Suverenisti i liberali

Ideološka podela preti da raspoluti svet i zbog toga ne treba kriviti ruskog predsednika: nije se on mešao u američke unutrašnje procese nego politički sistem SAD luta i traži izgubljenu ravnotežu

Jedinstveni dan za glasanje, u prošlu nedelju, kada je Rusija birala gubernatore u 26 od 85 regiona, poslužio je antisistemskoj opoziciji da organizuje proteste protiv predsednika Vladimira Putina u 80 gradova. Povod je bila najavljena penziona reforma, po kojoj će u narednim godinama muškarci raditi do 65, a žene do 60 godina, što je standard u većini država sveta. Zabavno u svemu, ako je do smeha u situaciji kada se veštački izazivaju tenzije i podele dok je Rusija pod najžešćim pritiscima Zapada u poslednjih pola veka, može biti to što protiv povećanja starosne granice protestuju ljudi za koje se vidi da su već odavno u penziji, ili sasvim mladi – koje će ove mere pogoditi tek kroz tri ili četiri decenije. Ako bi neko pokušao da im racionalno objasni da su ove nepopularne mere neophodne kako bi se državne finansije dovele u red, u uslovima sankcija i neobjavljenog rata protiv najmoćnijih geopolitičkih rivala, takav napor bi bio prilično uzaludan. Baš njih briga što je Moskva više od tri decenije odlagala neophodno povećanje starosne granice (do sada je bila 55 godina za žene i 60 za muškarce), već se mora opravdati poverenje stranih sponzora.

[restrict]

ŠTA SVE NIJE, A ŠTA JESTE VEST! Državne vlasti, naravno, ove skupove nisu odobrile, smatrajući da predstavljaju kršenje izborne tišine i ometaju građane u ostvarivanju biračkog prava, ali je lider ovih (ne)masovnih demonstracija – bloger Aleksej Navaljni – iz pritvora pozivao pristalice da budu odlučni i beskompromisni. Ali šta je ovde vest, izuzimajući činjenicu da se nekoliko stotina aktivista, zbog narušavanja reda i mira i zakona o javnim okupljanjima na nekoliko dana pridružilo svom ideologu iza brave? Njihovo namerno provociranje policije da ih privede sudiji za prekršaje, uz poneki pendrek koji sevne ako baš nasilno pružaju otpor – više ni za zapadnu javnost nije novost. Navikli su tamo na mnogo žešće represivne mere protiv sopstvenih građana, u poslednje vreme uglavnom desničara koji negoduju zbog migrantske politike. U poređenju sa američkim, nemačkim, francuskim ili britanskim kolegama, koje koriste i tešku mehanizaciju, Putinovi milicioneri deluju pristojno i ljubazno.
Vest nije ni to što Navaljni i njegove pristalice godinama pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju u svojoj zemlji – kao da ne znaju da takvi prevrati ni u jednoj državi nisu doveli do boljitka, već je uvek sledio opšti pad, haos i anarhija od kojih se građani godinama i decenijama oporavljaju. A neki se i ne oporave. Vest svakako nije ni formalni povod ovih protesta koji su, ukupno u 80 najvećih ruskih gradova, na ulice izveli nekoliko hiljada ljudi. Viđali su Rusi proteklih godina mnogo masovnija opoziciona okupljanja, pa su ona ipak izazivala uglavnom podsmeh – imajući u vidu da je dobro poznata i dokumentovana povezanost organizatora sa zapadnim izvorima finansiranja.
I svi se sećaju kako se visoka funkcionerka Stejt departmenta Viktorija Nuland pre neku godinu javno hvalila da su Amerikanci uložili „pet milijardi dolara u demokratiju“ u Ukrajini, pa se onda pokazalo da je najveći deo potrošen za obuku nasilnika koji su 2014. na Majdanu svrgavali demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča. A koliko su se primakli demokratiji i zapadnim vrednostima, prosečni Ukrajinac vidi po tome što mu se za četiri godine plata prepolovila. Naravno, pod uslovom da nije izgubio posao u talasima otpuštanja pod vlašću Petra Porošenka – na zahtev zapadnih prijatelja i MMF-a.
Nova vest – uprkos tome što je objavljena u neokonzervativnom „Vašington postu“ pre mesec dana – mogla bi da bude izjava bivšeg (2012–2013) direktora CIA Majkla Morela, koji je poput njegovog šefa Baraka Obame ponovo pozvao da se „ruska ekonomija pocepa na parčiće“. U starom, dobrom, i od dolaska Donalda Trampa u Belu kuću već pomalo zaboravljenom maniru, Morel predlaže da se „zabrane sve transakcije koje imaju veze sa ruskim energetskim projektima i kupovinom ruskih državnih hartija od vrednosti“. Naslednik Dejvida Petreusa na čelu CIA još zahteva – ubediti saveznike da se pridruže ovim naporima! Kao da su Evropljani pali s kruške, pa ne znaju da se iza ovih poziva krije još jedan pokušaj da se nametnu skupi američki energenti.
To bi bilo pogubno za ekonomske interese mnogih evropskih država, ali Morel uverava da su njegove namere isključivo – u cilju podrške ruskog naroda, a posebno „srednje klase“! „Putin se boji samo jednog. On se boji da će se ruska srednja klasa konačno podići protiv njegovog režima i izaći na ulice, zahtevajući promene. Tako je bilo u Tunisu, Kairu, drugim gradovima Bliskog istoka i severne Afrike u periodu od 2010. do 2012. godine. Tako je bilo i pre četiri godine u Kijevu“, priželjkuje Morel. Kao razlog za ovako drastične mere prema Kremlju, bivši šef tajne službe navodi Putinovu kampanju za podrivanje američke demokratije i uticaj na ishod izbora. I zato, uprkos tome što ne postoji direktan dokaz da se takvo rusko mešanje desilo ili da se sada dešava, Morel se javno zalaže da SAD čini upravo to za šta optužuje Putina!

