Humanitarna poseta Putinovog bezbednjaka

Ruski ministar Evgenije Ziničev konkretnim aktivnostima pokazuje da je veliki prijatelj Srbije

Ruski ministar za vanredne situacije Evgenije Ziničev u oktobru će posetiti Srbiju i obići će Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. Radi se o ličnosti koja već po svojoj briljantnoj karijeri izaziva pažnju i poštovanje. Sem toga, poznato je koliko se u Rusiji pridaje važnosti ovom ministarstvu, tako da njegova želja da ostvari lični uvid u mali segment ministarstva koji se odnosi na saradnju sa Srbijom treba da nam imponuje. Jer sarađujemo s najboljima na svetu u toj oblasti, a kroz posetu Ziničeva vidi se da oni tu saradnju posebno cene.

IMPRESIVNA KARIJERA U vezi sa ovom posetom već su počele zlonamerne spekulacije sa Zapada koje po automatizmu prihvataju i šire domaće destruktivne snage. Teško je naći mrlju u Ziničevljevoj karijeri, te zato pokušavaju da njegove vrline, znanja i iskustva prikažu u negativnom svetlu. U stvari, radi se o karijeri mornaričkog oficira koji je tek pre nekoliko godina postao političar. Vojnu službu je započeo u Severnoj floti, ali je većinu karijere proveo na obaveštajno-bezbednosnim poslovima. Bio je oficir legendarnog KGB-a, a po raspadu SSSR-a postao je visoki rukovodilac u Federalnoj službi za zaštitu (FSO).
Od drugih ga izdvaja to što je skoro deset godina bio zadužen za sve segmente bezbednosti prvog čoveka Rusije i tako postao ličnost u koju Putin ima posebno poverenje.
Kao političar, oprobao se na funkciji gubernatora Kalinjingradske oblasti, ali je vrlo brzo preskočio mnoge stepenice i postao ministar tako važnog ministarstva koje je afirmisao i uzdigao sadašnji ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Nama Srbima Zapad bezuspešno pokušava da Ziničeva predstavi kao običnu špijunčinu s podlim namerama, jer Srbi konačno znaju ko im je iskreni prijatelj, a ko to nije.

[restrict]

SANACIJA NATO BOMBARDOVANJA Srpski narod se obradovao poseti Evgenija Ziničeva. Najpre su se obradovali oni kojima su pripadnici ovog ministarstva spasavali živote ili pomogli na drugi način onda kada im je bilo najteže, u elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama. To su emocije koje se ne zaboravljaju. Već je dovoljno argumenata koji potvrđuju da Ziničev nastavlja putem prijateljstva prema srpskom narodu koji je trasirao Šojgu. Pomoć koju je svojevremeno organizovao Šojgu bila je dragocena jer je on od pripadnika svog ministarstva napravio najobučenije, najopremljenije i najmobilnije spasilačke timove na svetu, čiju stručnost i efikasnost svi poštuju i od njih uče.
Zato nije nikakvo čudo što je ministar Šojgu, uz predsednika RF Vladimira Putina, jedna od najomiljenijih ličnosti u Srbiji. Evgenije Ziničev je relativno novi ministar jer je ministarstvo preuzeo u maju ove godine, ali u njegove vizije, planove i sposobnosti niko ne sumnja. Poput Šojgua, Ziničev u praksi pokazuje svoje dobre namere i prijateljstvo, tako što je najavio proširenje saradnje na polju vanrednih situacija sa Srbijom i ulaganje značajne sume novca u unapređenje srpske bezbednosti. U pitanju je ulaganje više od 20 miliona dolara u poslove humanitarnog razminiranja i ekološke sanacije terena od posledica NATO bombardovanja.
Razminiranje je najteži i najopasniji posao koji se može zamisliti, pa ipak sa Zapada i od nekih naših unutrašnjih prozapadnih političkih struktura uporno se nameće sumnja da je na sceni podmukli ruski obaveštajni i vojni interes od koga će Srbija imati samo štetu. Ne čudi takav stav od strane onih koji su nas zasipali bombama i čije posledice sada otklanjamo zajedno s pravim prijateljima. Umesto što neprekidno pričaju o promeni stava i prijateljstvu sa Srbijom, bilo bi bolje da uklone bar deo onoga što su bacili a što nije eksplodiralo. Njima bi to bilo lakše jer najbolje poznaju svoja ubojna sredstva koja i nakon agresije ugrožavaju živote ljudi širom Srbije.
Umesto toga, SAD i NATO jakom propagandom pokušavaju da pravi humanitarni rad u Srbiji prikažu u negativnom svetlu, a svoje zločinačke akcije kao humanitarne.

