Nuklearna opcija protiv Mađarske!

Evropski parlamentarci 12. septembra u Strazburu odlučili su da protiv Mađarske aktiviraju član 7 Lisabonskog sporazuma koji može dovesti do gubitka prava glasa ove zemlje unutar Evropske unije

Izveštaj Komiteta za građanske slobode Evropskog parlamenta, pravosuđe i unutrašnje poslove o ozbiljnom kršenju demokratije i evropskih vrednosti u Mađarskoj, koji je evroparlamentarcima 11. septembra u Strazburu podnela Holanđanka Džudit Sargentini iz Kluba poslanika Zelenih/Evropskog slobodnog saveza, dan kasnije rezultirao je odlukom dvotrećinske većine parlamentaraca da se od Evropskog saveta zatraži pokretanje postupka protiv ove zemlje na osnovu člana 7. Izveštaj Sargentinijeve podržalo je 448 od 693 poslanika, 197 bilo je protiv, a 48 uzdržano. Za dalji postupak sada su nadležni Savet ministara spoljnih i evropskih poslova EU i austrijsko predsedništvo Saveta Evropske unije, a presedan je – što je Mađarska prva zemlja u istoriji EU protiv koje je takva kazna aktivirana.

[restrict]

EU KRITIKE Kritike su joj upućene na račun transparentnosti ustavnog sistema utemeljenog Osnovnim zakonom koji je 2012. godine usvojila vlada Viktora Orbana, a koji je od tada čak šest puta menjan. U Izveštaju je ocenjeno da prilikom usvajanja Ustava nije bilo javne rasprave, da nisu konsultovani predstavnici opozicije (kao ni civilnog društva) i da je tim dokumentom desno-konzervativni Fides „poništio“ načelo podele vlasti.
Na meti žestokih kritika evroposlanika našao se i položaj medija u Mađarskoj (Orbanova vlada u drugom mandatu tri četvrtine javnih servisa stavila je pod svoju kontrolu, a vlasništvo dodelila oligarsima politički bliskim vladajućem Fidesu). Zatim sledi kritika slobode univerziteta. Ona se, u prvom redu, odnosi na kontroverzni zakon iz 2017. godine čija meta je bio Centralnoevropski univerzitet koji je osnovao američki milijarder i filantrop mađarskog porekla Džordž (Đerđ) Soroš. Tesno s tim u vezi je i položaj nevladinih organizacija za koje je u Mađarskoj usvojen poseban zakon, što je u Izveštaju Komiteta EP za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove ocenjeno kao – ugrožavanje slobode udruživanja. U Izveštaju se ukazuje i na više puta ponovljene osude ponašanja mađarskih vlasti prema izbeglicama. Predmet kritike u Izveštaju bili su i korupcija u Mađarskoj, položaj žena, odnos prema LBGT zajednici, te etničkim manjinama (poput Roma), beskućnicima.

GOMILA LAŽI Mađarska vlada odbacila je Izveštaj Sargentinijeve (ocenivši ga kao „gomilu laži“) i evropskim poslanicima podelila svoj dokument na 108 strana u kojem je pokušala da opovrgne optužbe.
„Svaka nacija i država-članica Unije ima pravo da odluči kako želi da živi. Branimo svoje granice i sami ćemo odlučivati s kim ćemo živeti. Podigli smo žičanu ogradu, zaustavili smo stotine hiljada nezakonitih emigranata, odbranili smo Mađarsku i Evropu. Osuđujete Mađare zbog njihove odluke da ne postanu zemlja migranata. Bolje od njih znati šta im je potrebno – znači ne poštovati ih. Nećemo ni za korak odstupiti! Uložićemo žalbu na donetu odluku EP i odbraniti svoja prava!“, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban nakon odluke u Strazburu i sadašnjoj (odlazećoj) garnituri evroposlanika doslovce poručio – „Videćemo kakvi će biti rezultati evropskih izbora u maju dogodine kada građani konačno budu odlučili o budućnosti i vraćanju demokratije u evropsku politiku. Nagoveštaje kakvu oni Evropu žele vidimo u rezultatima nacionalnih izbora svaki dan.“

ŠTA JE ČLAN 7?

Član 7 uspostavljen je pre 17 godina kao oruđe kojim EU može da kazni sve države članice koje krše ljudska prava. Zemlje Unije moraju da ispune sve uslove demokratske vladavine i pravila o poštovanju ljudskih prava da bi se uopšte pridružile Evropskoj uniji, a član 7 je neka vrsta osiguranja da se države s diskutabilnom prošlošću ne vrate starim, lošim navikama. Ovaj član uveden je u vreme kada se EU širila na istok, kako bi se članice (postojeće i buduće) jasno upozorile šta ih čeka u slučaju da prekrše osnovne postulate Unije. U Amsterdamskom sporazumu (stupio na snagu 1999) pojavila se prva verzija člana 7. Taj zakon pretio je sankcijama svakoj zemlji koja prekrši fundamentalne vrednosti EU, definisane kao „sloboda, demokratija, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavina zakona“, a pokretanje procedure predviđeno je tzv. Ustavom EU. Pokretanje člana 7 podrazumeva i suspenziju EU finansijskih transfera određene članice, ali i (privremeno) ukidanje prava glasa (odlučivanja) te zemlje u EU institucijama.

[/restrict]