Kineski zamajac srpskog spasa

Prodaja RTB Bor

S Kinom kao strateškim partnerom Srbija dobija šansu ne samo da se izvuče iz višedecenijskog jada i propadanja već i da ostvari razvojnu perspektivu o kojoj je mogla samo da sanja

Došao je kraj i toj agoniji. Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, do sada poznatom kao „crna rupa“ privrede Srbije, smeši se, izgleda, svetlija budućnost. U proteklih 15 godina bilo je četiri bezuspešna pokušaja privatizacije RTB-a.

PONUDA „ZIJINA“ Tek u ovom, petom pokušaju, Vlada Srbije je izabrala za strateškog partnera u RTB Bor kinesku kompaniju „Zijin“, koja je dostavila biznis plan vredan milijardu i 460 miliona dolara u zamenu za 63 odsto vlasništva u RTB Bor.

Deo ovog finansijskog paketa je obavezna dokapitalizacija od 350 miliona dolara, ali i 200 miliona dolara namenjenih za rešavanje dugovanja kompanije. Kineska kompanija obavezala se i da će sačuvati 5.000 radnih mesta. Deo njenog biznis plana je i da u otvaranje rudnika „Cerovo“ uloži 320 miliona dolara, kao i da iz sopstvenih kapaciteta do kraja treće godine podigne proizvodnju u „Topionici“ na maksimalnih 80.000 tona. Sada ona proizvodi 42.000 tona. Nakon šest godina poslovanja i novih investicija u „Topionicu“, plan je da se dostigne proizvodnja između 120.000 i 150.000 tona. Strateški partner preuzeće na sebe i rešavanje problema ekoloških zagađenja i za te namene izdvojeno je 136 miliona dolara.

O upravljačkim pravima manjinskog vlasnika, u ovom slučaju države, tek će se pregovarati s kineskim partnerom pre potpisivanja ugovora. Zasad je poznato da će većinski vlasnik dovesti i novi menadžment.

PRIVREDNI RAST Srpski zvaničnici nisu krili oduševljenje postignutim aranžmanom. Ministar finansija Siniša Mali izbor strateškog partnera za RTB Bor opisao je kao „fenomenalnu vest“, očekujući da kompanija novim investicijama strateškog partnera duplira svoje učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP), sa sadašnjih 0,8 na 1,6 odsto.

„To znači da RTB Bor i istok Srbije ponovo postaju nosioci rasta i razvoja naše ekonomije“, rekao je ministar finansija i podsetio da je rast privredne aktivnosti u prvoj polovini godine iznosio 4,5 odsto, što nas stavlja među prve tri zemlje u Evropi.

„Fudbalskim žargonom rečeno, već se takmičimo u Ligi šampiona, a sa ovim investicijama u RTB Bor i povećanom proizvodnjom od nekoliko puta imamo cilj da budemo prvi u Evropi po stopi privrednog rasta“, pohvalio se ministar finansija.
[restrict]

POJAS I PUT Vest da je vodeća kineska kompanija za proizvodnju zlata, bakra i neobojenih metala dala najbolju ponudu na tenderu za izbor strateškog partnera RTB Bor preneli su mnogi svetski mediji, podsećajući da je Kina investirala više od milijardu dolara u Srbiji, uglavnom u vidu povoljnih zajmova za finansiranje auto-puteva i energetskih projekata, u okviru svoje inicijative „Pojas i put“.

Američka agencija „Rojters“, tako, ukazuje da je RTB Bor druga srpska kompanija kojom će upravljati Kinezi, pošto je kineski „Hestil“ kupio železaru u Smederevu 2016. godine. „Rojters“ ovu akviziciju vidi kao deo plana vlade da proda osiromašena državna preduzeća kako bi pomogla podsticanje rasta i umanjila pritisak na budžet, a što je i preporučio Međunarodni monetarni fond (MMF).

