Piramide u Ritopeku

Piše Dijana Ivanović, novinar Radio Beograda 2

Šta se krije ispod dva bezmalo identična brda na kojima leži beogradsko naselje Ritopek?

Da li priroda može da napravi dva brda iste visine, istog oblika, dimenzija, orijentacije i na pravilnom odstojanju? Po teoriji verovatnoće – ne može. Pa kako su, onda, nastala dva brda na kojima leži beogradsko naselje Ritopek?

STRMINE I ZARAVNI Zoran Pantić, inženjer elektrotehnike, čudne osobine prostora na kojem je odrastao zapazio je još kao dete. Pitanja su se godinama gomilala, a onda mu se cela slika, uramljena savršenom geometrijom, obrušila na glavu s jednim, gotovo neumesnim pitanjem: Ako piramide postoje širom sveta, može li ih biti u Ritopeku?
„Odrastao sam u Ritopeku na jednom od ta dva brda koje meštani zovu Glavica. Još u dečačkim danim uočio sam specifičnost prostora na kojem sam se igrao. Nije tu bilo prirodnih kosina i nagiba po kojima smo mogli nesmetano da trčimo, nego velike strmine pa onda zaravni pa opet te strmine, a sve to je povezano nekako čudnim prevojima. Ali ljudi se sažive sa specifičnostima u kojima žive, rođeni su tu i to im sve izgleda normalno. Ceo Ritopek leži na velikom klizištu i sve oko tih brda klizi ka Dunavu, pa bi logično bilo da ona prva krenu put reke jer su joj najbliža. Međutim, ne. Ona vekovima stoje a sve drugo pored njih lagano odlazi u Dunav. Stari ljudi su govorili, a i mlađi danas to uviđaju, da ta brda čuvaju Ritipek. Svuda oko njih je zemlja, samo su tu veliki kameni blokovi, povezani u niz koji ima geometrijsku formu“, govori Zoran Pantić.
Inače, u tvrdnje da su piramide samo grobnice i da su ih Egipćani gradili uz pomoć robova koji su dovlačili kamenje teško na hiljade kilograma drvenim brodovim niz Nil, pa onda još 200 kilometara do mesta gradnje piramida, naš sagovornik nikada nije poverovao. Možda su Egipćani u piramidama sahranjivali svoje faraone, ali to nije bila njihova osnovna funkcija, tvrdi, pa čak i misli da Egipćani nisu ni gradili piramide jer, da su ih gradili, oni bi znali kako su nastale.

[restrict]

MORFOLOGIJA TERENA Kako Ritopek nema vodu iz gradskog vodovoda, što je neverovatna istina (doduše, ima nekih kanala iz rimskog perioda, ali oni su nažalost davno presušili), meštani su bili primorani da kopaju bunare. Ipak, niko ko je kopao bunar na samom brdu do vode nije došao, ali zato je u podnožju ima. Takođe, kuće koje su građene na tim brdima, pored svih klizišta u Ritopeku, ostaju stabilne bez ikakvih pomeranja i naprslina na njima. Tek dvadeset centimetara duboki temelji dovoljni su da drže, već decenijama, kuće od dva i tri sprata.
Neverovatna je razlika u stabilnosti i između kuća koje su pravljene na samom brdu-piramidi u odnosu na građevine pravljene u neposrednoj blizini. Tako da mogu da se vide dve kuće, maltene jedna pored druge na dvadesetak metara razdaljine, i da jedna stoji netaknuta a druga se srušila. Da li to znači da ipak postoji neka građevina duboko u zemlji, stabilna i čvrsta i da ona leži na onom pravom tlu, a da je sve drugo zapravo građeno na prirodnom nasipu koji ne može da bude stabilna, čvrsta osnova za gradnju?
Zoran se opet priseća vremena kada se kao dete verao uz ta brda. „Dok smo se peli po tim strmim ivicama, nosevima smo skoro dodirivali brdo. Koliko je taj nagib neprirodan, gotovo pod devedeset stepeni, ne može da se primeti dok se ne priđe blizu. A kada se popnete i dođete do zaravni, tada sam mislio da su to putevi koje je neko pravio, a u stvari izgleda da se tu jednostavno naslagala zemlja na nešto već napravljeno ispod. Po putevima koji prolaze kroz Ritopek, po krivinama, usponima i padovima, može se zaključiti da ispod postoji građevina koju morfologija terena dosledno prati, odnosno da je paralelna s terasama piramida jer svi putevi prate njihove oblike. Vremenom sam došao do mnogih, inače novih saznanja o karakteristikama piramida, i rešio da ih uporedim s ovim što mi imamo u Ritopeku. Upoređivanjem odnosa dimenzija, simetrije, položaja i visine, tvrdim da se u stvari radi o piramidama i da je moja pretpostavka tačna“, kategoričan je naš sagovornik.

