Priroda ili vaspitanje, pitanje je sad

„Tri identična stranca“

Najneverovatnija i najčudesnija istinita priča koja je ikada ispričana na filmu je slogan autora iza koga se krije jedan od zaista najneobičnijih dokumentarnih ostvarenja koja su se pojavila ove godine, „Tri identična stranca“ britanskog autora Tima Vorlda. Provokativan, oprečan, misteriozan, gotovo kao neki dobar triler, ovaj film uz detalje konkretne priče nudi i još jedan dokaz, u beskrajnom nizu sličnih, da je civilizacija u kojoj živimo na izdisaju

Najpre bi se moglo reći da je dokumentarni film britanskog autora Tima Vorlda „Tri identična stranca“, koji je svoj život pred publikom započeo trijumfom na Festivalu Sandens, u čijoj je koprodukciji i nastao (kao i „Čenela 4“ i „Si-En-Ena“), najmarkatniji dokaz da je život ipak najbolji pisac. A na priče koje je maštovit život iznedrio publika obično reaguje u superlativima. Tako je bilo i ovoga puta. Vrlo brzo su „Tri identična stranca“ postali miljenici publike, a u jednom njenom sloju prihvaćen je i kao neka vrsta kultnog ostvarenja u smislu da je podstakao vrlo zanimljiva pitanja na koja se baš od pomenutog maštovitog života očekuju odgovori u neposrednoj i daljoj budućnosti. Kao retko koja priča koja je inspirisala dokumentaristički pristup njenoj obradi, ova se ističe sadržajem koji je pre svega potencijalno dugovečno zanimljiv i važan. Uzročno-posledični repovi teme ovog filma prostiru se decenijama unazad, ali i u ovom trenutku neodredivog vremena budućeg u kome će ono čime se bavi ne samo biti još uvek aktuelno već će, naprotv, inicirati dalji uzročno-posledični niz. S druge strane, njegova je tema do te mere kontroverzna i bogata nesagledivim potencijalom da se širi u sve pore društva. Otuda „Tri identična stranca“ predstavljaju istinski retku ponudu koja se konzumira iz uobičajene perspektive gledaoca, ali se i nameće kao inicijator razmišljanja o svim filozofskim dilemama koje su kroz istoriju provocirale velike i male umove.

[restrict] Blizanci po hiru univerzuma

A sve je počelo kako u životu gotovo uvek biva kapricom slučaja. Bez vidljivog razloga, početkom osamdesetih godina prošlog veka, jedan drugom su u živote upala tri njujorška devetnaestogodišnja jevrejska momka koji su na sopstveno zaprepašćenje, a onda i histerično od masovnih medija obilno pospešivanu društvenu sveopštu egzaltaciju, postali fenomen pošto su u tom naizgled nasumičnom hiru univerzuma prilikom svojih međusobnih susreta i otkrivanja spoznali da su identični blizanci!? Zamislite, šetate se tako Njujorkom i vidite sebe, sopstvenu kopiju, kako vas kao iz ogledala posmatra i jednako se kao i vi čudi onome što vidi. Mladići su ubrzo otkrili da ne samo da su slični kao jaje jajetu već da postoji još jedan, jednako identičan. I da su naravno takvi jer su blizanci. Priča kao triler od tog momenta dobija neverovatne preokrete i zaokrete – osim što su postali medijska senzacija broj jedan u Americi, a to tamo znači i mogućnost unovčavanja slave, te su preduzimljivi Jevreji otvorili restoran koji im je već u prvoj godini poslovanja doneo milione, oni su dospeli i do šou-biznisa kao apsolutno najtrežiniji gosti u najgledanijim tok-šou emisijama, pač su čak imali neka epizodna pojavljivanja u filmovima. Ali idila nije potrajala dugo. Ubrzo su počela da pristižu sve bizarnija objašnjenja o tome kako su rođeni, a i zašto nisu znali jedan za drugoga.
Otkriće da su doslovno od rođenja bili zamorčići u projektu koji kao da je realizovan u nacističkoj Nemačkoj, a ne početkom šezdesetih godina prošlog veka u „najnaprednijoj i najdemokratskoj državi na svetu“, Americi, ove je mladiće i čitavu američku javnost zabezeknuo. Do potpunog razjašnjenja misterje nisu došli odmah i to traganje, a sa njim i neizvesnost, uz ogroman pritisak popularnosti, uzeli su danak u međusobnom odnosu blizanaca. Tokom vremena jedan od njih je podlegao svojim psihičkim pritiscima i izvršio je samoubistvo, a preostala dvojica su se razišli. Svako do njih je patio od izvesnih psihičkih tegoba koje su kulminirale u zrelosti, kada je i kompletirano otkriće o njihovoj sudbini. Naime, blizanci su bili u fokusu krajnje kontroverznog projekta izvesnog psihologa, doktora Nojbergera, koji je kao da je bio podstaknut i inspirisan eksperimentima najčuvenijeg doktora iz vremena nacizma Jozefa Mengelea, tokom svog „rada“ u nacističkoj Nemačkoj čuvenog zbog brojnih eksperimenta na ljudima. U ovom nešto blažem slučaju, njegov bizarni jevrejski (!?) sledbenik se zadržao na tek nekolicini učesnika u njegovom gotovo bi se moglo reći ludom projektu otkrivanja ključnog elementa u razvoju čoveka. Nojberger je pokrenuo projekat blizanci u želji da otkrije da li čovekov karakter, razvoj i uopšte životnu sudbinu određuje već sam čin rođenja i pripadanja određenom genetskom sklopu ili je presudan uticaj sredine u kojoj se odrasta i razvija. „Priroda ili vaspitanje“, pitanje je sad. I zarad odgovora Nojberger i njegov tim su pronalazili majke i porodice koje su bile voljne da se odreknu blizanaca bezmalo odmah po rođenju i da na njih zauvek zaborave! Blizanci su potom davani usvojiteljskim porodicama pod uslovom da niko od njih, a posebno ne deca, nikada ne saznaju identitet njihovih bioloških roditelja. Suludi eksperiment se suštinski zasnivao na pomenutoj dilemi o odlučujućem uiticaju na razvoj čoveka, a da bi se dobio što uverljiviji odgovor u slučaju tri dečaka blizanaca svako je od njih dat na usvojenje porodici različitog imovinskog i društvenog staleža, od radničke klase, preko srednjeg sloja do bogate familije. Ipak je verovatno najradikalniji segment ovog mengeleovskog opita što je odgajanje dece konstantno praćeno tokom čitavog njihvog razvoja jer su usvojiteljske porodice bile ugovorima obavezane da dozvoljavaju periodične posete psihologa koji su dečacima davali testove i nadgledali njihov razvoj. Usvojiteljske porodice, kao ni sami dečaci, nisu bili upućeni u pravu prirodu ovog nadgledanja. Ironija je da su posle otkrivanja cele priče slučajnim susretom blizanaca i potonjeg razotkrivanja cele zavere – što su inicijatori i stručnjaci iza eksperimenta jevrejskog porekla i pod pokroviteljstvom moćne jevrejske organizacije koja se bavi zaštitom upravo prava dece i što je na čelu eksperimenta pomenuti doktor Nojberger prošao užas koncentracionog logora, a, eto, posle rata se obreo na vrlo sličnom eksperimentu kakve je u logorima smrti izvodio zloglasni Jozef Mengele!

