Raskol koji nije viđen od 1054?

Da li zalaganjem za priznanje raskolničke Ukrajinske pravoslavne crkve, i zadavanjem završnog udarca ruskoj nacionalnoj svesti u Ukrajini, Carigrad potkopava temelje samog pravoslavlja

Kada je još konstantinopoljski patrijarh Dimitrije tvrdio da je on „prvi među jednakima u Svetoj pravoslavnoj crkvi“, a papa „prvi među jednakima u čitavoj Crkvi Hristovoj“, mnogi su bez ustezanja ovaj stav pripisali obesti jednog Fanara bez utemeljenja u istoriji i ozbiljnosti u postavci. Dobri poznavaoci prilika pak nisu olako shvatali ove tvrdnje, najavljujući da će Carigrad tek praviti a zatim i koristiti raskole u pravoslavnim pomesnim crkvama kako bi ih stavio najpre pod svoju, a zatim i vlast pape. Događaji su se nizali, ali nijedan kao nedavni susret patrijarha ruskog Kirila i carigradskog Vatrolomeja nije bio veća potvrda rečenog i bliži najzloslutnijim predviđanjima: da misija Fanara vodi u raskol ravan onom iz 1054. godine.

NI KORAK NAZAD Naime, carigradski patrijarh Vartolomej i moskovski Kiril sreli su se 31. avgusta u Tronskoj dvorani Konstantinopoljske patrijaršije gde su razmenili viđenja „širokog kruga pitanja koja se tiču jačanja međupravoslavnog jedinstva i jačanja zajedničkog svedočenja u savremenom svetu“.

Iako je susret dvojice patrijarha nazvan bratskim, a ruski patrijarh odbio je da daje bilo kakve izjave bez prethodne saglasnosti patrijarha Vartolomeja, činjenica da je glavna tema razgovora bilo davanje „tomosa autokefalnosti“ ukrajinskoj raskolničkoj „pravoslavnoj crkvi“ dala je za pravo analitičarima da ovaj susret nazovu ključnim za opstanak svetskog pravoslavlja. Zebnja se ubrzo pokazala osnovanom. Ne samo što je ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin oglasio pobedu na svom fejsbuk profilu napisavši da je Vartolomej obavestio Kirila da će Ukrajinska crkva dobiti autokefalnost od Vaseljenske patrijaršije, već je to potvrdio i mitropolit Francuske Emanuil, jedan od učesnika razgovara. Emanuil, koga zovu desnom rukom Vartolomeja, rekao je da se „neće ići unazad“ o pitanju odluke da ukrajinsko sveštenstvo dobije nezavisnost od Ruske crkve.

„Mi sledimo takvu odluku i ona će biti sprovedena. Ali još nismo stigli do kraja procedure. Izdavanje tomosa Ukrajinskoj crkvi biće poslednja faza tog procesa“, poručio je mitropolit Emanuil.

Isto je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavila i grčka crkvena agencija „Romfea“: „Razgovori dva patrijarha trajali su dva sata. Vartolomej je obavestio Kirila da je odluka o autokefalnosti Vaseljenske patrijaršije doneta.“

Ovaj portal koji prati crkvena dešavanja ističe da je patrijarh moskovski predložio vaseljenskom patrijarhu da se započne dijalog i organizuje naučni skup na kojem bi se predstavili radovi na temu položaja pravoslavne crkve u Ukrajini. Carigradski patrijarh je s velikom pažnjom saslušao zahteve, ali je, tvrdi agencija, uprkos tome ocenio da se ovo pitanje razvlači već dosta dugo.
[restrict]

PLAN FANARA Da li težak položaj Carigradske patrijaršije može biti opravdanje za njene vatikanske pretenzije na prvenstvo vlasti u Crkvi, te da li će priznanjem autokefalnosti raskolničke crkve i zadavanjem završnog udarca ruskoj nacionalnoj svesti u Ukrajini, Carigrad konačno potkopati temelje samog pravoslavlja?

Iako je priča o sticanju autokefalnosti UPC aktuelizovana u vreme organizovanja Kijevskog Majdana i posle njega, kao ključni korak u konsolidaciji ukrajinskog nacionalnog identiteta, priča o sticanju tomosa seže dublje u prošlost. Podsetimo da je autokefalna ukrajinska pravoslavna crkva Kijevske patrijaršije nastala u vreme smutnji i raspada SSSR-a, a pod parolom „nezavisna država − nezavisna crkva“. Fanar je, kako primećuje ruska analitičarka Olga Četverikova, odavno pretendovao na posebna prava u učešću u crkvenim poslovima u Ukrajini, pravdajući to time da je prelazak Kijevske patrijaršije 1686. godine pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije bio nezakonit i da autokefalija RPC deluje samo u granicama Moskovskog carstva iz 1591. godine.