UTICAJ NA OKRUŽENJE Prvi detalj koji mu je to potvrdio bila je nadmorska visina dva brda. Vrh brda Glavice 1 gde je spomenik ruskim oslobodiocima, i vrh drugog brda Glavica 2 na kom je groblje, nalaze se na 102 metra, a oba su u nivou Dunava. Prve terase piramida na oba brda su simetrične i visine 40 metara. Takođe im je isti nagib stranica, što se i golim okom može videti. Kada je napravio projekciju osnove piramida, uočio je da su one istovetno i orijentisane, odnosno da su orijentisane jedna na drugu i prema kosmičkom severu, zvezdi Severnjači. Centar jedne piramide udaljen je od centra druge tačno 550 metara.
Sve što se dešava na dva brda koja drže Ritopek potpuno je specifično, od vremenskih prilika do rastinja, ranog sazrevanja voća i povrća, razlike u temperaturi u odnosu na okolinu… I vinova loza se ovde „čudno“ ponaša, čokoti se vidno savijaju ka vrhovima brda.
Svi ovi primeri, kaže Pantić, ukazuju na inače poznate blagotvorne uticaje piramida na svoje okruženje. „Ljudi koji sa strane dolaze u Ritopek primećuju da se ovde posebno dobro osećaju, da im je prijatno, što nije uopšte čudno jer je poznato da su piramide koncentratori negativnih jona kojih uvek ima blizu reka i na vrhovima planina. Ritopek je u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta u Vinči, a blizu je i Starčevo, i to je zapravo jedinstven prostor u kome Ritopek, Vinča i Starčevo čine jedan trougao. Povezujući te činjenice došao sam do pretpostavke da i u Lepenskom viru postoje piramide, odnosno postoje tri brda ispod kojih bi se mogle nalaziti, što ukazuje na vezu između civilizacija koje su tu postojale i piramida. Ako imamo civilizaciju u neposrednoj blizini piramida ili obrnuto, to svakako nije slučajno, naročito kada posmatramo širu sliku ovog prostora. Poznato je da planina Rtanj po svom u obliku neodoljivo podseća na piramidu, takođe postoji još jedna planina u Srbiji koja svojim izgledom podseća na piramidu, a to je Ovčar u blizini Čačka. Kada spojite linijom vrhove Rtnja, Ovčara i bosanske piramide u Visokom, dobijete jednu pravu liniju. Interesantno je da piramide mogu da emituju na svom vrhu i ultrazvučne talase; mi to još uvek nismo merili, ali posredno možemo da zaključimo da ima i tog dejstva.“

ZAŠTITNA FUNKCIJA Prvenstvena funkcija piramida, podseća naš sagovornik, jeste zaštita od kosmičkih zračenja kroz već pomenute fenomene emitovanja elektromagnetnih i ultrazvučnih talasa. Piramide su mogle da služe i kao skloništa jer u svoje tunele i lavirinte mogu da prime mnogo ljudi. Pantić smatra da su i Vinčani, odnosno ljudi koji su tada živeli na tom prostoru, mogli da prežive veliku kataklizmu zahvaljujući tim piramidama, i da zato upravo na tim lokacijama imamo najstarije civilizacije.
Kada je Zoran sakupio materijala za predavanje od dva i po sata, pozvao je pre svega svoje komšije, meštane, i nekoliko medija da im ispriča šta je otkrio. Iako se pribojavao njihovih reakcija, komšije su ga netremice slušale, a onda su jedan po jedan, vraćajući film ličnih iskustava, ustajale i dodavale svoje delove slagalice…
A on već planira da se vrati u staru kuću na brdu u kojoj je odrastao i živeo do tridesete godine. Jer san u novoj kući nije kao u staroj, izgrađenoj na piramidi.

Miladin Sapundžić, gradski odbornik i bivši direktor škole u Ritopeku

Kopajući grob ocu 1990. godine majstori su naišli na nepremostivu prepreku u vidu kamenih ploča. Iz priča sam znao da je tu nekada bila crkvica, pa sam smatrao da su u pitanju ostaci te građevine. Međutim, saznanje da su oba brda na istoj nadmorskoj visini, odnosno na istoj visini u odnosu na obalu Dunava, i da oba brda imaju piramidalni oblik, svakako zaslužuje pažnju i podrobnije ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je to delo prirode ili je ljudska ruka imala udela u stvaranju ova dva gotovo identična brda. Svojevremeno je i meštanin Ritopeka Nikola Živojinović, koji se bavio numizmatikom i iskopavanjima, tvrdio da je ispod groblja šupljina. Bilo bi mi drago da se utvrdi istina jednim podrobnijim ispitivanjem.

