Nezajažljivi Albanci

Može li se uopšte ići na dogovor s Prištinom kad Šiptari otvoreno ispoljavaju nove teritorijalne pretenzije prema Srbiji kako bi ostvarili svoj konačni cilj – „Veliku Albaniju“

Čak ni terminološke nedoumice i nedostatak jasnih definicija u naglo aktuelizovanom rešavanju kosovskog pitanja, poput „razgraničenja“, „podele i zamene teritorije“ ili čak i „razmene stanovništva“, nisu smetnja da se u nastaloj euforiji pojavi još igrača i na sto stave teme koje dodatno zapliću ionako komplikovan problem. Recimo, jug Srbije i Albanci koji tu žive.

ZAHTEV IZ „PREŠEVSKE DOLINE“ Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, poredeći se sa Srbima na severu KiM, sredinom jula su usvojili deklaraciju kojom su ovlastili „parlament, predsednika i Vladu Kosova“ da o pravima Albanaca s juga Srbije pregovaraju u finišu pregovora Prištine i Beograda u Briselu. Naime, Albanci su u deklaraciji zatražili od Prištine da tokom pregovora u Briselu „zahteva princip reciprociteta u njihovim pravima u odnosu na prava koja imaju Srbi na severu Kosova“, dok je od međunarodne zajednice zatraženo da „nastavi da nadgleda dešavanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“.
Albanski političari tvrde da se bore za prava sunarodnika u Preševskoj dolini, ali je zanimljivo što se pod tim nazivom – geografski – podrazumeva samo usko područje od centra Preševa do železničke stanice u ovom mestu. Taj termin nikako ne može da obuhvati Bujanovac, koji se nalazi u Moravskoj dolini, dok se Medveđa (gde ima samo pet odsto Albanaca) nalazi u Jablaničkom okrugu i nema nikakvih dodirnih tačaka s Preševom i Bujanovcem, od kojih je vazdušnom linijom udaljena oko 50 kilometara.
Pa ipak, pored isticanja „legitimnog prava Albanaca Preševske doline da odluče o svojoj sudbini“ i da „postoji potreba uključivanja pitanja Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu u završnu fazu razgovora“ Beograda i Prištine, predsednik Demokratske partije Albanaca na jugu Srbije Ragmi Mustafa saopštio je medijima da se ova deklaracija „zasniva na brojnim dokumentima koje je usvojila skupština albanskih odbornika Preševske doline od 2006. godine, na referendumu Albanaca 1. i 2. marta 1992. godine kada su se Albanci izjasnili za političko-teritorijalnu autonomiju sa pravom na ujedinjenje sa Kosovom i na oružanom sukobu koji je vodila bivša Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe“. Sve je to kapital Albanaca Preševske doline danas kada se približava završetak pregovora Prištine i Beograda, dodao je Mustafa.

[restrict]

PRAVE NAMERE Koliko su te odluke i namere bez argumentovanog političkog pokrića i daleko od opštedemokratskih zahteva, govori njihova predistorija, i starija i novija. Jer samo nekoliko nedelja ranije od istih albanskih političara s juga Srbije čule su se parole poput „Rama je naš predsednik“ i „Preševo je prirodni deo velike Albanije“, koje otkrivaju njihovo pravo lice i suštinu političkog delovanja.
I predsednik tzv. Kosova Hašim Tači odmah se na to nadovezao izjavom da je zahtev predstavnika Albanaca iz Preševske doline za ujedinjenje s Kosovom postao institucionalan, odnosno da, ako Kosovo i Srbija postignu o tome dogovor, Preševska dolina može da se pripoji Kosovu.
Na tom fonu su predstavnici političkih partija Albanaca s juga centralne Srbije, s Ragmijem Mustafom na čelu, proteklih dana boravili u Tirani i razgovarali, kako prenosi prištinski portal Zeri.info, o aktuelnoj situaciji vezanoj za rešavanje pitanje Kosova i Metohije, kao i ulozi albanskog političkog faktora u Preševskoj dolini, a u vezi sa aktuelnom polemikom o korekciji granice.
Analitičari iz Beograda i poznavaoci prilika na jugu Srbije skoro da su jedinstveni u stavu da upravo albanski premijer Edi Rama stoji iza svih uznemirujućih poteza i zahteva u poslednje vreme, oštrih izjava Tačija, Haradinaja, Muslijua… Rama se, navodno, pojavljuje kao veliki spasilac Albanaca, bez obzira što na taj način, u stvari, u ambis vuče sve, pa i albanske političare na jugu Srbije.
Albanci s juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu i njihovo usvajanje „Političke deklaracije“ kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za nacionalni Savet Albanaca, izjavio je predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković.
„Međunarodna zajednica je jasno i glasno rekla – opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ni u jednom trenutku nisu tema za razgovor u Briselu i to je decidirano i jasno rečeno. Prema tome, ne vidim šta je taj reciprocitet, ko ga traži i zašto ga traži“, rekao je Stanković novinarima.