Brutalno mešanje u živote ljudi

Niko nije odgovorio kakvi su rezultati dobijeni i kakav je zaključak o tome šta je provlađujući faktor u formiranju čovekove ličnosti. Nikakvog odgovora, nikakve odgovornosti, ništa što bi opravdalo tako direktno i brutalno mešanje u živote ljudi, tim pre što trio blizanaca nije bio jedini u ovom eksperimentu jer su, slučajno, sebe pronašle u odraslim godinama i dve bliznakinje, koje su takođe bile Nojbergerovi zamorčići, a pored njih je sigurno bilo bar još nekoliko blizanaca koji su po rođenju davani ciljanim usvojiteljskim familijama. Izuzetan odziv javnosti i onda, kao i danas, zahvaljujući ovom dokumentarcu koji je sniman punih pet godina i predstavlja istinski biser ovog žanra, učinili su da se otkrije i ovaj segment najpre etičkog sunovrata naše civilizacije. U filmu na jednom mestu rekoše da je ovakav eksperiment bio sasvim moguć i lako objašnjiv iz perspektive vremena od pre više od pola veka, kada je nastao, ali da, kao, danas nikako ne bi bio izvodljiv. Navodno je današnje zapadno društvo daleko brižnije prema svojim podanicima i demokratija je toliko napredovala, sve sa striktnom zaštitom ljudskih prava, da se niko ne bi usudio da uradi nešto slično. Bilo bi naravno izuzetno naivno kada bi se u to poverovalo, a ovaj film je upravo dokaz da je tako jer njegovo otkriće nije dovelo ni do čije odgovornosti i, još značajanije, nikakvih odgovora zašto je nešto ovako monstruozno uopšte izvedeno. Naprotiv, gotovo je izvesno da objavljivanje zvaničnih rezultata Nojbergerovog eksperimenta koje se nikada nije dogodilo znači da je eksperiment i dalje u toku. Jer posledice ovakvog dirigovanog, eksperimentalnog odgoja na silu odvojene dece traju do kraja života, a pošto su zamorčići još živi, živo je i zanimanje za njihove sudbine. Takođe, nije uopšte teško zamisliti da je tokom vremena, ako ne i od samog početka, kontrolu nad eksperimentom uzela neka od brojnih tajnih struja u vladinim koridorima službi koje se bave svakojakim eksperimentima nad nacijom koja uživa u svim blagodetima visoko razvijenog društva jednakih, prosvećenih i svim mogućim zakonima od svih zala i zlikovaca zaštićenih jedinki.

[/restrict]