Кинески замајац српског спаса

Продаја РТБ Бор

С Кином као стратешким партнером Србија добија шансу не само да се извуче из вишедеценијског јада и пропадања већ и да оствари развојну перспективу о којој је могла само да сања

Дошао је крај и тој агонији. Рударско-топионичарском басену (РТБ) Бор, до сада познатом као „црна рупа“ привреде Србије, смеши се, изгледа, светлија будућност. У протеклих 15 година било је четири безуспешна покушаја приватизације РТБ-а.

ПОНУДА „ЗИЈИНА“ Тек у овом, петом покушају, Влада Србије је изабрала за стратешког партнера у РТБ Бор кинеску компанију „Зијин“, која је доставила бизнис план вредан милијарду и 460 милиона долара у замену за 63 одсто власништва у РТБ Бор.

Део овог финансијског пакета је обавезна докапитализација од 350 милиона долара, али и 200 милиона долара намењених за решавање дуговања компаније. Кинеска компанија обавезала се и да ће сачувати 5.000 радних места. Део њеног бизнис плана је и да у отварање рудника „Церово“ уложи 320 милиона долара, као и да из сопствених капацитета до краја треће године подигне производњу у „Топионици“ на максималних 80.000 тона. Сада она производи 42.000 тона. Након шест година пословања и нових инвестиција у „Топионицу“, план је да се достигне производња између 120.000 и 150.000 тона. Стратешки партнер преузеће на себе и решавање проблема еколошких загађења и за те намене издвојено је 136 милиона долара.

О управљачким правима мањинског власника, у овом случају државе, тек ће се преговарати с кинеским партнером пре потписивања уговора. Засад је познато да ће већински власник довести и нови менаџмент.

ПРИВРЕДНИ РАСТ Српски званичници нису крили одушевљење постигнутим аранжманом. Министар финансија Синиша Мали избор стратешког партнера за РТБ Бор описао је као „феноменалну вест“, очекујући да компанија новим инвестицијама стратешког партнера дуплира своје учешће у бруто домаћем производу (БДП), са садашњих 0,8 на 1,6 одсто.

„То значи да РТБ Бор и исток Србије поново постају носиоци раста и развоја наше економије“, рекао је министар финансија и подсетио да је раст привредне активности у првој половини године износио 4,5 одсто, што нас ставља међу прве три земље у Европи.

„Фудбалским жаргоном речено, већ се такмичимо у Лиги шампиона, а са овим инвестицијама у РТБ Бор и повећаном производњом од неколико пута имамо циљ да будемо први у Европи по стопи привредног раста“, похвалио се министар финансија.
[restrict]

ПОЈАС И ПУТ Вест да је водећа кинеска компанија за производњу злата, бакра и необојених метала дала најбољу понуду на тендеру за избор стратешког партнера РТБ Бор пренели су многи светски медији, подсећајући да је Кина инвестирала више од милијарду долара у Србији, углавном у виду повољних зајмова за финансирање ауто-путева и енергетских пројеката, у оквиру своје иницијативе „Појас и пут“.

Америчка агенција „Ројтерс“, тако, указује да је РТБ Бор друга српска компанија којом ће управљати Кинези, пошто је кинески „Хестил“ купио железару у Смедереву 2016. године. „Ројтерс“ ову аквизицију види као део плана владе да прода осиромашена државна предузећа како би помогла подстицање раста и умањила притисак на буџет, а што је и препоручио Међународни монетарни фонд (ММФ).

ПОСРТАЊЕ РТБ-а РТБ Бор био је стуб индустријског сектора Србије пре распада Југославије, али је после постао баласт посрнуле српске економије због лошег управљања и међународних санкција 90-их година. Тек у прошлој години РТБ Бор је остварио нето добит од 8,2 милиона евра, након што је у претходне три године забележио укупан губитак од око 40 милиона евра. Нашем највећем руднику ишле су наруку светске цене бакра које су омогућиле и да плаћа редовно све обавезе, пре свега за струју и држави за порезе и доприносе. Додуше, држава им је већ пре две године опростила око 900 милиона евра старих дугова приликом отварања Унапред припремљеног програма за реструктурирање (УППР). У време УППР-а обавезе групе биле су 56,7 милијарди динара и вишеструко веће од имовине компаније која је процењена на 16,23 милијарде динара. Према процени консултаната у том тренутку, на крају првог тромесечја 2016. године, да се кренуло у банкрот и распродају имовине могло се добити 8,5 милијарди динара, или 6,7 пута мање од дугова. Да би био спреман за тендер, РТБ Бор је интегрисао зависна предузећа РББ, РБМ и ТИР. Иначе, према споразуму с ММФ-ом, прошле године је расписан тендер за избор професионалног менаџмента, али већ почетком ове године знало се да од тога нема ништа и да се иде у приватизацију компаније.

Један од услова за споразум био је и да се будућа компанија партнер бави 10 година овом производњом, чиме се на одређени начин наставља традиција РТБ Бор, комбината који надилази и источну Србију и саму Србију. Ради се о потенцијалу који мало ко има у овом делу Европе, па је РТБ Бор и са европског становишта велика компанија с перспективом за наредних 50 или чак 100 година. Стратешка партнерства су до сада показала не само да је сачуван број запослених већ је, поред модернизације, дошло и до доквалификације запослених. Не треба заборавити да 5.000 запослених са собом вуку још 20.000 људи у тој регији.

