Незајажљиви Албанци

Може ли се уопште ићи на договор с Приштином кад Шиптари отворено испољавају нове територијалне претензије према Србији како би остварили свој коначни циљ – „Велику Албанију“

Чак ни терминолошке недоумице и недостатак јасних дефиниција у нагло актуелизованом решавању косовског питања, попут „разграничења“, „поделе и замене територије“ или чак и „размене становништва“, нису сметња да се у насталој еуфорији појави још играча и на сто ставе теме које додатно заплићу ионако компликован проблем. Рецимо, југ Србије и Албанци који ту живе.

ЗАХТЕВ ИЗ „ПРЕШЕВСКЕ ДОЛИНЕ“ Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе, поредећи се са Србима на северу КиМ, средином јула су усвојили декларацију којом су овластили „парламент, председника и Владу Косова“ да о правима Албанаца с југа Србије преговарају у финишу преговора Приштине и Београда у Бриселу. Наиме, Албанци су у декларацији затражили од Приштине да током преговора у Бриселу „захтева принцип реципроцитета у њиховим правима у односу на права која имају Срби на северу Косова“, док је од међународне заједнице затражено да „настави да надгледа дешавања у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи“.
Албански политичари тврде да се боре за права сународника у Прешевској долини, али је занимљиво што се под тим називом – географски – подразумева само уско подручје од центра Прешева до железничке станице у овом месту. Тај термин никако не може да обухвати Бујановац, који се налази у Моравској долини, док се Медвеђа (где има само пет одсто Албанаца) налази у Јабланичком округу и нема никаквих додирних тачака с Прешевом и Бујановцем, од којих је ваздушном линијом удаљена око 50 километара.
Па ипак, поред истицања „легитимног права Албанаца Прешевске долине да одлуче о својој судбини“ и да „постоји потреба укључивања питања Албанаца у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу у завршну фазу разговора“ Београда и Приштине, председник Демократске партије Албанаца на југу Србије Рагми Мустафа саопштио је медијима да се ова декларација „заснива на бројним документима које је усвојила скупштина албанских одборника Прешевске долине од 2006. године, на референдуму Албанаца 1. и 2. марта 1992. године када су се Албанци изјаснили за политичко-територијалну аутономију са правом на уједињење са Косовом и на оружаном сукобу који је водила бивша Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе“. Све је то капитал Албанаца Прешевске долине данас када се приближава завршетак преговора Приштине и Београда, додао је Мустафа.

[restrict]

ПРАВЕ НАМЕРЕ Колико су те одлуке и намере без аргументованог политичког покрића и далеко од општедемократских захтева, говори њихова предисторија, и старија и новија. Јер само неколико недеља раније од истих албанских политичара с југа Србије чуле су се пароле попут „Рама је наш председник“ и „Прешево је природни део велике Албаније“, које откривају њихово право лице и суштину политичког деловања.
И председник тзв. Косова Хашим Тачи одмах се на то надовезао изјавом да је захтев представника Албанаца из Прешевске долине за уједињење с Косовом постао институционалан, односно да, ако Косово и Србија постигну о томе договор, Прешевска долина може да се припоји Косову.
На том фону су представници политичких партија Албанаца с југа централне Србије, с Рагмијем Мустафом на челу, протеклих дана боравили у Тирани и разговарали, како преноси приштински портал Зери.инфо, о актуелној ситуацији везаној за решавање питање Косова и Метохије, као и улози албанског политичког фактора у Прешевској долини, а у вези са актуелном полемиком о корекцији границе.
Аналитичари из Београда и познаваоци прилика на југу Србије скоро да су јединствени у ставу да управо албански премијер Еди Рама стоји иза свих узнемирујућих потеза и захтева у последње време, оштрих изјава Тачија, Харадинаја, Муслијуа… Рама се, наводно, појављује као велики спасилац Албанаца, без обзира што на тај начин, у ствари, у амбис вуче све, па и албанске политичаре на југу Србије.
Албанци с југа централне Србије нису тема разговора у Бриселу и њихово усвајање „Политичке декларације“ којом траже да буду укључени у дијалог Београда и Приштине више је политичке природе због предстојећег избора за национални Савет Албанаца, изјавио је председник Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић.
„Међународна заједница је јасно и гласно рекла – општине Прешево, Бујановац и Медвеђа ни у једном тренутку нису тема за разговор у Бриселу и то је децидирано и јасно речено. Према томе, не видим шта је тај реципроцитет, ко га тражи и зашто га тражи“, рекао је Станковић новинарима.

