Нуклеарна опција против Мађарске!

Европски парламентарци 12. септембра у Стразбуру одлучили су да против Мађарске активирају члан 7 Лисабонског споразума који може довести до губитка права гласа ове земље унутар Европске уније

Извештај Комитета за грађанске слободе Европског парламента, правосуђе и унутрашње послове о озбиљном кршењу демократије и европских вредности у Мађарској, који је европарламентарцима 11. септембра у Стразбуру поднела Холанђанка Џудит Саргентини из Клуба посланика Зелених/Европског слободног савеза, дан касније резултирао је одлуком двотрећинске већине парламентараца да се од Европског савета затражи покретање поступка против ове земље на основу члана 7. Извештај Саргентинијеве подржало је 448 од 693 посланика, 197 било је против, а 48 уздржано. За даљи поступак сада су надлежни Савет министара спољних и европских послова ЕУ и аустријско председништво Савета Европске уније, а преседан је – што је Мађарска прва земља у историји ЕУ против које је таква казна активирана.

[restrict]

ЕУ КРИТИКЕ Критике су јој упућене на рачун транспарентности уставног система утемељеног Основним законом који је 2012. године усвојила влада Виктора Орбана, а који је од тада чак шест пута мењан. У Извештају је оцењено да приликом усвајања Устава није било јавне расправе, да нису консултовани представници опозиције (као ни цивилног друштва) и да је тим документом десно-конзервативни Фидес „поништио“ начело поделе власти.
На мети жестоких критика европосланика нашао се и положај медија у Мађарској (Орбанова влада у другом мандату три четвртине јавних сервиса ставила је под своју контролу, а власништво доделила олигарсима политички блиским владајућем Фидесу). Затим следи критика слободе универзитета. Она се, у првом реду, односи на контроверзни закон из 2017. године чија мета је био Централноевропски универзитет који је основао амерички милијардер и филантроп мађарског порекла Џорџ (Ђерђ) Сорош. Тесно с тим у вези је и положај невладиних организација за које је у Мађарској усвојен посебан закон, што је у Извештају Комитета ЕП за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове оцењено као – угрожавање слободе удруживања. У Извештају се указује и на више пута поновљене осуде понашања мађарских власти према избеглицама. Предмет критике у Извештају били су и корупција у Мађарској, положај жена, однос према ЛБГТ заједници, те етничким мањинама (попут Рома), бескућницима.

ГОМИЛА ЛАЖИ Мађарска влада одбацила је Извештај Саргентинијеве (оценивши га као „гомилу лажи“) и европским посланицима поделила свој документ на 108 страна у којем је покушала да оповргне оптужбе.
„Свака нација и држава-чланица Уније има право да одлучи како жели да живи. Бранимо своје границе и сами ћемо одлучивати с ким ћемо живети. Подигли смо жичану ограду, зауставили смо стотине хиљада незаконитих емиграната, одбранили смо Мађарску и Европу. Осуђујете Мађаре због њихове одлуке да не постану земља миграната. Боље од њих знати шта им је потребно – значи не поштовати их. Нећемо ни за корак одступити! Уложићемо жалбу на донету одлуку ЕП и одбранити своја права!“, рекао је премијер Мађарске Виктор Орбан након одлуке у Стразбуру и садашњој (одлазећој) гарнитури европосланика дословце поручио – „Видећемо какви ће бити резултати европских избора у мају догодине када грађани коначно буду одлучили о будућности и враћању демократије у европску политику. Наговештаје какву они Европу желе видимо у резултатима националних избора сваки дан.“

ШТА ЈЕ ЧЛАН 7?

Члан 7 успостављен је пре 17 година као оруђе којим ЕУ може да казни све државе чланице које крше људска права. Земље Уније морају да испуне све услове демократске владавине и правила о поштовању људских права да би се уопште придружиле Европској унији, а члан 7 је нека врста осигурања да се државе с дискутабилном прошлошћу не врате старим, лошим навикама. Овај члан уведен је у време када се ЕУ ширила на исток, како би се чланице (постојеће и будуће) јасно упозориле шта их чека у случају да прекрше основне постулате Уније. У Амстердамском споразуму (ступио на снагу 1999) појавила се прва верзија члана 7. Тај закон претио је санкцијама свакој земљи која прекрши фундаменталне вредности ЕУ, дефинисане као „слобода, демократија, поштовање људских права и основних слобода, као и владавина закона“, а покретање процедуре предвиђено је тзв. Уставом ЕУ. Покретање члана 7 подразумева и суспензију ЕУ финансијских трансфера одређене чланице, али и (привремено) укидање права гласа (одлучивања) те земље у ЕУ институцијама.

[/restrict]