HOLIVUD I PROPAGANDA Ruski desant na Ratove zvezda

U senci skandala koji trenutno potresa Ameriku oko izbora Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda, pomalo neopaženo prošla je vest da postoje ozbiljne indicije da su ruski internet trolovi i botovi delovali u orkestiranoj negativnoj kampanji kako bi naneli štetu rejtingu i finansijskom uspehu filma Poslednji džedaj, koji je deo megapopularnog serijala Ratova zvezda

Piše MARKO TANASKOVIĆ

Nakon predsedničkih izbora 2016. na kojima je Donald Tramp, navodno uz značajnu rusku logističku pomoć, pobedio Hilari Klinton, postalo je uobičajeno da se gotovo svaka kriza i neuspeh američke politike, i spoljašnje i unutrašnje, pripiše nekakvom mračnom i zakulisnom ruskom obaveštajnom uticaju. Visok stepen antiruske histerije na Zapadu pomešane s konspirološkom paranojom koja je inače karakteristična za postmilenijumsko informatičko društvo, doveo je do toga da se Rusi po navici okrivljuju za sve i svašta, od bregzita preko hakerskih sajbernapada na američke državne i međunarodne institucije do navodnog nameštanja rezultata sportskih utakmica poput finala američkog fudbala, famoznog Superboula. Postalo je već deo šaljivih internet mimova i viceva da ako nešto ne možeš da objasniš ili opravdaš, dovoljno je da okriviš Ruse i da se izvučeš. Ipak, poslednja u nizu zapadnih optužbi na ruski račun naročito je zanimljiva i indikativna, jer zamišljeno polje delovanja ruskog „malignog uticaja“ premešta sa sfere politike, biznisa i bezbednosti na industriju zabave i popularnu kulturu.

[restrict]

Ove optužbe prvi je nedavno izneo Morten Bej, predavač u školi za komunikaciju i žurnalizam Univerziteta Južna Kalifornija iz Anenberga i istraživač pri Centru za digitalnu budućnost, u studiji „Naoružavanje hejtera: Poslednji Džedaj i strateška politizacija popularne kulture kroz manipulaciju društvenim mrežama“. U svom radu Bej analizira negativne tvitove, kritike i uvredljive poruke koje je dobijao režiser filma Rijan Džonson, otkrivajući brojna ponavljanja i podudaranja u korišćenim frazama i u rečniku, kao i da većina napada film sa desničarskih i rasističko-šovinističkih pozicija, zamerajući autorima i Dizni korporaciji kao producentu na podilaženju političkoj korektnosti i identitetskoj politici nasilne afirmacije manjinskih grupa. Po Bejovoj proceni, više od pola tih naloga na predstavljaju stvarne osobe sa imenom i prezimenom, već su u pitanju trolovi, lažni nalozi i kompjuterski generisani i automatizovani botovi, dok je većina aj-pi brojeva sa kojih su stizale kritike registrovana u Rusiji. S tim u vezi, Bej zaključuje da postoje ozbiljni dokazi o namernom i organizovanom pokušaju političkog uticaja koji se maskira kao mišljenje ogorčenih obožavalaca ove franšize. Politički diskurs na društvenim mrežama, prema Beju, uglavnom je polarizovan, toksičan i prepun lažnih vesti i dezinformacija, što ga čini idealnim za manipulacije i političke zloupotrebe. On takođe smatra da je zacrtani, strateški cilj ove ruske operacije bio da se poseje seme razdora među fanove ovog serijala, kao i da se konflikt što više medijski eksponira, čime bi se dodatno ispolitizovalo i polarizovalo stanje u već duboko podeljenom američkom društvu.

