„Prijateljsko“ ubeđivanje

Zagledana u ambis, postavljen pred nju od strane njenih spoljnih „prijatelja i savetnika“, Makedonija i dalje pokušava, sada u parlamentu, da ozakoni nametnuto rešenje iako ga narod na referendumu nije prihvatio

I kada je gotovo, na Balkanu nije gotovo. Uprkos neuspelom referendumu u Makedoniji, sve i ako ga je Zapad krstio kao pobedu, sledi drugo poluvreme u makedonskom parlamentu, gde makedonski premijer Zoran Zaev pokušava da ubedi narodne predstavnike da daju zeleno svetlo za dogovor postignut sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom o imenu države. Ako i to propadne, slede produžeci – vanredni parlamentarni izbori.

REFERENDUMSKI BUMERANGA sve to treba obaviti uz komentare i analize tek obavljenog referenduma, ali tako da on bude protumačen „u duhu“ već nametnutog iskušenja „istorijske odluke“. Otuda, valjda, čak i neki skopski analitičari smatraju da neuspeh referenduma predstavlja jasan pokazatelj nedovoljne uključenosti Evropske unije i političkih predstavnika država članica EU u aktuelne političke, bezbednosne i regionalne tokove na Zapadnom Balkanu, što će reći da ni enormno povećanje diplomatske frekvencije u Skoplju nije dalo željene rezultate. Ni trenutno najeminentnija imena evropskog političkog establišmenta nisu uspela da ubede makedonske građane da je sporazum sa Grčkom dobitna karta za ulazak u evroatlantske strukture. Desetogodišnja izolacija od evropskih integracija vratila se kao bumerang onima koji su je Makedoniji i nametnuli.
Međutim, ni to nije dovoljno za otrežnjenje predstavnika Evrope koji, ignorišući činjenicu da je formalno-pravno referendum neuspešan (zakoni u svakoj državi, pretpostavlja se, valjda, važe za sve isto, a vladavina zakona je ideal kom streme civilizovane države i društva), vrše verbalni pritisak i podstiču lokalne elite na ignorisanje stava makedonskih građana kako bi pošto-poto sproveli zaključke sadržane u sporazumu između Grčke i Makedoniji u Prespi, koji Severnoj Makedoniji treba da otvori put, pre svega, u NATO.

[restrict]

PORUKA ANGELE MERKEL Kancelarka Nemačke Angela Merkel među prvima je ocenila, kako prenosi „Dojče vele“, da su građani Makedonije podržali sporazum vlada Makedonije i Grčke o rešavanju spora oko naziva, i istakla da je sada zadatak makedonskog parlamenta, Sobranja, da ga sprovede do kraja.
U pismu makedonskom premijeru Zoranu Zaevu, obelodanjenom 5. oktobra, Merkelova je obećala dalju podršku Nemačke sprovođenju Prespanskog sporazuma o rešavanju makedonsko-grčkog spora oko imena Makedonije. Kancelarka je ocenila da se na referendumu u Makedoniji 30. septembra većina, od preko 90 odsto onih koji su glasali, izjasnila za podršku sporazumu s Grčkom, i da je sada zadatak Sobranja da to i sprovede. Sobranje treba da odobri izmenu Ustava Makedonije u skladu s tim sporazumom.
„Sporazum otvara šanse za istorijski dogovor i jačanje dobrosusedskih odnosa. Pritom se s puta uklanja jedna važna prepreka za približavanje vaše zemlje EU i NATO. Sada je važno da se preduzmu sledeći ključni koraci za sprovođenje sporazuma o nazivu, time da parlament odluči o neophodnim izmenama Ustava“, napisala je kancelarka Merkel u pismu Zaevu. I – nikom ništa jer ovo je Balkan, gde se ne samo mešanje već i direktni pritisci i pretnje podrazumevaju. Teško je i zamisliti da bi, recimo, Merkelova ili Makron smeli da sprovedu neki zakon, ako bi se pre toga građani tih zemalja nedvosmisleno (referendumom) izjasnili protiv. A ista ta Merkelova je pre oko tri i po godine, prilikom posete Japanu, rekla: „Nije na meni kao nemačkoj kancelarki da vam dajem savete o tome kako da postupate prema svojim susedima. To mora da proizađe iz procesa u vašem društvu.“Ko bi ovim rečima išta zamerio, osim što ih nemačka kancelarka ne koristi svuda podjednako, naročito na Balkanu. Srbija je 1999. godine bombardovana baš zato što nije bila voljna da posluša „savete“ svojih evropskih suseda i njihovih američkih partnera u NATO-u. Makedonija je, s druge strane, sve „savete“ slušala pa je ipak stigla do tačke ambisa koji je i dalje gleda kroz oči tih savetnika. Ako je za neku malu utehu, i Nemačka i Japan, nekadašnji saveznici iz Drugog svetskog rata, danas su najbliži prijatelji i saveznici SAD, svog nekadašnjeg neprijatelja. Doduše, to zavisi od volje ovog danas najvećeg hegemona u svetu, koji voli da kaže: „Japan i Nemačka će biti večni prijatelji Amerike, hteli to oni ili ne.“

