Природа или васпитање, питање је сад

„Три идентична странца“

Најневероватнија и најчудеснија истинита прича која је икада испричана на филму је слоган аутора иза кога се крије један од заиста најнеобичнијих документарних остварења која су се појавила ове године, „Три идентична странца“ британског аутора Тима Ворлда. Провокативан, опречан, мистериозан, готово као неки добар трилер, овај филм уз детаље конкретне приче нуди и још један доказ, у бескрајном низу сличних, да је цивилизација у којој живимо на издисају

Најпре би се могло рећи да је документарни филм британског аутора Тима Ворлда „Три идентична странца“, који је свој живот пред публиком започео тријумфом на Фестивалу Санденс, у чијој је копродукцији и настао (као и „Ченела 4“ и „Си-Ен-Ена“), најмаркатнији доказ да је живот ипак најбољи писац. А на приче које је маштовит живот изнедрио публика обично реагује у суперлативима. Тако је било и овога пута. Врло брзо су „Три идентична странца“ постали миљеници публике, а у једном њеном слоју прихваћен је и као нека врста култног остварења у смислу да је подстакао врло занимљива питања на која се баш од поменутог маштовитог живота очекују одговори у непосредној и даљој будућности. Као ретко која прича која је инспирисала документаристички приступ њеној обради, ова се истиче садржајем који је пре свега потенцијално дуговечно занимљив и важан. Узрочно-последични репови теме овог филма простиру се деценијама уназад, али и у овом тренутку неодредивог времена будућег у коме ће оно чиме се бави не само бити још увек актуелно већ ће, напротв, иницирати даљи узрочно-последични низ. С друге стране, његова је тема до те мере контроверзна и богата несагледивим потенцијалом да се шири у све поре друштва. Отуда „Три идентична странца“ представљају истински ретку понуду која се конзумира из уобичајене перспективе гледаоца, али се и намеће као иницијатор размишљања о свим филозофским дилемама које су кроз историју провоцирале велике и мале умове.

[restrict] Близанци по хиру универзума

А све је почело како у животу готово увек бива каприцом случаја. Без видљивог разлога, почетком осамдесетих година прошлог века, један другом су у животе упала три њујоршка деветнаестогодишња јеврејска момка који су на сопствено запрепашћење, а онда и хистерично од масовних медија обилно поспешивану друштвену свеопшту егзалтацију, постали феномен пошто су у том наизглед насумичном хиру универзума приликом својих међусобних сусрета и откривања спознали да су идентични близанци!? Замислите, шетате се тако Њујорком и видите себе, сопствену копију, како вас као из огледала посматра и једнако се као и ви чуди ономе што види. Младићи су убрзо открили да не само да су слични као јаје јајету већ да постоји још један, једнако идентичан. И да су наравно такви јер су близанци. Прича као трилер од тог момента добија невероватне преокрете и заокрете – осим што су постали медијска сензација број један у Америци, а то тамо значи и могућност уновчавања славе, те су предузимљиви Јевреји отворили ресторан који им је већ у првој години пословања донео милионе, они су доспели и до шоу-бизниса као апсолутно најтрежинији гости у најгледанијим ток-шоу емисијама, пач су чак имали нека епизодна појављивања у филмовима. Али идила није потрајала дуго. Убрзо су почела да пристижу све бизарнија објашњења о томе како су рођени, а и зашто нису знали један за другога.
Откриће да су дословно од рођења били заморчићи у пројекту који као да је реализован у нацистичкој Немачкој, а не почетком шездесетих година прошлог века у „најнапреднијој и најдемократској држави на свету“, Америци, ове је младиће и читаву америчку јавност забезекнуо. До потпуног разјашњења мистерје нису дошли одмах и то трагање, а са њим и неизвесност, уз огроман притисак популарности, узели су данак у међусобном односу близанаца. Током времена један од њих је подлегао својим психичким притисцима и извршио је самоубиство, а преостала двојица су се разишли. Свако до њих је патио од извесних психичких тегоба које су кулминирале у зрелости, када је и комплетирано откриће о њиховој судбини. Наиме, близанци су били у фокусу крајње контроверзног пројекта извесног психолога, доктора Нојбергера, који је као да је био подстакнут и инспирисан експериментима најчувенијег доктора из времена нацизма Јозефа Менгелеа, током свог „рада“ у нацистичкој Немачкој чувеног због бројних експеримента на људима. У овом нешто блажем случају, његов бизарни јеврејски (!?) следбеник се задржао на тек неколицини учесника у његовом готово би се могло рећи лудом пројекту откривања кључног елемента у развоју човека. Нојбергер је покренуо пројекат близанци у жељи да открије да ли човеков карактер, развој и уопште животну судбину одређује већ сам чин рођења и припадања одређеном генетском склопу или је пресудан утицај средине у којој се одраста и развија. „Природа или васпитање“, питање је сад. И зарад одговора Нојбергер и његов тим су проналазили мајке и породице које су биле вољне да се одрекну близанаца безмало одмах по рођењу и да на њих заувек забораве! Близанци су потом давани усвојитељским породицама под условом да нико од њих, а посебно не деца, никада не сазнају идентитет њихових биолошких родитеља. Сулуди експеримент се суштински заснивао на поменутој дилеми о одлучујућем уитицају на развој човека, а да би се добио што уверљивији одговор у случају три дечака близанаца свако је од њих дат на усвојење породици различитог имовинског и друштвеног сталежа, од радничке класе, преко средњег слоја до богате фамилије. Ипак је вероватно најрадикалнији сегмент овог менгелеовског опита што је одгајање деце константно праћено током читавог њихвог развоја јер су усвојитељске породице биле уговорима обавезане да дозвољавају периодичне посете психолога који су дечацима давали тестове и надгледали њихов развој. Усвојитељске породице, као ни сами дечаци, нису били упућени у праву природу овог надгледања. Иронија је да су после откривања целе приче случајним сусретом близанаца и потоњег разоткривања целе завере – што су иницијатори и стручњаци иза експеримента јеврејског порекла и под покровитељством моћне јеврејске организације која се бави заштитом управо права деце и што је на челу експеримента поменути доктор Нојбергер прошао ужас концентрационог логора, а, ето, после рата се обрео на врло сличном експерименту какве је у логорима смрти изводио злогласни Јозеф Менгеле!

