Dobro je da dobrog nema!

Dve nove serije iz produkcije HBO-a, „Naslednici“ i „Oštri predmeti“, jedna savremena degenerizacija Šekspirovog „Kralja Lira“, a druga jednako nakaradna modernizacija pisanja o američkom jugu, obilno doprinose predstavljanju ljudi i njihovih sudbina u najgorem mogućem svetlu

U iznuđenoj sada već i predugoj pauzi u nastavljanju ponude televizijskog i on-lajn giganta HBO-a, serije „Igra prestola“, pretplatnici su dobili fiks esencijalnog zla iz produkcije ove kompanije koje je spakovano u sadržaj dve nove serije. One doduše nemaju nikakve druge veze s pomenutim svetskim TV fenomenom koji je stvorio i HBO koliko i sebe, osim što jednako predano, umišljajno i agresivno igraju upravo na kartu privlačnog zla.

PROMOCIJA ZLA Dve nove serije za letnju zabavu ljubitelja dramskog ogranka HBO-a tematski su sasvim drugačije, ali u suštini čine zapravo istovetni angažman u producentskoj politici ove kuće. U oba slučaja, i u sasvim jasno izraženoj savremenoj razradi „Kralja Lira“ koja je uvijena u sadržaj serije „Naslednici“ i još jednog pozajmljivanja atmosfere letnjeg duševnog i socijalnog pakla američkog juga ala „Dugo toplo leto“, a što je vrlo važni mizanscen serije „Oštri predmeti“, glavni junak, zapravo zajednički njihov sadržalac je nova doza habeoovske omiljene i višegodišnje uporne promocije zla i „pozitivne gadosti“ savremene ljudske duše i karaktera. Čak i ako ste oduševljeni ovim serijama i njihovim prethodnicima koji su im utrli put, a koji su uredno i istrajno radili na tome da nas sve oduševe kvalitetom izrade i dekadentnim kapacitetom sadržaja, ostajete zapanjeni prizorima koje su autori dično poturili gledaocima kao autentični upliv u aktuelno stanje morala zapadnog sveta i to bez ikakvih skrupula, ublažavanja, čak i bez posmatračkog ugla i bilo kakve nade u pozitivno ishodište. Od te slike vam jednostavno nije prijatno, a ako se konzumiranja ovih serija prihvatite serioznije, nema sumnje da ćete posumnjati u opstanak ovog sveta i to u ne tako dalekoj budućnosti.
[restrict]

KOJE ZLO JE TUROBNIJE? U „Naslednicima“ savremeni Kralj Lir je vremešni medijski magnat koji sedi na vrhu vrlo imućne i uticajne poslovne imperije vredne, makar na papiru, milijarde dolara. U vrhu piramide vlasti njihove kompanije zbog starosti paterfamilijasa neophodno je izvršiti smenu. Otud naslednici iz naslova. Otud i sasvim jasno moderno habanje onoga što je u istoriji umetnosti koja se bavi ljudskom psihom pionirski zanavek ostavio Šekspirov „ludi kralj“ Lir. U seriji, za malu razliku od originalnog dela u kome kralj ima tri ćerke, on ima tri sina i ćerku. Njegovo četvoro dece, međutim, nisu ni izbliza dovoljno kvalitetni da u bilo kom svojstvu zamene oca na vrhu porodice i imperije. Nasleđivanje zato postaje vašar taštine i eksplozija esencijalnog zla svih učesnika međusobno tako žestoko suprotstavljenih da ova sukcesija ima daleko više karakter krvavog obračuna svakoga sa svakim. Porodica umesto prebacivanja vlasti s jednog lidera na drugog postaje poprište najsurovijih sukoba. Naslednici su dekadentni, surovi, gladni vlasti, otrovni, cinični, bezdušni, izveštačeni, beskrajno razmaženi, ogrezli u sarkazam, oholost, potpuno neadekvatno uzdizanje sopstvene ličnosti i vrednosti. Otac, s druge strane, predstavlja dijabolično pokvarenu personu i dalje gladnu vlasti, nespremnu da odustane od manipultivnih radnji prema svetu i još više prema naslednicima. I, tako, kroz deset epizoda prve sezone (očigledno je da će ih biti još) posmatrate tu porodičnu bitku najpokvarenijim sredstvima u kojoj se protiv oca stvaraju savezi i unutar porodice i oni s njegovim najvećim neprijateljima u poslovnom svetu. Ali sve to uopšte ne bi bilo vredno pomena niti bilo kakve pažnje da likovi koji su u fokusu priče nisu odvratno dehumanizovani, opako ogrezli u zlobu, zlo i pokvarenost, bezdušno i samozadovoljno lišeni najosnovnijih ljudskih kvaliteta i emocija, da ova porodica u „Naslednicima“, na zadovoljstvo habeoovske politike komercijalizovanja ljudske dekadencije, nije otišla toliko daleko da se nameće kao superiorna sila udarnom takmacu u tom smislu u ponudi ove kuće, pomenutoj „Igri prestola“. Ova savremena antišekspirizacija „Kralja Lira“, međutim, čak premašuje do sada u raskošnim količinama proizvedeno TV zlo za zabavu miliona pošto je od početka umišljajno pripremljena da glorifikuje poganost i pokvarenost ljudske duše. I za ogromnu razliku od Šekspirovih zamisili i njegove psihološke dubine, ova modernizacija njegovog Lira lišena je potrebe da se dosegne katarza bilo koje ličnosti ove u suštini porodične antitragedije. U njoj nema ni tračka nade, ni naznake da bilo koja ličnost, pa makar slučajno prepozna da u životu postoji nešto pozitivno čemu se valja okrenuti, a kamoli da se do njega dođe mučnim iskupljenjem i prepoznavanjem bede sopstvenog karaktera. Ne, svi ovde ostaju ponosni na svoje negativne kvalitete. Da, na kavlitete. Pošto je u „Nslednicima“ baš na njima poenta čitave priče. Na tim negativnostima koje su u našem svetu postale pozitivni sastojak svakoga ko u tom zverinjaku namerava da opstane ili, još bolje, da zarad tuđe nesreće ili uništenja profitira. Nastavak ove promocije neoliberalnog socijalnog darvinizma, kako rekosmo, sledi. Kralj Lir je za sada zabeležio pobedu nad svojim pokvarenim, dekadentnim, nesposobnim, spletkaroškim i uglavnom beznadežno mizernim potomstvom.