„Odlično shvatajući nerealnost prelaska svih pravoslavnih Ukrajine pod njenu jurisdikciju, Carigradska patrijaršija je stavila akcenat na raskolničke crkve. Tako je 1995. godine Fanar stavio pod svoju jurisdikciju ’Ukrajinsku pravoslavnu crkvu u SAD’, a u martu 2005. godine, za vreme susreta poglavara UPC u SAD, arhiepiskopa Vsevoloda (Majdanskog) sa Viktorom Juščenkom, bio je dogovoren scenario stvaranja nove strukture pod rukovodstvom majdanske – ’Ukrajinske autokefalne crkve’, u koju treba da uđu UPC u SAD i UPC KP. Planirano je da patrijarh Vartolomej prizna Ukrajinsku autokefalnu crkvu kanonskom. Pitanje stvaranja u Ukrajini jedinstvene pomesne crkve, Viktor Juščenko je podrobno razmatrao već na susretu sa patrijarhom Vartolomejom, za vreme svoje posete Turskoj u junu 2007. godine.“

Četverikova podseća da je posebne nade Fanar polagao na učešće u praznovanju 1020 godina od krštenja Rusije u Kijevu – patrijarh Vartolomej želeo je to da iskoristi u prvom redu za učvršćenje svog samoproglašenog statusa „duhovnog vođe“ pravoslavnih. U besedi sa ukrajinskim novinarima uoči svečanosti, potvrdio je da je Fanar prvi presto u svepravoslavnom svetu i kao takav ima pravo i obavezu da koordinira odnose među pravoslavnim crkvama, da predvodi i sprovodi susrete s njima, a takođe i da pomaže sestrinskim crkvama kada kod njih niknu problemi. Taj status, po njegovom mišljenju, daje mu pravo da nastupa u svojstvu višeg arbitra i u odnosima među ukrajinskim crkvama. U svojim naumima Vartolomej je uživao zdušnu podršku SAD, u istoj meri u kojoj je sam podržavao američke i NATO operacije u pravoslavnim državama (Gruzija i Ukrajina). Saradnja je ušla i u zvanične okvire 1998. kada je rukovodstvo u SAD donelo zakon o zaštiti konstantinopoljskog patrijarha.

OPERACIJA VAŠINGTONA I VATIKANA Međutim, njegovi planovi sa ukrajinskim rukovodstvom o proglašenju pomesne ukrajinske crkve nisu bili realizovani onako kako su zamišljeni. Bolje vreme nastupilo je posle oružanog puča. Hunta na ulicama Kijeva duhovne smernice tražila je od samoproglašenog patrijarha Filareta, a on je, suprotno duhu pravoslavlja, nazivao predsednika Rusije sotonom, pozivajući ultradesničarske organizacije na nasilje. Pravoslavni hramovi na istoku Ukrajine počeli su da gore a monasima Kijevsko-pečerske lavre bio je zabranjen izlazak iz porte manastira. Priča o sticanju tomosa opet je dobila na važnosti. Arbitriranjem u ovom slučaju Carigrad je sebi pokušao da obezbedi primat, ali pre svega da smanji uticaj ruskog pravoslavlja u svetu.

Sticanje autokefalnosti raskolničke UPC deo je i strategije Vatikana. Četverikova objašnjava da Vatikan teži da odvoji Ukrajinsku pravoslavnu crkvu MP od RPC i da je ujedini sa raskolničkim UPC KP i UAPC u Ukrajinsku pomesnu crkvu. Paralelno sa tim, počevši od 2003. godine, Vatikan razmatra pitanje davanja statusa patrijarhata Ukrajinskoj grko-katoličkoj crkvi, što bi poslednjoj dalo određenu administrativnu nezavisnost da širi punomoć svog starešine. Iako sa grko-katolicima Vatikan radi samostalno, u pripremi odvajanja UPC od RPC glavni zadatak dat je carigradskom patrijarhu čija je uloga ključna ne samo u opštoj ekumenističkoj politici Vatikana već i u uspostavljanju kontrole nad Ukrajinom.

Šef odeljenja RPC za spoljne odnose mitropolit Ilarion, koji je prisustvovao razgovorima u Istanbulu, rekao je da mediji u Kijevu preteruju kada pišu kako je stvar oko dobijanja tomosa od Carigradske patrijaršije već završena. O ovom osetljivom pitanju stav je zauzela i SPC. Agencija „Romfea“ je objavila odlomke iz pisma koje je patrijarh SPC Irinej uputio patrijarhu carigradskom Vartolomeju. U pismu srpski patrijarh izražava „brigu SPC za jedinstvo Pravoslavne crkve“ nakon intervencije Carigradske patrijaršije u Ukrajini, koja će, po svemu sudeći, rezultirati davanjem tomosa o autokefalnosti tamošnjoj crkvi.

Patrijarh Irinej je u pismu samo ponovio stav SPC koji je izneo prilikom posete Moskvi krajem maja ove godine: „Svako ko pomaže ukrajinskim raskolnicima neprijatelj je ne samo Ruskoj crkvi i ruskom svetu nego i svim pravoslavnim slovenskim narodima i celom pravoslavnom svetu.“ Opomena prilično uznemirujuća.

Ukoliko Vartolomej izađe u susret Vašingtonu i Vatikanu i odluči se na ovakav korak bez saglasnosti Moskve, RPC će kao poslednji bedem pravoslavlja morati da pokaže budnost i odlučnost u borbi za Sveto predanje. U protivnom, specijalna operacija na uspostavljanju novog svetskog poretka može se smatrati uspešno završenom.            
[/restrict]