HLADNORATOVSKI FER-PLEJ Bej i američki liberalni mediji koji su oduševljeno preuzeli njegovu tanko potkrepljenu teoriju, međutim, nijednog trenutka ne pomišljaju da bi ovakva ruska akcija, ako je stvarno postojala, mogla biti posmatrana kao savršeno legitimna i u granicama hladnoratovskog fer-pleja. Nije uopšte potrebno elaborirati kako su Sjedinjene Države koristile svoju masovnu i popularnu kulturu kao strateško oružje u sticanju i održavanju globalne hegemonije putem tzv. meke moći. Taj aspekt američkog delovanja naročito je bio intenzivno usmeren prema komunističkoj Istočnoj Evropi, nekadašnjem Sovjetskom Savezu i kasnije Rusiji koji su planski bili zasipani proizvodima i sadržajima američke popularne kulture od muzike preko stripova do filmova koji su svi afirmisali američki način života. Poznati američki pisac Gor Vidal svojevremeno je ironično primetio kako je „rokenrol, a ne kapitalizam pobedio komunizam“, dok je lucidni profesor i teoretičar medija Nil Postman pisao o tome kako je Amerika osvajala svet tako što je, umesto tenkova, aviona i ratnih brodova, slala svoje ploče, video-kasete, televizijske programe, stripove i brzu hranu. Početkom devedesetih procurela je tzv. Dals doktrina (nazvana po Alenu Dalsu, direktoru CIA), apokrifni dokument po kome su SAD još od šezdesetih počele planski da uništavaju SSSR tako što su korumpirale rusku omladinu potkulturnim zapadnjačkim smećem. U tom arsenalu „mekanog“ naoružanja, Ratovi zvezda oduvek su predstavljali nešto poput nuklearne bombe, oružje od koga nema odbrane. Čak i najtvrđi protivnici američkog imperijalizma teško mogu da savladaju nalet slatke i magične nostalgije kada se prisete detinjstva koje su u velikoj meri obeležili filmovi o svemirskim avanturama „nekada davno u dalekoj galaksiji“. Četrdeset i jednu godinu od premijere prvog dela Nove nade, a nakon još sedam nastavaka, bezbrojnih kompjuterskih igrica, igračaka, knjiga, stripova i crtanih filmova koji su smešteni u univerzum daleke galaksije, Ratovi zvezda su jedan od od najdugovečnijih, najvoljenijih i najlukrativnijih holivudskih serijala koji izaziva ogromnu pažnju i obožavanje širom planete.

U kontekstu obnovljenog hladnog rata, kada obe strane nastoje da neutrališu propagandne napore suprotnog tabora, sasvim je logično i prirodno da Rusi mogu imati koristi, kako na praktičnom, tako i na simboličkom nivou, od propasti filmske franšize koja oličava globalnu američku moć, naročito pošto je u međuvremenu serijal prešao u Diznijevo vlasništvo. Ovaj američki gigant u globalnoj industriji zabave, koji pored Ratova zvezda poseduje prava na praktično sve najvrednije proizvode mašte američke pop kulture poput Marvelovih stripova i Piksar studija za animaciju, u prilično je komplikovanim odnosima s ruskim vlastima, nakon što je odustao od planiranog građenja ruskog Diznilenda zbog sankcija američke administracije. Isto tako, treba reći da franšiza Ratova zvezda u Rusiji izaziva prilično ambivalentne asocijacije. Iako su naizgled zamišljeni kao bezazlena eskapistička zabava prevashodno namenjena deci i tinejdžerima, Ratovi zvezda su oduvek bili vrlo otvoreni i prijemčivi za različita ideološka i (geo)politička čitanja između redova. Džordž Lukas, tvorac čitave naučnofantastične sage, u više navrata je otkrio da je priča o „dalekoj galaksiji“ zapravo alegorija za rat u Vijetnamu, gde ulogu moćne, surove i tehnološki superiorne Imperije imaju Sjedinjene Države, dok hrabre, primitivne i siromašne pobunjenike koji se bore za slobodu predstavljaju vojnici Vijetkonga. Slične asocijacije verovatno su bile na umu i našim vlastima kada su za vreme NATO agresije u noćnim terminima puštale ovu svemirsku operu kao vid ohrabrenja srpskog stanovništva koje je bilo na udaru višestruko nadmoćnijeg neprijatelja.