VLADIN PREDLOG U takvim okolnostima je prvo makedonska vlada na vanrednoj sednici usvojila predlog o pokretanju izmena Ustava Makedonije i uputila ga parlamentu na razmatranje pre donošenja odluke o otpočinjanju procedure ustavnih izmena. Vlada predlaže da se pridev „severna“ uvrsti u naziv Republika Makedonija u tekstu Ustava, tako da novo ime zemlje bude „Republika Severna Makedonija“. Predložene su izmene u uvodnom delu Ustava, u skladu s Prespanskim sporazumom postignutim između Atine i Skoplja, uz izmene dva člana Ustava…Uprkos pozivu premijera Zorana Zaeva na nacionalno pomirenje kako bi se obezbedila dvotrećinska većina za izglasavanje sporazuma, a time tobože i bolja budućnost Makedonije i svih njenih građana, nema izgleda da će dve strane, vlast i opozicija, približiti stavove. Pokazalo se to i na dvodnevnoj raspravi u matičnoj skupštinskoj komisiji za ustavna pitanja, gde su zaključci usvojeni, ali je odnos snaga očito ostao nepromenjen.

SPORAZUM ILI IZBORI U ponedeljak je počela i plenarna rasprava u Sobranju, uz proteste Udruženja građana „Preporod“ ispred zgrade parlamenta. Vlastima u Skoplju predvođenim Zaevim u parlamentu je neophodna dvotrećinska većina od 80 poslanika (sada raspolaže 71 mandatom) za usvajanje ustavnih promena kojima bi se potvrdio prespanski dokument sa Atinom i time vizirao strateški proklamovani put evroatlantskih integracija. Ukoliko parlament u roku od 10 dana ne izglasa Prespanski sporazum, uslediće raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Već uoči zasedanja pojavile su se spekulacije u makedonskim medijima da je 11 poslanika opozicionog VMRO-DPMNE pristalo da podrži izmene Ustava. Ovu vest je objavila makedonska televizija Alsat, mada čelnici VMRO-DPMNE tvrde da su spekulacije da su poslanici te stranke podržali ustavne promene netačne, navodeći da je „malo verovatno da će neko od poslanika glasati suprotno volji građana Makedonije iskazanoj na referendumu 30. septembra“. I sama rasprava na plenarnom zasedanju jednodomog parlamenta sa ukupno 120 poslanika oslikaće produžene razlike između vladajuće makedonsko-albanske većine i opozicione VMRO-DPMNE koja istrajava na stavu da je dogovor sa Atinom potpisan u Prespi o promeni imena države u Republika Severna Makedonija – mrtav, a da su ustavne promene – neprihvatljive.

NEPRISTOJNA PONUDA S druge strane, ni makedonski premijer Zoran Zaev nije ostao bez „aduta“ koje je pokazao tako što je poručio opozicionoj VMRO-DPMNE da će, ako glasa za ustavne promene u skladu sa Prespanskim sporazumom, njihovim članovima kojima se sudi za nerede u Sobranju 27. aprila prošle godine sve biti oprošteno.
„Sada je trenutak da oprostimo. Hajde da oprostimo sada kada je to najpotrebnije. Svi znamo da je vrhunac podela i mržnje bio 27. aprila (prošle godine). Krvave slike poslanika obišle su svet. Evo šanse za praštanje. Počnimo od 27. aprila… Znam da sve ima cenu. Spreman sam da platim. Nema budućnosti bez praštanja ovde u parlamentu“, rekao je Zaev obraćajući se poslanicima.Iako je premijer pazio da ne upotrebi reč „amnestija“, pretpostavlja se da bi neke uši u redovima VMRO mogle da se načulje ako im se u izgled stavi brisanje odgovornosti za incidente, mada je Zaev ranije više puta kategorično tvrdio da neće biti amnestije za krivična dela. Otuda i konfuzija kod dela poslanika i u javnosti, dok pojedini analitičari smatraju da je premijer ponudu o amnestiranju optuženih za nerede u parlamentu krajem aprila prošle godine izneo kada je, posle rasprave, postalo jasno da će mu biti teško da obezbedi dvotrećinsku većinu za prihvatanje Prespanskog sporazuma. „Pedeset ljudi je mesecima podvrgnuto političkom progonu, tako da Zoran Zaev može trgovati svojom slobodom… Mesecima se ljudi drže u pritvoru, narodni poslanici, umetnici, obični građani su označeni kao teroristi i postali su žrtve progona Zaeva. Ovo jasno pokazuje da ova vlada, ne samo zbog 27. aprila već i zbog drugih slučajeva, protiv VMRO-DPMNE vodi politički progon, što je nemoralno i neetično. Ovo je takođe poruka pravosuđu da sudi nevinim ljudima. Oni nisu teroristi“, stoji u odgovoru generalnog sekretara VMRO-DPMNE Igora Januševa. A opet, premijer Zaev je pred Odborom za ustavna pitanja Sobranja javno rekao da je spreman da sa svakim poslanikom razgovara o iznetim konstruktivnim predlozima. A u mraku, u četiri oka, svaka hrabrost može da ima svoju cenu. Hoće li tako i biti, videćemo na kraju rasprave…

[/restrict]