Slobodan Dobrić iz Vinče, predsednik udruženja „Neolitska Vinča“

Na jedom od tih brda-piramida gde moj stric ima kuću, pre skoro pola veka slušao sam kako je on uz pomoć grupe profesora izgradio kuću na velikoj kosini. Kuća je povezana s obalom Dunava oko 50 metara dugačkim stepeništem koje se, evo, pola veka nije ni mrdnulo.
Mislim da ovome treba pokloniti pažnju, preneti mišljenja i iskustva ljudi koji tu žive, a uključiti svakako i naučnu zajednicu koja tu mora da da glavni doprinos. A verovati treba zato što ništa nije slučajno, a na ovim prostorima se nalaze brojni lokaliteti iz daleke praistorije, pa verovatno da i ove potencijalne piramide pripadaju tom korpusu.

Miladin Stefanović, meštanin

Moj pokojni otac i ja bušili smo bunare na četiri mesta i uvek smo nailazili na kamenu ploču koju nismo mogli da probušimo.
Iznad moje kuće nalazi se popločan plato na kojem je podignut spomenik ruskim vojnicima iz Drugog svetskog rata. Bilo ko tuda da prođe, naročito kolima, ali i kada deca trče, u mojoj kući odzvanja, uvek se čuje neki eho, kao da je praznina između spomenika i moje kuće.

Dragan Dragić, meštanin

Živim na vrhu brda Glavica 1. Imali smo do sada mnogo građevinskih radova i nekih iskopa oko kuće i našli dosta toga što upućuje da tu dole ima nečega.
Naišli smo na pravougaone kamene blokove poređane u jednoj liniji, koje nikako nismo mogli da razbijemo nego smo morali da ih pomeramo. Jedan blok je ostao zato što je ogroman i nismo mogli ni da ga pomerimo.
Kod mene se desio još jedan zanimljiv slučaj: sadnice koje smo spremali za prolećnu sadnju samo smo zatrpali u zemlju u liniji gde su te stene, i u februaru mesecu kada smo ih izvadili one su bile proklijale kao da su tu temperatura i vlaga mnogo veći nego napolju, a zima je bila vrlo jaka.

Podudarnost između Vinče i Ritopeka

Ako je ova moja pretpostavka tačna, onda su i stanovnici Lepenskog Vira imali svoje piramide (skloništa). Tragajući za informacijama o Lepenskom Viru, naišao sam na tekst dvoje istraživača koji su pronašli „prirodni“ fenomen dvostrukog izlaska Sunca i uočili tri tačke u kretanju Sunca. Te tačke (ravnodnevice) obeležene su brdima (piramidama) Treskavac, Kukujova i Glavica. I opet nailazimo na neverovatnu podudarnost između Vinče i Ritopeka s jedne strane, i Lepenskog Vira i njemu pripadajuća tri brda. U Ritopeku imamo takođe brdo Glavicu, brdo na kome se nalazi groblje i legendu o trećem brdu koje je nestalo nakon neke katastrofe.
Kada pogledamo unazad, vidimo da tragove prvih naselja i u njihovoj neposrednoj blizini tri brda – tri piramide – i to na dva lokaliteta sa istim nazivom jednog brda. Imamo Glavicu i u Ritopeku i u Lepenskom Viru. Da li su to samo slučajnosti?
Moja pretpostavka je da se ne radi o bilo kakvom prirodnom fenomenu već da su ljudi u Lepenskom Viru smisleno gradili svoje piramide (Treskavac, Kukujova, Glavica) upravo zato što su bili svesni kretanja nebeskih tela. O tome svedoče i pronađene kamene kuglice na kojima kao da su ucrtani meridijani i uporednici. Te kamene kuglice neodoljivo podsećaju na mini-globus, kaže Zoran Pantić.

Piramide daju odgovor na pitanja:

Zašto je u Ritopeku uvek toplije nego u okolini?
Zašto voće pre zri i ima više suve materije nego u okolini?
Zašto grada nema u selu ili je minimalan?
Zašto se krovovi kuća prave nalik na piramide (Turski krov – svaka porodica da bude zaštićena – zašto se u takvoj kući osećamo najbolje)?

[/restrict]