ИЗБЕГАВАЊЕ ПОПИСА Координационо тело за ове три општине постоји већ 17 година и до сада је само из његовог буџета уложено око 25 милиона евра за инфраструктурне пројекте. Ове три општине су изузетак у целој Републици Србији зато што оне поред редовног буџета имају и буџет Координационог тела, који на годишњем нивоу износи око милион и по евра, односно 262 милиона динара.
Проблеми на југу централне Србије датирају још од 1991. године, када су Албанци бојкотовали попис становништва, солидаришући се с косметским сународницима. Нови попис одржан је у априлу 2002, после побуне Албанаца из 2001. године, али се ни ти подаци не могу узимати као релевантни. Последња шанса да се утврди прецизна национална структура у овим општинама пропуштена је 2011. године, када су Албанци поново бојкотовали попис. Као разлоге су наводили да су пописни листићи на српском језику, као и да попис не обухвата оне који су се последњих година одселили. Тако је, према речима стручњака, последњи релевантан попис у три општине на југу централне Србије – онај из 1971. године. Није тешко схватити да је бројност Албанаца на Балкану маркетиншки, стратешки и плански предимензионирана.
Основни разлог што Албанци бојкотују попис је њихова жеља да прикрију колико их тачно живи у овом делу државе. „Према нашим информацијама, у Бујановцу живи мање од 12.000 Албанаца, што је двоструко мање него што је утврђено на попису 2002. године. Нико не зна тачно колико је грађана са правом гласа у овој општини, а међу бирачима има на десетине људи који су старији од 100 година. Сва политичка власт је у рукама Албанаца који политички дискриминишу Србе“, тврди председник Одбора за људска права из Бујановца Светислав Величковић, и додаје да је то један од разлога због којих траже ванредни попис становништва у овом делу Србије.

ОВПМБ Главу полако дижу и некадашњи припадници ОВПМБ-а (Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца), чији су се команданти пре неколико месеци састали с познатим терористом Шефћетом Муслијуом у Гњилану.
Бивша Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе је под тим именом формирана у новембру 2000. године када су на простору Прешева и Бујановца почели сукоби са српским снагама безбедности уз захтев за припајање Косову.
Сукоби су се, уз посредовање такозване међународне заједнице, завршили у мају 2001. године а Влада Србије је прогласила амнестију за све бивше чланове ОВПБМ који нису починили ратне злочине.
Упоредо са серијом порука да Прешево, Бујановац и Медвеђа треба да буду део „државе Косово“, које стижу од председника Националног савета Албанаца и СО Бујановац Јонуза Муслијуа, у Бујановцу се низом манифестација обележава и годишњица погибије терористе Ридвана Ћазимија, познатијег као Командант Леши. Ћазими је био на челу бивше Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, која се борила за отцепљење Прешевске котлине, а Ћазими је током сукоба био један од четворо команданта ОВПМБ, на челу 112. бригаде. Они су извршили највише напада током борби у овом делу земље. Деловао је и у редовима Ослободилачке војске Косова, а деведесетих и у борбама против Срба на територијама БиХ и Хрватске.
Занимљиво, на листи коју је пре три године објавио Косовски комитет за признање и верификацију статуса „националних мученика, инвалида, ветерана и чланова Ослободилачке војске Косова (ОВК)“ први пут су објављена и имена чланова бивше Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе. Та формација је након сукоба 2001. године до сада имала статус посебне оружане формације, формиране након завршетка сукоба на Косову. Међу онима којима је признат статус ветерана ОВК је и председник Националног савета Албанаца Јонуз Муслију.
Немир у домаћу јавност унело је и подизање споменика са исписаних 27 имена погинулих припадника тзв. Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе на главном тргу у Прешеву. Ово обележје подигли су новембра 2012. а спорни монумент уклоњен је уз асистенцију жандармерије три месеца касније, када је премештен у двориште локалне џамије. На подручју општина Прешево и Бујановац има више од десет споменика и обележја погинулим припадницима ОВПМБ код којих се сваке године одржавају велики меморијални скупови у којима учествују и представници локалних самоуправа. Међу њима је велико спомен-обележје посвећено Ридвану Ћазимију – Капетану Лешију, команданту ОВПБМ у селу Велики Трновац. У њему су изложене личне ствари Капетана Лешија, који је убијен током побуне на југу Србије 2001. године.
По недавно донетом закону о ратним меморијалима неће бити дозвољено подизање спомен-обележја злочинцима и убицама. Спомен-плоча Аћиф-ефендији у Новом Пазару и Ослободилачкој војсци Прешева, Бујановца и Медвеђе у Прешеву биће уклоњени највероватније већ на јесен.
Спомен-плочу Аћифу Хаџиахметовићу у центру Новог Пазара у августу 2012. открили су челници БНВ Есад Џуџовић и тадашњи министар Сулејман Угљанин. Плоча није уклоњена иако су месецима изношени докази о његовој колаборацији са окупаторским режимом. Овај историјски „јунак“, иначе етнички Албанац породичног презимена Бљута, учествовао је у стварању пројекта „Велике Албаније“ и злочинима над српским становништвом и покретом отпора. Од 1945. године има статус ратног злочинца.

