Пирамиде у Ритопеку

Пише Дијана Ивановић, новинар Радио Београда 2

Шта се крије испод два безмало идентична брда на којима лежи београдско насеље Ритопек?

Да ли природа може да направи два брда исте висине, истог облика, димензија, оријентације и на правилном одстојању? По теорији вероватноће – не може. Па како су, онда, настала два брда на којима лежи београдско насеље Ритопек?

СТРМИНЕ И ЗАРАВНИ Зоран Пантић, инжењер електротехнике, чудне особине простора на којем је одрастао запазио је још као дете. Питања су се годинама гомилала, а онда му се цела слика, урамљена савршеном геометријом, обрушила на главу с једним, готово неумесним питањем: Ако пирамиде постоје широм света, може ли их бити у Ритопеку?
„Одрастао сам у Ритопеку на једном од та два брда које мештани зову Главица. Још у дечачким даним уочио сам специфичност простора на којем сам се играо. Није ту било природних косина и нагиба по којима смо могли несметано да трчимо, него велике стрмине па онда заравни па опет те стрмине, а све то је повезано некако чудним превојима. Али људи се саживе са специфичностима у којима живе, рођени су ту и то им све изгледа нормално. Цео Ритопек лежи на великом клизишту и све око тих брда клизи ка Дунаву, па би логично било да она прва крену пут реке јер су јој најближа. Међутим, не. Она вековима стоје а све друго поред њих лагано одлази у Дунав. Стари људи су говорили, а и млађи данас то увиђају, да та брда чувају Ритипек. Свуда око њих је земља, само су ту велики камени блокови, повезани у низ који има геометријску форму“, говори Зоран Пантић.
Иначе, у тврдње да су пирамиде само гробнице и да су их Египћани градили уз помоћ робова који су довлачили камење тешко на хиљаде килограма дрвеним бродовим низ Нил, па онда још 200 километара до места градње пирамида, наш саговорник никада није поверовао. Можда су Египћани у пирамидама сахрањивали своје фараоне, али то није била њихова основна функција, тврди, па чак и мисли да Египћани нису ни градили пирамиде јер, да су их градили, они би знали како су настале.

[restrict]

МОРФОЛОГИЈА ТЕРЕНА Како Ритопек нема воду из градског водовода, што је невероватна истина (додуше, има неких канала из римског периода, али они су нажалост давно пресушили), мештани су били приморани да копају бунаре. Ипак, нико ко је копао бунар на самом брду до воде није дошао, али зато је у подножју има. Такође, куће које су грађене на тим брдима, поред свих клизишта у Ритопеку, остају стабилне без икаквих померања и напрслина на њима. Тек двадесет центиметара дубоки темељи довољни су да држе, већ деценијама, куће од два и три спрата.
Невероватна је разлика у стабилности и између кућа које су прављене на самом брду-пирамиди у односу на грађевине прављене у непосредној близини. Тако да могу да се виде две куће, малтене једна поред друге на двадесетак метара раздаљине, и да једна стоји нетакнута а друга се срушила. Да ли то значи да ипак постоји нека грађевина дубоко у земљи, стабилна и чврста и да она лежи на оном правом тлу, а да је све друго заправо грађено на природном насипу који не може да буде стабилна, чврста основа за градњу?
Зоран се опет присећа времена када се као дете верао уз та брда. „Док смо се пели по тим стрмим ивицама, носевима смо скоро додиривали брдо. Колико је тај нагиб неприродан, готово под деведесет степени, не може да се примети док се не приђе близу. А када се попнете и дођете до заравни, тада сам мислио да су то путеви које је неко правио, а у ствари изгледа да се ту једноставно наслагала земља на нешто већ направљено испод. По путевима који пролазе кроз Ритопек, по кривинама, успонима и падовима, може се закључити да испод постоји грађевина коју морфологија терена доследно прати, односно да је паралелна с терасама пирамида јер сви путеви прате њихове облике. Временом сам дошао до многих, иначе нових сазнања о карактеристикама пирамида, и решио да их упоредим с овим што ми имамо у Ритопеку. Упоређивањем односа димензија, симетрије, положаја и висине, тврдим да се у ствари ради о пирамидама и да је моја претпоставка тачна“, категоричан је наш саговорник.

