiromašenog uranijuma a ispaljeni projektili su sadržali blizu šest tona uranijuma 235. To je, kako je svojevremeno za „Sputnjik“ navela prof. dr Svetlana Žunić iz Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije, dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu i koja je sadržala 35 kilograma uranijuma 235.
Tek, na kraju obraćanja, „biser“ ambasadora Bjornstada je bio u vidu poente i njegove želje da se NATO nedelja održava češće: „Ako u Beogradu možemo da imamo ’Fešn vik’ dva puta godišnje, tako možemo i ovo“, poručuje Njegova ekselencija. Tako bi se, valjda, promovisala i NATO moda, sve sa šljokicama od osiromašenog uranijuma.