IZBEGAVANJE POPISA Koordinaciono telo za ove tri opštine postoji već 17 godina i do sada je samo iz njegovog budžeta uloženo oko 25 miliona evra za infrastrukturne projekte. Ove tri opštine su izuzetak u celoj Republici Srbiji zato što one pored redovnog budžeta imaju i budžet Koordinacionog tela, koji na godišnjem nivou iznosi oko milion i po evra, odnosno 262 miliona dinara.
Problemi na jugu centralne Srbije datiraju još od 1991. godine, kada su Albanci bojkotovali popis stanovništva, solidarišući se s kosmetskim sunarodnicima. Novi popis održan je u aprilu 2002, posle pobune Albanaca iz 2001. godine, ali se ni ti podaci ne mogu uzimati kao relevantni. Poslednja šansa da se utvrdi precizna nacionalna struktura u ovim opštinama propuštena je 2011. godine, kada su Albanci ponovo bojkotovali popis. Kao razloge su navodili da su popisni listići na srpskom jeziku, kao i da popis ne obuhvata one koji su se poslednjih godina odselili. Tako je, prema rečima stručnjaka, poslednji relevantan popis u tri opštine na jugu centralne Srbije – onaj iz 1971. godine. Nije teško shvatiti da je brojnost Albanaca na Balkanu marketinški, strateški i planski predimenzionirana.
Osnovni razlog što Albanci bojkotuju popis je njihova želja da prikriju koliko ih tačno živi u ovom delu države. „Prema našim informacijama, u Bujanovcu živi manje od 12.000 Albanaca, što je dvostruko manje nego što je utvrđeno na popisu 2002. godine. Niko ne zna tačno koliko je građana sa pravom glasa u ovoj opštini, a među biračima ima na desetine ljudi koji su stariji od 100 godina. Sva politička vlast je u rukama Albanaca koji politički diskriminišu Srbe“, tvrdi predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Svetislav Veličković, i dodaje da je to jedan od razloga zbog kojih traže vanredni popis stanovništva u ovom delu Srbije.