POZIV NA NASILNO SVRGAVANJE RUSKE VLASTI I dok, prema tvrdnjama američkih obaveštajaca, Rusija radi na tome da utiče na ishod američkih izbora – što Vašington već godinama otvoreno radi u svim zemljama sveta, pa i u Rusiji – autor sa stranica uticajnog američkog dnevnika poziva, ni manje ni više, na nasilno svrgavanje ruske vlasti. Kao što je „bilo pre četiri godine u Kijevu“. A još je zanimljivije da na ustanak poziva „rusku srednju klasu“, iznedrenu tokom „Putinovog režima“, jer dok su američki prijatelji vodili glavnu reč u Kremlju – takva klasa nije ni postojala. Nesumnjivo, Morelova inicijativa naići će na „široku podršku“ srednje klase u Rusiji koja „jedva čeka“ da Zapad nametne totalne sankcije ruskom energetskom sektoru, od koga cela država živi. Sigurno, Rusi su nestrpljivi da se podignu, na mig Morela i Navaljnog, koji poručuje da je „vreme za izlazak na ulice“.
S druge strane, jasno je i to da podizanje starosne granice neće doprineti Putinovoj popularnosti, uprkos tome što je sadašnja norma za odlazak u penziju uvedena davne 1923, kada je životni vek prosečnog Rusa i Ruskinje jedva dosezao 40 godina, dok se danas živi bar tri decenije duže. Isto je tako tačno da je nezadovoljstvo naroda u ovom slučaju više usmereno na premijera Dmitrija Medvedeva, čija vlada stoji iza ovih mera, nego na Putina koji je nedavno zatražio da se ublaži podizanje lestvice za žene, sa 63, na 60 godina. Naravno da je ovo idealan trenutak da se pokuša napad na Putina i podgrevanje tenzija u društvu, u vreme kada su Rusija i čitav svet u velikom previranju. Rusi znaju i to da je njihova država daleko od idealne i da i te kako ima zloupotreba ljudi na vlasti, ali isto tako pamte i vreme pre dolaska Putina, kada je bio veliki uspeh da porodica ima para za redovnu ishranu. I da su isti oni koji danas predstavljaju opoziciju, ili je podržavaju iz drugog plana, u tim najgorim trenucima bili na vlasti.

PODELA NA DVA TABORA Prozapadna ideologija i političke vrednosti koje oličavaju Navaljni i njegovi saborci izgubile su legitimitet kod većine Rusa. Što je za Morela još gore, ove ideje blede i u zapadnom taboru. Najprogresivnija dostignuća zapadne političke misli u poslednje vreme izrodila su se u svoju suprotnost – demokratija, kao legitimna vladavina većine uz poštovanje prava manjina, danas se sve češće pretvara u prevlast manjine nad većinom. One koji se s time ne slažu nazivaju populistima. Tako se i u Evropi razvila podela na dva tabora, o čemu svedoči i nedavni sukob – kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da je najveći protivnik mađarskog premijera Viktora Orbana. Njihov sukob je izbio oko mirgantskog pitanja, ali je jasno da je jaz mnogo dublji: reč je o sudaru koncepcija suverene i liberalne demokratije.
Iako obe proističu iz evropske političke tradicije, poslednjih godina „autorstvo“ su preuzele Rusija i SAD. Ideološka podela preti da raspoluti Evropu i svet – ne više po hladnoratovskim šemama „gvozdene zavese“. Linija rascepa sada prolazi kroz same države. Politička i izborna pobeda Donalda Trampa nad Hilari Klinton, kao i sukob koji se o tom pitanju rasplamsao u SAD, svedoči da u ideološkom ratu više niko nije pošteđen. I nije to krivica Navaljnog, on je samo blatnjavi vojnik u rovu. Zbog toga ne treba kriviti i rušiti ni ruskog predsednika: nije se on mešao u američke unutrašnje procese nego politički sistem SAD luta i traži izgubljenu ravnotežu. A to već jeste vest – svetska i prvoklasna.

[/restrict]