POSRTANJE RTB-a RTB Bor bio je stub industrijskog sektora Srbije pre raspada Jugoslavije, ali je posle postao balast posrnule srpske ekonomije zbog lošeg upravljanja i međunarodnih sankcija 90-ih godina. Tek u prošloj godini RTB Bor je ostvario neto dobit od 8,2 miliona evra, nakon što je u prethodne tri godine zabeležio ukupan gubitak od oko 40 miliona evra. Našem najvećem rudniku išle su naruku svetske cene bakra koje su omogućile i da plaća redovno sve obaveze, pre svega za struju i državi za poreze i doprinose. Doduše, država im je već pre dve godine oprostila oko 900 miliona evra starih dugova prilikom otvaranja Unapred pripremljenog programa za restrukturiranje (UPPR). U vreme UPPR-a obaveze grupe bile su 56,7 milijardi dinara i višestruko veće od imovine kompanije koja je procenjena na 16,23 milijarde dinara. Prema proceni konsultanata u tom trenutku, na kraju prvog tromesečja 2016. godine, da se krenulo u bankrot i rasprodaju imovine moglo se dobiti 8,5 milijardi dinara, ili 6,7 puta manje od dugova. Da bi bio spreman za tender, RTB Bor je integrisao zavisna preduzeća RBB, RBM i TIR. Inače, prema sporazumu s MMF-om, prošle godine je raspisan tender za izbor profesionalnog menadžmenta, ali već početkom ove godine znalo se da od toga nema ništa i da se ide u privatizaciju kompanije.

Jedan od uslova za sporazum bio je i da se buduća kompanija partner bavi 10 godina ovom proizvodnjom, čime se na određeni način nastavlja tradicija RTB Bor, kombinata koji nadilazi i istočnu Srbiju i samu Srbiju. Radi se o potencijalu koji malo ko ima u ovom delu Evrope, pa je RTB Bor i sa evropskog stanovišta velika kompanija s perspektivom za narednih 50 ili čak 100 godina. Strateška partnerstva su do sada pokazala ne samo da je sačuvan broj zaposlenih već je, pored modernizacije, došlo i do dokvalifikacije zaposlenih. Ne treba zaboraviti da 5.000 zaposlenih sa sobom vuku još 20.000 ljudi u toj regiji.

Naš problem je, izgleda, što i kada se povuku neki dobri potezi, oni ne budu urađeni kako treba, pa kritički nastrojeni posmatrači navode da se ništa ne bi dogodilo i da država otpiše sve dugove RTB-u (spomenuti otpis dugova nije mnogo pomogao) i da se još nekako i nađe novac u budžetu za ulaganje, ti dugovi će se opet stvoriti jer jednostavno ne znamo da vodimo sistem. Očigledan primer je Železara Smederevo i bezuspešni pokušaji države da nešto uradi posle odlaska „US Stila“. Kinezi su u manje-više istim uslovima za samo nekoliko meseci Železaru doveli u plus.

STRATEŠKI PARTNER Kinezi su pokazali da izuzetno dobro poznaju ekonomski, politički i sociološki milje u kome posluju. Kompanija „Zijin“ jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. U devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine bila je na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu čije su akcije na berzi. Godišnji poslovni prihod ove firme iznosi 10 milijardi evra (oko 78 milijardi juana), dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra (oko 1,8 milijardi juana).

Srbije, inače, u poslednjih nekoliko godina, od svih svojih spoljnih partnera, najveću dinamiku saradnje ima s Kinom. Kineska kompanija čelika „Hestil“, drugi proizvođač čelika u svetu, kupila je smederevsku Železaru, čime je rešena rak-rana srpske privrede i u budžetu zatvorena rupa bez dna u vidu subvencija koje su izdvajane zarad njenog opstajanja. Tu je i projekat termoelektrane „Kolubara B“, luka na Dunavu, ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu… RTB Bor je još jedan veliki projekat na kineskom Novom putu svile.

