OSVETA DŽORDŽA SOROŠA

EVROPSKA UNIJA PROTIV MAĐARSKE

Iznenađujućom, ali ne i neočekivanom odlukom Evropski parlament započeo je praktično politički „rat“ s Mađarskom koji, poput šumskog požara, može da se proširi i na druge članice evropskog bloka i da ima nesagledive posledice po njegovu budućnost

Ako istinski želimo jedinstvo u različitosti, onda naše razlike ne mogu biti povod za stigmatizaciju bilo koje države ili za njeno isključivanje iz zajedničkog odlučivanja. Mi nikada ne bismo pali toliko nisko da ućutkujemo onoga s kim se ne slažemo – rekao je premijer Mađarske Viktor Orban obraćajući se evropskim parlamentarcima tokom poslaničke debate pre glasanja o izveštaju holandske poslanice iz redova „zelenih“ Džudit Sargentini. „Imali smo i imaćemo neslaganja. Različito razmišljamo o hrišćanskom karakteru Evrope i o ulozi nacija i nacionalnih kultura. Na različite načine tumačimo ulogu i suštinu porodice i imamo dijametralno suprotne stavove o migraciji“, izjavio je Orban ukazujući da „svaka nacija i država članica ima prava da odlučuje o tome kako će organizovati život na svojoj zemlji“, te da će narod Mađarske „braniti svoje granice i sam odlučivati o tome s kim želi da živi“. „Uz dužno poštovanje, ali na najjači mogući način, odbacujem pretnje, ucene, klevete i lažne optužbe koje su na račun Mađarske i mađarskog naroda iznele snage u Evropskom parlamentu naklonjene migrantima i imigrantima. Uz sve dužno poštovanje želim da vas obavestim da koju god odluku donesete, Mađarska se neće saviti pred ucenama. Mađarska će nastaviti da brani svoje granice, da zaustavlja ilegalnu imigraciju i da brani svoja prava, čak i od vas, ako to bude neophodno“, završio je Orban svoj govor i upitao „kakav je uopšte smisao postizanja bilo kakvih sporazuma s evropskim institucijama“ ako su one spremne da ih „zanemare“.

[restrict]

PARLAMENTARNI MAKIJAVELIZAM Orbanove reči upozorenja i pokušaj da „urazumi“ evropske poslanike nisu imali efekta i 448 poslanika je glasalo za usvajanje izveštaja, dok je protiv bilo 197, a 48 uzdržanih. Problem je, međutim, što snage koje su se zalagale za kažnjavanje Mađarske ni ovako nisu uspele da obezbede neophodnu većinu, nego je izveštaj kojim se od Evropskog saveta zahteva aktiviranje člana 7 usvojen zahvaljujući makijavelističkom pristupu sopstvenim pravilima. Naime, kako je posle glasanja ukazao i šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, da bi ovaj izveštaj bio usvojen, neophodna je podrška više od polovine evropskih poslanika (376 glasova) i dve trećine onih koji su učestvovali u glasanju. U ovom slučaju, u glasanju su učestvovala 693 poslanika, što znači da bi za dvotrećinsku većinu bila neophodna 462 glasa, a ne 448, koliko je osvojeno. „Političari koji podržavaju imigraciju“, kako ih je opisao Sijarto, i koji imaju „ogromnu većinu“ u Evropskom parlamentu, izdejstvovali su, međutim, da 48 uzdržanih poslanika ne bude uračunato u glasanje, što je omogućilo da se granica za dvotrećinsku većinu spusti na 430 glasova. Zbog ovog manevra, koji prema Budimpešti predstavlja jasno kršenje Lisabonskog sporazuma, Mađarska namerava da podnese tužbu Evropskom sudu pravde, najavio je šef Orbanovog kabineta Gergelj Guljaš. Po njegovim rečima, pravila EP omogućavaju izbacivanje uzdržanih iz ukupnog broja glasova u „običnim“ procedurama, ali da se to pravilo ne odnosi na „specijalne“ procedure, što aktiviranje člana 7 svakako jeste. „Ne možete štititi vladavinu zakona posle ozbiljnog kršenja zakona. Ono što se ovde dešava pokazuje da bi procedura za aktivaciju člana 7 trebalo da se povede ne protiv Mađarske nego protiv Evropskog parlamenta“, rekao je Guljaš.
Ali nije ovde sporna samo procedura glasanja o izveštaju koji, u krajnjoj instanci, može dovesti do gubitka prava glasa za Mađarsku u okviru Evropske unije, nego je vrlo sporan i izveštaj, kao i njegova autorka. Na nedostatke izveštaja ukazao je i Orban u govoru pred parlamentarcima. „U izveštaju se priznaje da u Mađarsku nije poslata delegacija (koja bi optužbe ispitala na terenu) i on sadrži čak 37 značajnih činjeničnih grešaka“, rekao je Orban. Mađarska se u „Sargentini izveštaju“ optužuje za promene ustava na štetu kontrole vlasti, korupciju, nepravedne izbore, politički uticaj na sudstvo, kršenje prava na pravično suđenje, otpuštanje sudija iz političkih razloga, nedovoljne zakonske garancije protiv nelegalnog policijskog nadzora, ograničavanje slobode štampe i izražavanja, ograničavanje akademskih sloboda, ograničenja slobode veroispovesti, ograničavanje rada i sloboda u delovanju nevladinih organizacija, „patrijarhalne stereotipe“ i, na kraju, paket zakona poznat pod kolokvijalnim nazivom „Stop Sorošu“ i protivljenje ilegalnoj imigraciji. Sve ovo u očima 448 evropskih poslanika predstavlja kršenje „osnovnih vrednosti EU“ i iziskuje sankcije, jer je Mađarska postala „sistemska pretnja“.
Posebno svetlo na lik i delo Džudit Sargentini, ali i najmanje još 226 njenih kolega poslanika iz gotovo svih partija, baca činjenica da se njeno ime u više navrata pojavljuje u internom dokumentu Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša pod nazivom „Pouzdani saveznici u Evropskom parlamentu (2014–2019)“. I pre objavljivanja ovog dokumenta bila je javna tajna da „Soroševa mreža“ ima značajan uticaj na Evropski parlament i druge institucije Evropske unije, ali je pun uvid u obim ovog uticaja dobijen tek pošto je dokument procurio. U kontekstu priče o „maltretiranju“ Mađarske zanimljivo je da se na „Soroševom spisku“ nalazi i ime belgijskog političara Gija Ferhofštata, šefa poslaničkog kluba Alijanse liberala i demokrata za Evropu, posebno aktivnog i vatrenog u zagovaranju izveštaja protiv Mađarske, ali i tadašnjeg predsednika EP Martina Šulca, sedam potpredsednika i čitav niz predsedavajućih komiteta i izvestilaca. Jasno je da ovi ljudi, i da nisu na Soroševom platnom spisku, promovišu njegove ideje i politike među koje spada i dovođenje što više migranata u Evropu, legalizacija istopolnih brakova i slično. Sve ono protiv čega je Orban. Ako je Evropski parlament želeo da dobije objektivan i nepristrasan izveštaj o stanju u Mađarskoj i o tome krši li ova zemlja „osnovne evropske vrednosti“, zar nije trebalo da izradu tog dokumenta poveri nekome ko nije očito tesno povezan sa Sorošem, koji u ovom slučaju predstavlja glavnu svetsku silu u krvavom ratu sa Orbanom i Mađarskom državom (a mi bismo rekli i narodom) i želi da se osveti za sve do sada izgubljene bitke? Nije li ovde sukob interesa Džudit Sargentini više nego očigledan?