OVPMB Glavu polako dižu i nekadašnji pripadnici OVPMB-a (Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca), čiji su se komandanti pre nekoliko meseci sastali s poznatim teroristom Šefćetom Muslijuom u Gnjilanu.
Bivša Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe je pod tim imenom formirana u novembru 2000. godine kada su na prostoru Preševa i Bujanovca počeli sukobi sa srpskim snagama bezbednosti uz zahtev za pripajanje Kosovu.
Sukobi su se, uz posredovanje takozvane međunarodne zajednice, završili u maju 2001. godine a Vlada Srbije je proglasila amnestiju za sve bivše članove OVPBM koji nisu počinili ratne zločine.
Uporedo sa serijom poruka da Preševo, Bujanovac i Medveđa treba da budu deo „države Kosovo“, koje stižu od predsednika Nacionalnog saveta Albanaca i SO Bujanovac Jonuza Muslijua, u Bujanovcu se nizom manifestacija obeležava i godišnjica pogibije teroriste Ridvana Ćazimija, poznatijeg kao Komandant Leši. Ćazimi je bio na čelu bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koja se borila za otcepljenje Preševske kotline, a Ćazimi je tokom sukoba bio jedan od četvoro komandanta OVPMB, na čelu 112. brigade. Oni su izvršili najviše napada tokom borbi u ovom delu zemlje. Delovao je i u redovima Oslobodilačke vojske Kosova, a devedesetih i u borbama protiv Srba na teritorijama BiH i Hrvatske.
Zanimljivo, na listi koju je pre tri godine objavio Kosovski komitet za priznanje i verifikaciju statusa „nacionalnih mučenika, invalida, veterana i članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)“ prvi put su objavljena i imena članova bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ta formacija je nakon sukoba 2001. godine do sada imala status posebne oružane formacije, formirane nakon završetka sukoba na Kosovu. Među onima kojima je priznat status veterana OVK je i predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju.
Nemir u domaću javnost unelo je i podizanje spomenika sa ispisanih 27 imena poginulih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe na glavnom trgu u Preševu. Ovo obeležje podigli su novembra 2012. a sporni monument uklonjen je uz asistenciju žandarmerije tri meseca kasnije, kada je premešten u dvorište lokalne džamije. Na području opština Preševo i Bujanovac ima više od deset spomenika i obeležja poginulim pripadnicima OVPMB kod kojih se svake godine održavaju veliki memorijalni skupovi u kojima učestvuju i predstavnici lokalnih samouprava. Među njima je veliko spomen-obeležje posvećeno Ridvanu Ćazimiju – Kapetanu Lešiju, komandantu OVPBM u selu Veliki Trnovac. U njemu su izložene lične stvari Kapetana Lešija, koji je ubijen tokom pobune na jugu Srbije 2001. godine.
Po nedavno donetom zakonu o ratnim memorijalima neće biti dozvoljeno podizanje spomen-obeležja zločincima i ubicama. Spomen-ploča Aćif-efendiji u Novom Pazaru i Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu biće uklonjeni najverovatnije već na jesen.
Spomen-ploču Aćifu Hadžiahmetoviću u centru Novog Pazara u avgustu 2012. otkrili su čelnici BNV Esad Džudžović i tadašnji ministar Sulejman Ugljanin. Ploča nije uklonjena iako su mesecima iznošeni dokazi o njegovoj kolaboraciji sa okupatorskim režimom. Ovaj istorijski „junak“, inače etnički Albanac porodičnog prezimena Bljuta, učestvovao je u stvaranju projekta „Velike Albanije“ i zločinima nad srpskim stanovništvom i pokretom otpora. Od 1945. godine ima status ratnog zločinca.

UNIJA ALBANSKIH OPŠTINA Pošto svoje ciljeve na jugu Srbije nisu mogli da ostvare borbom, Albanci su se okrenuli drugim metodima i rešenjima. Poslednjih desetak godina pojedini albanski političari s Kosova navode da bi za njih pravično rešenje bilo da se razmene sever južne srpske pokrajine za tzv. Preševsku dolinu – koja po njima obuhvata opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Zbog ovih pretenzija međunacionalni odnosi su ozbiljno narušeni, a dodatno ih opterećuju sve učestalije spekulacije o razmeni teritorija s Prištinom. Takav scenario prvi je javno pomenuo Fatmir Hasani, nekadašnji narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje, još 2003. godine, a inicijativa do danas nije zvanično odbačena.
Da Albanci i te kako ozbiljno računaju na još tri srpske opštine, svedoči i to što su 26. novembra 2016. Tirana, Priština, Tetovo, Ulcinj i Preševo formirali Uniju albanskih opština u regionu. Time je obrazovana unija glavnih opština u regionu kojima rukovode Albanci, a koja za cilj ima izgradnju mehanizama potrebnih za međusobnu saradnju u različitim oblastima. Nije slučajno što je albanski predsednik Bujar Nišani, 7. marta 2017, posetio Preševo i Bujanovac. Nije tada davao zapaljive izjave, niti govorio o velikoj Albaniji, ali je, mimo diplomatskih protokola, naprosto zaobišao Beograd.
Da je situacija na jugu Srbije krajnje ozbiljna upozoravaju i obaveštajni podaci prema kojima građani albanske nacionalnosti, pre svega sa KiM, kupuju imovinu, zemljišta, fabrike u centralnom delu naše zemlje. Naročito u Bujanovcu i Medveđi, gde je neuporedivo više birača nego građana, zbog hiljada i hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca. Svedoci tvrde da se u tim opštinama sve odvija pod nevidljivim plaštom i tiho, a da se na ulicama i selima po jugu Srbije sve češće čuje albanski jezik, dok starosedeoci u tim delovima Srbije žive u strahu da će zbog sve većeg priliva kosovskih Albanaca i sami doživeti sudbinu Srba sa Kosova.

[/restrict]