Međutim, tokom osamdesetih, američki predsednik Regan i njegova administracija učinili su veliki napor kako bi popularnost Ratova zvezda okrenuli u svoju korist. Tako je Regan više puta Sovjetski Savez nazivao „zlom imperijom“ poredeći ga s negativcima iz Lukasovih filmova, a svoj pompezno najavljeni program zaštite od sovjetskih nuklearnih raketa pomoću sofisticiranog svemirskog štita krstio je upravo „Ratovi zvezda“. Agresivna trka u naoružanju završila se padom Berlinskog zida i raspadom SSSR-a, ali sveopšti zapadni trijumfalizam nije sprečio američke medije da u svakoj prilici porede ruske vojnike u Čečeniji sa robotizovanim i krvožednim stormtruperima Imperije. Uspon Rusije u novom veku i dolazak na vlast Vladimira Putina pojačao je osećanje ugroženosti do tada jedine svetske supersile, što je dovelo do intenziviranja hladnoratovske, rusofobične retorike. Uporedo s tim išla su i očekivana poređenja glavnog negativca Darta Vejdera i predsednika Putina, za koga se tvrdilo da, kao i Vejder, predstavlja „mračnu stranu sile i da vlada gvozdenom pesnicom“. Kod mnogih Rusa to je stvorilo averziju i otpor prema čitavoj mitologiji Ratova zvezda, neki su i bojkotovali projekcije filmova, dok su drugi pronalazili kreativnije načine da izraze svoj bunt. Tu se vraćamo na gorepomenutu Dals doktrinu, koja je nastojala da putem korupcije omladine, kontrole medija i afirmacijom zapadnih vrednosti razori zdravo tkivo i tradiciju ruskog društva.

KOBA I VEJDER OD SAVEZNIKA DO NEPRIJATELJA Iako su neki nacionalno osvešćeni Rusi propagirali potpuno zatvaranje i ignorisanje dekadentne zapadne kulture, ima i onih koji su smatrali da zapadne simbole i stereotipe treba prihvatiti i inkorporirati u rusko iskustvo i ruske narative, naravno uz ironičnu distancu koja od njih pravi sprdnju i time im oduzima moć i efektnost. U tom smislu, treba obratiti pažnju na urnebesnu knjigu Viktora Dupčeka „Crveni padavan“ u kojoj Dart Vejder i njegovi imperijalni kompanjoni udružuju snage sa Staljinom i donose Sovjetima nadmoćnu pobedu u Drugom svetskom ratu. Naravno, kasnije dolazi do obračuna za prevlast između druga Kobe i Vejdera u kome Staljin, uz pomoć Lavrentija Berije, trijumfuje u obračunu svetlosnih sablji, nakon čega slavodobitno proglašava da je „čitava galaksija ruska“.
Iako ne možemo biti sigurni da li je priča o specijalnom ratu FSB-a protiv Ratova zvezda barem delimično verodostojna (što bi žarko želeo potpisnik ovih redova) ili je, što je ipak realnije, u pitanju potpuna izmišljotina i spin američkih političkih elita i Diznijevih rukovodilaca koji žele da opravdaju sve lošije rezultate filmova iz franšize, svakako imamo razloga da zaključimo da se pojava ove informacija može protumačiti kao nesumnjivo dobra vest za rusku stranu. U prvom slučaju, ona sugeriše da su ruski obaveštajci do te mere ovladali modernim tehnikama masovnog psihološkog delovanja da mogu putem internet kampanje da nanesu ozbiljnu štetu jednoj američkoj instituciji kao što su Ratovi zvezda i da izazovu duboke podele i haos u najširoj mogućoj populaciji. S druge strane, ako je u pitanju samo izmišljotina i plod antiruske paranoje, onda je jasno da su Rusi do te mere ušli u glavu i u podsvest zapadne javnosti da ih oni vide i tamo gde ih nema, da se osećaju ozbiljno ugroženi i da ih se neizmerno plaše, što takođe predstavlja slabost koja se može iskoristiti. Kao što pripadnici ISIL-a i drugih fundamentalističkih terorističkih organizacija preuzimaju krivicu i za dela koja nisu počinili kako bi izazvali što veći strah i paniku, tako i ruski obaveštajci nemaju previše razloga da naročito žustro demantuju da su njihovi prsti upleteni u sunovrat Ratova zvezda. Okreni-obrni, što bi rekli džedaji, sila je očigledno jaka u njima.

[/restrict]