CENTAR U NIŠU Kao rezultat saradnje na razminiranju nastao je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. Kuriozitet je da su zajedničke ekipe pre toga morale da razminiraju i aerodrom na kome je centar lociran. Smišljenom i dobro plasiranom propagandom ovaj humanitarni centar, koji se dokazao svojim uspešnim humanitarnim akcijama, na Zapadu tretiraju kao jak ruski špijunski centar. Tako se jedna potpuno transparentna humanitarna aktivnost lažno predstavlja kao velika opasnost za zapadne interese.
Centar je osnovan kao ustanova preko potrebna Srbiji, ne samo zbog otklanjanja posledica bombardovanja nego i zbog prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda. Služba koja bi trebalo da se bavi ovim problemima uništena je za vreme nekih bivših vlada, kao što je to urađeno s vojskom, obaveštajno-bezbednosnim službama i drugim važnim institucijama u državi. Sada se, pored razminiranja, ekipe Srpsko-ruskog humanitarnog centra bore s poplavama, požarima i posledicama zemljotresa. Širokogrudom namerom zamišljen je kao regionalni humanitarni centar za saniranje posledica prirodnih i drugih katastrofa u širem regionu. Neke države su videle interes i prihvatile saradnju i u konkretnim akcijama, i kroz mogućnost vrhunske obuke sopstvenih snaga. Pa ipak, pritisci i propaganda čine svoje i dezavuišu ovu vanredno humanu ideju.

ELITNI RUSKI SPASIOCI Ruski timovi su elitni zato što Rusija pridaje veliku važnost ovoj vrsti zaštite. Tu problematiku u Rusiji vodi posebno cenjeno ministarstvo koje u svom radu tesno sarađuje s Ministarstvom odbrane. Sem toga, naučni pristup rešavanju vanrednih situacija je na najvišem nivou. U Sankt Peterburgu uspešno radi Univerzitet državne protivpožarne službe Ministarstva za vanredne situacije RF. Prava je sreća što su Rusi voljni da nam besplatno ustupe svoja znanja i veštine, dok neki drugi žele da nas ubede kako se iza toga krije neko zlo.
Kada su nas 2014. godine iznenadile katastrofalne poplave, ruski spasioci i ruska pomoć stigli su prvi iako su najdalje locirani u odnosu na druge koji su došli da pomognu. Svesni da su najbolji, ruski spasioci tražili su da budu tamo gde je najteže, u Obrenovcu, što svedoči o iskrenoj želji da spasavaju ljude. Jedini su od stranaca stigli da izvlače ljude iz poplavljenih kuća, dok su drugi, iako su nam u komšiluku, stigli kada je spasavanje bilo gotovo i uključili se u saniranje posledica poplave. Nije to bilo pitanje volje nego mobilnosti – Rusi su stigli za 12 sati iz velike daljine, a drugima su bili potrebni dani. Velike razdaljine su Rusima rutina jer su one prisutne i prilikom hitnih intervencija unutar Rusije.
Rusku efikasnost ne treba gledati kao uspeh direktnih učesnika u humanitarnim akcijama, nego kao uspeh složenog i skupog sistema u kome rade naučnici, profesori, službenici i, na kraju, izvršioci u elitnim timovima. Takav sistem ne mogu do tog nivoa usavršiti male države poput balkanskih, i zato postoji veliko interesovanje da se besplatno dobiju znanja i veštine sticane na tragičnim iskustvima. Ali sve se to podriva propagandom i sprečava, što će nesumnjivo doprineti da posledice katastrofa na Balkanu budu veće.