PUCANJE PO ŠAVOVIMA Iako je inicijativa za aktivaciju člana 7 protiv Mađarske prošla (za sada) kroz Evropski parlament, mala je verovatnoća da će stupiti na snagu, jer će biti vrlo teško dobiti neophodnu većinu od četiri petine u Evropskom savetu, a, već je poznato, nemoguće jednoglasnu podršku šefova država i vlada, pošto je Poljska (nedavno u sličnoj situaciji kao Mađarska) najavila da će staviti veto na to, a sličan kurs bi mogle da zauzmu i neke druge evropske zemlje poput Češke i Italije. Zaista, bez preterivanja bi se moglo reći da je odluka Evropskog parlamenta istorijska i to ne zato što je njome prvi put od kako postoji aktivirana „nuklearna opcija“, kako neki nazivaju član 7, nego što je njome konačno i bespovratno ogoljena duboka pukotina u evropskom bloku i među državama koje se ne slažu oko ove, ili one politike, i unutar stranačkih frakcija u Parlamentu koje su do sada uglavnom bile jedinstvene. Sva je prilika da će za devet meseci, posle majskih izbora za Evropski parlament, pejzaž u ovoj instituciji biti promenjen gotovo do neprepoznatljivosti. Realno je očekivati da će se povećati broj nacionalističkih i evroskeptičnih poslanika, ali je i vrlo verovatno da neke stranke napuste poslaničku grupu Evropske narodne partije i pridruže se radikalnijim grupama poput Alijanse evropskih konzervativaca i reformista (gde je već stranka Prava i pravde Orbanovog poljskog saveznika Jaroslava Kačinskog) ili Pokreta za Evropu nacija i sloboda u okviru kog u EP deluje Liga za Sever Orbanu bliskog italijanskog ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija. Pitanje je i kako će se u budućnosti ponašati 57 poslanika Evropske narodne partije koji su na ovom glasanju bili protiv preporuke stranačkog vrha da se podrži izveštaj Sargentinijeve ili onih 28 uzdržanih. Što se tiče Orbanovog Fidesa, koji je na izborima za Evropski parlament 2009. osvojio 56 posto glasova, a 2014. 52 procenta, on će posle ovoga, po svemu sudeći, sam napustiti „narodnjake“, ako pre toga ne bude izbačen.
Sada je definitivno jasno i da će pitanje imigracije biti glavna tema predstojećih izbora, a to je teren na kojem se Orbanovi saveznici i neprijatelji njegovog najistaknutijeg rivala, francuskog predsednika Emanuela Makrona, najbolje snalaze. I Makron, koji se sada smatra vodećim zastupnikom snažnije Unije, prošle godine je kao glavne prepreke za dalje evropske integracije identifikovao Mađarsku i Poljsku koje su od tada bile samo još glasnije u svom protivljenju briselskoj birokratiji. Očekuje se da će ovim putem sada krenuti još više evropskih glasača, naroda i država. Posebno ako se ima u vidu da je Mađarska jedina evropska zemlja koja je zaista svoje građane pitala kakvu politiku prema ilegalnoj imigraciji žele, dok ostale nisu. I upravo to će im se, možda, obiti o glavu.

[/restrict]