„Balkanski put svile“ je ime koridora sačinjenog od kineskih investicija koji počinje u Atini i vodi ka severu u pravcu Srednje Evrope. Posle Grčke, Srbija je druga po značaju zemlja za kineske investicije. Pored trase za plasman svoje robe od grčke luke Pirej, koju je zakupila Kina, pa preko Balkana i središnjeg ključnog budućeg železničkog „brzog puta“ Beograd–Budimpešta do Evropske unije, Peking, ocenjuje se u analizama, ima i dugoročni cilj da „izgradi sopstvenu prerađivačku industrijsku bazu koja bi opsluživala ne samo evropsko tržište“, te da te proizvode plasira „na tržišta u usponu od istočnog Sredozemlja do Bliskog istoka i Indije“. Pojedini ugledni poslovni ljudi često su isticali na važnim ekonomskim skupovima da svet ne bi trebalo da iznenadi ako „Jedan pojas, jedan put“ (Novi put svile) postane nova svetska trgovinska organizacija.

Ako se zna da železara u Smederevu proizvodi bele limove, a RTB Bor bakar i litijum, sirovine neophodne u automobilskoj industriji i to električnih automobila, eto dugoročnog cilja – proizvodnja električnih automobila na obodu Evrope što može imati veliki značaj i za Kineze, i za Srbiju. 

Upravo je to odlika kineske dugoročne strategije, da u svemu idu korak po korak i imaju filozofiju da se u malom krije veliko. Vredi ponovo podsetiti da je za njih karakteristična jedna izreka koja slika duh tog naroda: „Sve je spremno osim istočnog vetra – pripremi sve što treba i sačekaj pogodan trenutak da kreneš u akciju – onda izgleda da sve ide glatko i bez problema, ali nije tako jer sve traži veliku pripremu.“

LICEMERNI ODNOS ZAPADA Nesumnjivo je da kineska ulaganja u ovom delu sveta ugrožavaju interese zapadnoevropskih kompanija koje su do sada imale primat. Na primeru smederevske železare i odnosa koji EU ima prema Srbiji najbolje se vidi taj licemerni odnos, jer svi oni rado primaju kineski kapital za ulaganja u njihove privrede i spasavanje ili unapređenje proizvodnje, ali kada smo mi u pitanju, kao i neke druge manje zemlje, nerado gledaju na kineske investicije.

Kina osvaja Evropu i od toga se trese čitav Zapad, posebno Francuska i Nemačka, koje uporno pokušavaju da se otrgnu uticaju najmnogoljudnije zemlje sveta, međutim, ulaganjima ogromnih količina kapitala u posrnule evropske gigante, ali i potrebi za izgradnjom novih luka, modernizaciji aerodroma i slično teško je reći ne.

Više od polovine svih kineskih direktnih investicija u Evropi i Severnoj Americi od 2000. zabeleženo je u poslednje tri godine. Ilustrativan je podatak da je godišnja vrednost direktnih kineskih investicija pre decenije bila 2,6 milijardi dolara, da bi prošle godine dostigla cifru od 94 milijarde.

S kineskim investicijama, kao svojevrsnim ekonomskim zamajcem, i Srbija prvi put u svojoj istoriji dobija šansu da svoj položaj „kuće nasred druma“, raskršća koje su gazile mnoge sile i nepravde, pretvori u prednost, i iskoristi ga za svoj ubrzani razvoj.

Srbija ima i izvesne prednosti u odnosu na druge zemlje vezane za ovaj projekat jer, pored specifičnosti svog geografskog, ekonomskog i političkog položaja (Srbija nije član EU, ali je kandidat i ima tesne veze sa EU, što je za Kinu idealna odskočna daska i baza za ekspanziju u Evropu), s Kinom ima strateško partnerstvo. To znači da naše dve zemlje imaju podudarne interese i stavove o strateški značajnim pitanjima poput suvereniteta, poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava, borbe za mir, ravnopravnost i međunarodne demokratske odnose u svetu… Ne treba zaboraviti da je Kina članica Saveta bezbednosti UN, gde je izuzetno značajan njen principijelni stav oko KiM, dok Srbija podržava princip jedne Kine.              
[/restrict]