SUMNJA U ŠPIJUNSKE AKTIVNOSTI Iako je poseta ministra Ziničeva potpuno logična i jasna jer su ruski pripadnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra u nadležnosti njegovog ministarstva, ona se na Zapadu namerno mistifikuje i prikazuje kao špijunska misija. Iako ga dočekuje naš ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, nadležan za naš sistem za vanredne situacije, sumnja u špijunske aktivnosti centra se potpiruje „argumentima“ iz bogate obaveštajno-bezbednosne karijere ministra Ziničeva. Naravno da to neme nikakve veze s realnom situacijom jer su delokrug i odgovornost ministra za vanredne situacije RF toliko široki i obimni da on i kada bi hteo, nema ni vremena ni prostora da se bavi i špijunskim akcijama. Apsurdno je ličnost tog nivoa sumnjičiti za neke sitne obaveštajne interese na Balkanu.

PUTINOVA POSETA S druge strane, eventualne aktivnosti ministra Ziničeva na bezbednosnoj pripremi posete predsednika Putina Srbiji dobrodošle su i nemaju nikakve veze s navodnim špijunskim aktivnostima.
Zapravo, bilo bi veoma dobro da je sastavni deo misije ministra Ziničeva i bezbednosna priprema posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, jer bi to značilo da će do posete sigurno doći. U toj oblasti je on sasvim legitimna i neprikosnovena ličnost. Naravno da o tom pitanju nema kompetentnijeg i stručnijeg od njega jer je godinama procenjivao i u praksi sprovodio sve aspekte Putinove zaštite – od precizne organizacije prstenova fizičke zaštite, do složenih aktivnosti obaveštajnog obezbeđenja i protivterorističke zaštite.
Sasvim je normalno da i to bude tema razgovora. Nema tu nikakve mistifikacije jer je i Ministarstvo za vanredne situacije uključeno u sistem zaštite ruskog predsednika. Ne treba zaboraviti da je ovo ministarstvo, između ostalog, nadležno i za hemijske i nuklearne incidente i da je u vezi s tim nadležno za sve strateške objekte u Rusiji, a ne samo u protivpožarnom smislu. U današnje vreme, kada se olako barata hemijskim i radioaktivnim supstancama u terorističke svrhe, naravno da je to sastavni deo plana zaštite ruskog predsednika.
Ako se bude razgovaralo o merama bezbednosti prilikom Putinovog dolaska, treba iskoristiti prisustvo ovog svestranog profesionalaca i poslušati njegove savete i sugestije. Isto tako, treba imati u vidu da Ziničevu eventualni propusti u organizaciji ne mogu promaći i da je njegova procena važna za konačno donošenje odluke o Putinovoj poseti. Isuviše dugo je on uspešno obezbeđivao Putina da bi on olako odbacio njegovu procenu.

RUSKA VOJNA BAZA U svakom obliku saradnje Srbije s Rusijom Zapad vidi perfidne i podle namere i direktnu opasnost po svoju bezbednost i interese. Više nije u pitanju samo navodni ruski špijunski centar u Nišu, nego i tvrdnja da pod maskom vojnotehničke saradnje počinje formiranje ruske vojne baze na aerodromu Batajnica. Popravka i dogradnja onoga što su NATO bombe uništile u Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlović“ sada se tretira kao nekakva priprema za baziranje Rusa. Optužba jeste cinična, zato što su ovi radovi iznuđeni njihovim rušilačkim dejstvima kako bi se onemogućila popravka aviona oštećenih u NATO agresiji.
Na Zapadu su spremni da nam prodaju avione i helikoptere, ali nisu spremni na vojnotehničku saradnju sa Srbijom. Da bi nam prodali devet Erbasovih helikoptera, pristali su da Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ postane regionalni centar za remont helikoptera, ali sada nisu spremni da to ispoštuju. Ne radi se o tome da sumnjaju u sposobnosti našeg vazduhoplovnog zavoda nego su odluke isključivo političke i profiterske. Znaju oni dobro da je „Moma Stanojlović“ sposoban za takve zahvate jer je do sada remontovano 66 tipova vazduhoplova i po tom osnovu ostvario saradnju s 28 država u svetu.
Rusi ne izbegavaju vojnotehničku saradnju sa Srbijom i spremni su da je razvijaju u obostranom interesu. Što se tiče remonta letelica, „Moma Stanojlović“ već sada radi kompletan remont ruskog lovca Mig-21 a priprema se da radi kompletan remont i aviona Mig-29 kojim je naoružano naše vazduhoplovstvo. Isto tako (pored remonta helikoptera „gazela“) „Moma“ odavno remontuje ruski transportni helikopter Mi-8 i na putu je da potpuno remontuje Mi-17, koji takođe poseduje naše vazduhoplovstvo. Tako je jasno da naš vazduhoplovni zavod samo u saradnji s Rusima može postati ono čemu teži – regionalni centar za remont helikoptera. Priče o gradnji ruske baze su izmišljene samo radi pritisaka na Srbiju da prekine svaku saradnju s Rusijom.