Брутално мешање у животе људи

Нико није одговорио какви су резултати добијени и какав је закључак о томе шта је провлађујући фактор у формирању човекове личности. Никаквог одговора, никакве одговорности, ништа што би оправдало тако директно и брутално мешање у животе људи, тим пре што трио близанаца није био једини у овом експерименту јер су, случајно, себе пронашле у одраслим годинама и две близнакиње, које су такође биле Нојбергерови заморчићи, а поред њих је сигурно било бар још неколико близанаца који су по рођењу давани циљаним усвојитељским фамилијама. Изузетан одзив јавности и онда, као и данас, захваљујући овом документарцу који је сниман пуних пет година и представља истински бисер овог жанра, учинили су да се открије и овај сегмент најпре етичког суноврата наше цивилизације. У филму на једном месту рекоше да је овакав експеримент био сасвим могућ и лако објашњив из перспективе времена од пре више од пола века, када је настао, али да, као, данас никако не би био изводљив. Наводно је данашње западно друштво далеко брижније према својим поданицима и демократија је толико напредовала, све са стриктном заштитом људских права, да се нико не би усудио да уради нешто слично. Било би наравно изузетно наивно када би се у то поверовало, а овај филм је управо доказ да је тако јер његово откриће није довело ни до чије одговорности и, још значајаније, никаквих одговора зашто је нешто овако монструозно уопште изведено. Напротив, готово је извесно да објављивање званичних резултата Нојбергеровог експеримента које се никада није догодило значи да је експеримент и даље у току. Јер последице оваквог диригованог, експерименталног одгоја на силу одвојене деце трају до краја живота, а пошто су заморчићи још живи, живо је и занимање за њихове судбине. Такође, није уопште тешко замислити да је током времена, ако не и од самог почетка, контролу над експериментом узела нека од бројних тајних струја у владиним коридорима служби које се баве свакојаким експериментима над нацијом која ужива у свим благодетима високо развијеног друштва једнаких, просвећених и свим могућим законима од свих зала и зликоваца заштићених јединки.

[/restrict]