УТИЦАЈ НА ОКРУЖЕЊЕ Први детаљ који му је то потврдио била је надморска висина два брда. Врх брда Главице 1 где је споменик руским ослободиоцима, и врх другог брда Главица 2 на ком је гробље, налазе се на 102 метра, а оба су у нивоу Дунава. Прве терасе пирамида на оба брда су симетричне и висине 40 метара. Такође им је исти нагиб страница, што се и голим оком може видети. Када је направио пројекцију основе пирамида, уочио је да су оне истоветно и оријентисане, односно да су оријентисане једна на другу и према космичком северу, звезди Северњачи. Центар једне пирамиде удаљен је од центра друге тачно 550 метара.
Све што се дешава на два брда која држе Ритопек потпуно је специфично, од временских прилика до растиња, раног сазревања воћа и поврћа, разлике у температури у односу на околину… И винова лоза се овде „чудно“ понаша, чокоти се видно савијају ка врховима брда.
Сви ови примери, каже Пантић, указују на иначе познате благотворне утицаје пирамида на своје окружење. „Људи који са стране долазе у Ритопек примећују да се овде посебно добро осећају, да им је пријатно, што није уопште чудно јер је познато да су пирамиде концентратори негативних јона којих увек има близу река и на врховима планина. Ритопек је у непосредној близини археолошког налазишта у Винчи, а близу је и Старчево, и то је заправо јединствен простор у коме Ритопек, Винча и Старчево чине један троугао. Повезујући те чињенице дошао сам до претпоставке да и у Лепенском виру постоје пирамиде, односно постоје три брда испод којих би се могле налазити, што указује на везу између цивилизација које су ту постојале и пирамида. Ако имамо цивилизацију у непосредној близини пирамида или обрнуто, то свакако није случајно, нарочито када посматрамо ширу слику овог простора. Познато је да планина Ртањ по свом у облику неодољиво подсећа на пирамиду, такође постоји још једна планина у Србији која својим изгледом подсећа на пирамиду, а то је Овчар у близини Чачка. Када спојите линијом врхове Ртња, Овчара и босанске пирамиде у Високом, добијете једну праву линију. Интересантно је да пирамиде могу да емитују на свом врху и ултразвучне таласе; ми то још увек нисмо мерили, али посредно можемо да закључимо да има и тог дејства.“

ЗАШТИТНА ФУНКЦИЈА Првенствена функција пирамида, подсећа наш саговорник, јесте заштита од космичких зрачења кроз већ поменуте феномене емитовања електромагнетних и ултразвучних таласа. Пирамиде су могле да служе и као склоништа јер у своје тунеле и лавиринте могу да приме много људи. Пантић сматра да су и Винчани, односно људи који су тада живели на том простору, могли да преживе велику катаклизму захваљујући тим пирамидама, и да зато управо на тим локацијама имамо најстарије цивилизације.
Када је Зоран сакупио материјала за предавање од два и по сата, позвао је пре свега своје комшије, мештане, и неколико медија да им исприча шта је открио. Иако се прибојавао њихових реакција, комшије су га нетремице слушале, а онда су један по један, враћајући филм личних искустава, устајале и додавале своје делове слагалице…
А он већ планира да се врати у стару кућу на брду у којој је одрастао и живео до тридесете године. Јер сан у новој кући није као у старој, изграђеној на пирамиди.