DEMANTOVANJE LAŽNIH OPTUŽBI Zapad nas dovodi u situaciju da se branimo od neargumentovanih optužbi. Oni jednostavno tvrde da je Srpsko-ruski humanitarni centar u stvari špijunski detašman ruske obaveštajne službe sa izvanrednim elektronskim mogućnostima za špijunažu. Ne pokazuju nikakve dokaze i sve se zasniva na običnoj pretpostavci i izmišljotini. Mi i Rusi treba da im na osnovu te pretpostavke dokazujemo da to nije tako.
Rukovodioci centra pokušali su da te sumnje razbiju. Pozvali su predstavnike američke ambasade u Beogradu da obiđu Srpsko-ruski humanitarni centar i uvere se šta tamo stvarno ima i koje su im aktivnosti. Poseta je realizovana, centar je obišao američki vojni stručnjak, pomoćnik vojnog atašea američke ambasade i uverio se da tamo nema borbene niti špijunske tehnike. Pa ipak, saopštenje američke ambasade nije doprinelo razjašnjavanju nego daljem podsticanju sumnji: „Uporni zahtevi za status nepovredivosti osoblja i prostorija centra samo izazivaju sumnju u dugoročne namere vezano za taj objekat.“
Iako sumnje sa Zapada o pitanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra ostaju, američka ambasada je praktično priznala da se tamo ništa u vezi sa špijunažom ne dešava, nego da bi to moglo da se dogodi u budućnosti. Svoju sumnju zasnivaju na traženju posebnog statusa. Ovo nije samo ironija nego običan bezobrazluk, jer oni koji redovno, svugde i u svemu insistiraju do kraja na posebnosti, sada protestuju i sumnjaju zbog običnog statusa humanitarnog centra koji je svoju humanost dokazao u praksi.
Jasna je strategija Zapada kada je u pitanju naša vojnotehnička saradnja s Rusijom, kao i saradnja u oblasti vanrednih situacija. Iako dobro znaju da nema ni govora o nekakvom ustupanju vojnih baza Rusiji niti formiranja ruskih obaveštajnih centara, zato što je Srbija iskreno opredeljena za politiku vojne neutralnosti i suštinske nezavisnosti, rastu raznovrsni pritisci da se svaki oblik saradnje s Rusijom prekine. Nastoje da jednim udarcem ubiju dve muve – da potpuno eliminišu bilo kakvo rusko prisustvo na Balkanu, pa makar ono bilo i humanitarno, i da istovremeno Srbiji odseku podršku najmoćnijeg prijatelja. Time bi se značajno usporilo jačanje srpske odbrambene moći, dok Zapad forsira jačanje neprijateljski raspoloženih vojski i paravojski u našem okruženju.
Ne treba podleći pritiscima Zapada i njegovih lažnih optužbi. Saradnja s ruskim Ministarstvom za vanredne situacije, pored konkretne pomoći u razminiranju, pruža nam izvanredne mogućnosti obuke, uvežbavanja i organizacije našeg sistema za vanredne situacije. Ministar Ziničev forsira nove ideje među kojima je najvažnija da se u okviru Srpsko-ruskog centra za vanredne situacije oformi ogranak Univerziteta iz Petrograda, kako bismo dobili priliku da naše spasioce, vatrogasce i druge specijaliste obučavaju najbolji stručnjaci tog profila na svetu. Takvu mogućnost bi, uz našu saglasnost, dobile i zemlje u našem okruženju. Zato se već uveliko vidi da je Evgenije Ziničev pravi prijatelj Srbije i da se prilika za proširenje srpsko-ruske saradnje ne sme propustiti zbog podrivanja i pretnji sa Zapada.

[/restrict]