Наш проблем је, изгледа, што и када се повуку неки добри потези, они не буду урађени како треба, па критички настројени посматрачи наводе да се ништа не би догодило и дa држaвa oтпишe свe дугoвe РТБ-у (споменути отпис дугова није много помогао) и дa се joш нeкaкo и нaђe нoвaц у буџeту зa улaгaњe, ти дугoви ћe сe oпeт ствoрити jeр jeднoстaвнo нe знaмo да вoдимо систeм. Очигледан пример је Железара Смедерево и безуспешни покушаји државе да нешто уради после одласка „УС Стила“. Кинeзи су у мaњe-вишe истим услoвимa зa сaмo нeкoликo мeсeци Железару довели у плус.

СТРАТЕШКИ ПАРТНЕР Кинези су показали да изузетно добро познају економски, политички и социолошки миље у коме послују. Компанија „Зијин“ један је од највећих кинеских произвођача злата, а друга по величини у производњи бакарне руде. У девет земаља запошљава 17.500 радника, а прошле године била је на 22. позицији највреднијих рударских компанија у свету чије су акције на берзи. Годишњи пословни приход ове фирме износи 10 милијарди евра (око 78 милијарди јуана), док чиста добит групације достиже више од 230 милиона евра (око 1,8 милијарди јуана).

Србије, иначе, у последњих неколико година, од свих својих спољних партнера, највећу динамику сарадње има с Кином. Кинеска компанија челика „Хестил“, други произвођач челика у свету, купила је смедеревску Железару, чиме је решена рак-рана српске привреде и у буџету затворена рупа без дна у виду субвенција које су издвајане зарад њеног опстајања. Ту је и пројекат термоелектране „Колубара Б“, лука на Дунаву, улагање у саобраћајну инфраструктуру… РТБ Бор је још један велики пројекат на кинеском Новом путу свиле.

„Балкански пут свиле“ је име коридора сачињеног од кинеских инвестиција који почиње у Атини и води ка северу у правцу Средње Европе. После Грчке, Србија је друга по значају земља за кинеске инвестиције. Поред трасе за пласман своје робе од грчке луке Пиреј, коју је закупила Кина, па преко Балкана и средишњег кључног будућег железничког „брзог пута“ Београд–Будимпешта до Европске уније, Пекинг, оцењује се у анализама, има и дугорочни циљ да „изгради сопствену прерађивачку индустријску базу која би опслуживала не само европско тржиште“, те да те производе пласира „на тржишта у успону од источног Средоземља до Блиског истока и Индије“. Поједини угледни пословни људи често су истицали на важним економским скуповима да свет не би требало да изненади ако „Један појас, један пут“ (Нови пут свиле) постане нова светска трговинска организација.

Ако се зна да железара у Смедереву производи беле лимове, а РТБ Бор бакар и литијум, сировине неопходне у аутомобилској индустрији и то електричних аутомобила, ето дугорочног циља – производња електричних аутомобила на ободу Европе што може имати велики значај и за Кинезе, и за Србију. 

Управо је то одлика кинеске дугорочне стратегије, да у свему иду корак по корак и имају филозофију да се у малом крије велико. Вреди поново подсетити да је за њих карактеристична једна изрека која слика дух тог народа: „Све је спремно осим источног ветра – припреми све што треба и сачекај погодан тренутак да кренеш у акцију – онда изгледа да све иде глатко и без проблема, али није тако јер све тражи велику припрему.“

ЛИЦЕМЕРНИ ОДНОС ЗАПАДА Несумњиво је да кинеска улагања у овом делу света угрожавају интересе западноевропских компанија које су до сада имале примат. На примеру смедеревске железаре и односа који ЕУ има према Србији најбоље се види тај лицемерни однос, јер сви они радо примају кинески капитал за улагања у њихове привреде и спасавање или унапређење производње, али када смо ми у питању, као и неке друге мање земље, нерадо гледају на кинеске инвестиције.

Кина осваја Европу и од тога се тресе читав Запад, посебно Француска и Немачка, које упорно покушавају да се отргну утицају најмногољудније земље света, међутим, улагањима огромних количина капитала у посрнуле европске гиганте, али и потреби за изградњом нових лука, модернизацији аеродрома и слично тешко је рећи не.

Више од половине свих кинеских директних инвестиција у Европи и Северној Америци од 2000. забележено је у последње три године. Илустративан је податак да је годишња вредност директних кинеских инвестиција пре деценије била 2,6 милијарди долара, да би прошле године достигла цифру од 94 милијарде.

С кинеским инвестицијама, као својеврсним економским замајцем, и Србија први пут у својој историји добија шансу да свој положај „куће насред друма“, раскршћа које су газиле многе силе и неправде, претвори у предност, и искористи га за свој убрзани развој.

Србија има и извесне предности у односу на друге земље везане за овај пројекат јер, поред специфичности свог географског, економског и политичког положаја (Србија није члан ЕУ, али је кандидат и има тесне везе са ЕУ, што је за Кину идеална одскочна даска и база за експанзију у Европу), с Кином има стратешко партнерство. То значи да наше две земље имају подударне интересе и ставове о стратешки значајним питањима попут суверенитета, поштовања основних принципа међународног права, борбе за мир, равноправност и међународне демократске односе у свету… Не треба заборавити да је Кина чланица Савета безбедности УН, где је изузетно значајан њен принципијелни став око КиМ, док Србија подржава принцип једне Кине.              
[/restrict]