Миладин Сапунџић, градски одборник и бивши директор школе у Ритопеку

Копајући гроб оцу 1990. године мајстори су наишли на непремостиву препреку у виду камених плоча. Из прича сам знао да је ту некада била црквица, па сам сматрао да су у питању остаци те грађевине. Међутим, сазнање да су оба брда на истој надморској висини, односно на истој висини у односу на обалу Дунава, и да оба брда имају пирамидални облик, свакако заслужује пажњу и подробније испитивање како би се утврдило да ли је то дело природе или је људска рука имала удела у стварању ова два готово идентична брда. Својевремено је и мештанин Ритопека Никола Живојиновић, који се бавио нумизматиком и ископавањима, тврдио да је испод гробља шупљина. Било би ми драго да се утврди истина једним подробнијим испитивањем.

Слободан Добрић из Винче, председник удружења „Неолитска Винча“

На једом од тих брда-пирамида где мој стриц има кућу, пре скоро пола века слушао сам како је он уз помоћ групе професора изградио кућу на великој косини. Кућа је повезана с обалом Дунава око 50 метара дугачким степеништем које се, ево, пола века није ни мрднуло.
Мислим да овоме треба поклонити пажњу, пренети мишљења и искуства људи који ту живе, а укључити свакако и научну заједницу која ту мора да да главни допринос. А веровати треба зато што ништа није случајно, а на овим просторима се налазе бројни локалитети из далеке праисторије, па вероватно да и ове потенцијалне пирамиде припадају том корпусу.

Миладин Стефановић, мештанин

Мој покојни отац и ја бушили смо бунаре на четири места и увек смо наилазили на камену плочу коју нисмо могли да пробушимо.
Изнад моје куће налази се поплочан плато на којем је подигнут споменик руским војницима из Другог светског рата. Било ко туда да прође, нарочито колима, али и када деца трче, у мојој кући одзвања, увек се чује неки ехо, као да је празнина између споменика и моје куће.

Драган Драгић, мештанин

Живим на врху брда Главица 1. Имали смо до сада много грађевинских радова и неких ископа око куће и нашли доста тога што упућује да ту доле има нечега.
Наишли смо на правоугаоне камене блокове поређане у једној линији, које никако нисмо могли да разбијемо него смо морали да их померамо. Један блок је остао зато што је огроман и нисмо могли ни да га померимо.
Код мене се десио још један занимљив случај: саднице које смо спремали за пролећну садњу само смо затрпали у земљу у линији где су те стене, и у фебруару месецу када смо их извадили оне су биле проклијале као да су ту температура и влага много већи него напољу, а зима је била врло јака.

Подударност између Винче и Ритопека

Ако је ова моја претпоставка тачна, онда су и становници Лепенског Вира имали своје пирамиде (склоништа). Трагајући за информацијама о Лепенском Виру, наишао сам на текст двоје истраживача који су пронашли „природни“ феномен двоструког изласка Сунца и уочили три тачке у кретању Сунца. Те тачке (равнодневице) обележене су брдима (пирамидама) Трескавац, Кукујова и Главица. И опет наилазимо на невероватну подударност између Винче и Ритопека с једне стране, и Лепенског Вира и њему припадајућа три брда. У Ритопеку имамо такође брдо Главицу, брдо на коме се налази гробље и легенду о трећем брду које је нестало након неке катастрофе.
Када погледамо уназад, видимо да трагове првих насеља и у њиховој непосредној близини три брда – три пирамиде – и то на два локалитета са истим називом једног брда. Имамо Главицу и у Ритопеку и у Лепенском Виру. Да ли су то само случајности?
Моја претпоставка је да се не ради о било каквом природном феномену већ да су људи у Лепенском Виру смислено градили своје пирамиде (Трескавац, Кукујова, Главица) управо зато што су били свесни кретања небеских тела. О томе сведоче и пронађене камене куглице на којима као да су уцртани меридијани и упоредници. Те камене куглице неодољиво подсећају на мини-глобус, каже Зоран Пантић.

Пирамиде дају одговор на питања:

Зашто је у Ритопеку увек топлије него у околини?
Зашто воће пре зри и има више суве материје него у околини?
Зашто града нема у селу или је минималан?
Зашто се кровови кућа праве налик на пирамиде (Турски кров – свака породица да буде заштићена – зашто се у таквој кући осећамо најбоље)?

[/restrict]