REKLAMA ZA ALKOHOLNI STIMULANS A šta tek reći o „Oštrim predmetima“. Ova serija je dalja varijacija, recimo, Foknerovog „Dugog toplog leta“, s primesama degradirajućih sastojaka preuzetih više iz sveprožimajuće atmosfere stvaralaštva Tenesija Vilijamsa nego iz bilo kog njegovog dela. Ukupno, u paklu američkog juga prožetog dosadom, lenjošću, primitivizmom, zadrtošću svake vrste, posmatramo priču mlade novinarke koja je posle sopstvene i porodične tragedije pobegla u veliki grad gde je ogrezla u poroke, i gde je skrhana traumama iz detinjstva pokušala da pronađe bezbedno mesto pod suncem za vidanje rana u duši, i još više telesnih koje i dalje, svakodnevno, sebi nanosi nožem. Ali ubistva devojčica upravo u njenom rodnom gradu čine da dobije zadatak da ih kao novinarka istraži zbog čega se na svoju ogromnu žalost vraća starom kraju i svim frustracijama koje postaju snažnije nego ikada pre čim kroči u nekadašnji dom. U toj kući, s dominatnom majkom, tipipičnim habeoovskim predstavnikom ženskog zla, s likovima ogrezlim u pomenutim negativnim sastojcima ljudske duše tipičnim i dodatno karikiranim kada se američki jug predstavlja u filmovima, naša antiheroina pokušava da savlada torturu strašnih uspomena iz mladosti i svih posledično nabujalih demona koje od tada nosi u sebi, ogrezla u alkoholizam. Zapravo, svi likovi i sva zbivanja u ovoj seriji daleko više liče na promociju alkoholizma nego na porodično-socijalnu tragediju koja je valjda bila u nekom momentu cilj i ishodište pisanja scenarista serije.

DOBRO VIŠE NE STANUJE OVDE I ovde su, razume se, zastupljene sve uobičajene negativnosti i pokvarenosti modernog čoveka koji je, kada se stvar dublje pogleda, daleko zgađeniji tim svojim svetom i životom u njemu, nego, pa i pod uticajem stimulativnih sredstava, što on u njemu nastoji da pronađe bilo kakav sklad ili barem odsustvo nemira koji ga izjeda, sputava ili potpuno razoružava. Sudeći po ponašanju i rezonovanju likova „Oštrih predmeta“ borba je uzaludna i samim tim besmislena. Defetizam, odsustvo volje, čak i u borbi sa samim sobom, predavanje porocima i dekadenciji, površnosti i materijalizmu – jedino je što ima na raspolaganju neko ko je osuđen da živi u našem vremenu. I, najvažnije, u obe nove HBO serije – mada ni udarna ponuda njihovih konkurenata, „Netfliksa“ najpre, nije nimalo drugačija, naprotiv, deluje kao da se takmiče u unapređivanju ovog koncepta predstavljanja naše civilizacije – nema katarze, nade u bolje sutra, nema nikakvih naznaka da uopšte vredi nadati se da to bolje sutra može i treba da postoji. Dobro ne stanuje više ovde. I to je predstavljeno kao pozitivna stvar jer je dobrota u međuvremenu postala negativna osobina. Dakle, dobro je da dobrog nema i da ga više nikada neće biti! 
[/restrict]