УНИЈА АЛБАНСКИХ ОПШТИНА Пошто своје циљеве на југу Србије нису могли да остваре борбом, Албанци су се окренули другим методима и решењима. Последњих десетак година поједини албански политичари с Косова наводе да би за њих правично решење било да се размене север јужне српске покрајине за тзв. Прешевску долину – која по њима обухвата општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Због ових претензија међунационални односи су озбиљно нарушени, а додатно их оптерећују све учесталије спекулације о размени територија с Приштином. Такав сценарио први је јавно поменуо Фатмир Хасани, некадашњи народни посланик Партије за демократско деловање, још 2003. године, а иницијатива до данас није званично одбачена.
Да Албанци и те како озбиљно рачунају на још три српске општине, сведочи и то што су 26. новембра 2016. Тирана, Приштина, Тетово, Улцињ и Прешево формирали Унију албанских општина у региону. Тиме је образована унија главних општина у региону којима руководе Албанци, а која за циљ има изградњу механизама потребних за међусобну сарадњу у различитим областима. Није случајно што је албански председник Бујар Нишани, 7. марта 2017, посетио Прешево и Бујановац. Није тада давао запаљиве изјаве, нити говорио о великој Албанији, али је, мимо дипломатских протокола, напросто заобишао Београд.
Да је ситуација на југу Србије крајње озбиљна упозоравају и обавештајни подаци према којима грађани албанске националности, пре свега са КиМ, купују имовину, земљишта, фабрике у централном делу наше земље. Нарочито у Бујановцу и Медвеђи, где је неупоредиво више бирача него грађана, због хиљада и хиљада фиктивно пријављених Албанаца. Сведоци тврде да се у тим општинама све одвија под невидљивим плаштом и тихо, а да се на улицама и селима по југу Србије све чешће чује албански језик, док староседеоци у тим деловима Србије живе у страху да ће због све већег прилива косовских Албанаца и сами доживети судбину Срба са Косова.

[/restrict]

2 коментара

  1. unutrašnji dijalog

    NEZAJAŽLJIVI ALBANCI: Može li se s Prištinom uspostaviti DOGOVOR kada Šiptari ispoljavaju nove teritorijalne pretenzije prema Srbiji (jug Srbije)? Više bi odgovarao naslov: Nezajažljivi Albanci i kapitulantska politika Srba. Da nije Srbija u startu potpisala veleizdsjnički Briselski sporazum 2013 god kojim je Kosovo dobilo sve atribute Albanske muslimanske države, ne bi sada Šiptari ucenjivali-zastrašivali Srbiju sa novim teritorijalnim pretenzijama (napad je nakbolja odbrana) – da se ostvari, da Srbija ispuni sve zahteve Šiptara po Briselskom sporazumu (teritorijalno ispunila) uključujući i potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji za članstvo Kosova u UN?! Novi nedefinisani zahtevi za razgraničenje, podelu, korekciju… su “zamajavanje” i požurivanje da se mora ostvariti navodno istorijski KOMPROMIS – da se preda teritorij, jer nisu predvidjeni Briselskim sporazumom (primopredaja teritorije).
    KAPITULANTSKI PREGOVORI SRBIJE: Pet-šest godina Srbija sprovodi, korak po korak, puzeču predaju teritorije KiM? Prvo je prihvaćen princip – zabrana povratka proteranih 250.000 proteranih Srbaa – da bi Albanci oteli teritoriju i napravili albansku državu(!). – ZAŠTO JE SRBIJA UOPŠTE PRIHVATILA pregovore Briselskim sporazumom kada nije omogućen povratak Srba? DRUGI KAPITULANTSKI POTEZ SRBIJE je – kada je nakon 2.000-te god prihvatila REALNOST na Kosovu (faktičko stanje gde je više decenija unazad separatističkom politikom proterano preko 300.000,oo Srba, a albansko stanovništvo falsifikatima povećano za jednu četvrtinu – da se otme KiM). U nastavku da ne nabajam… do totalne predaje teritorije KiM koju Vučić sprovodi.

    SRBIJA je samo jednom u toku Briselskih pregovora uslovila Albance-šiptare – kada je Marko Djurić u dogovoru sa Vučićem USLOVIO Prištinu da pod hitno u toku dana pusti na slobodu uhapšenog Srbina – inače će Srbija odmah prekinuti Briselske pregovore – dijalog? Albanci su se poplašili da će Srbija stvarno prekinuti briselske pregovore (da će Albanci ostati bez države Kosovo) i u toku dana oslobodili uhapšenog Srbina. U tom smislu (cilju) su i zadnje izjave Haradinaja (i svih faktora Kosova) – da neće nikakvo razgraničenje, korekciju – braniće RATOM teritorijalni integritet Kosova po Briselskom sporazumu?! O čemu Vučić perfidno ćuti i izmišlja nezvanične, sporedne teme da zamaglu suptinu pregovora – predaju teritorije koju političkom diktaturom i cenzurom sprovodi? …

  2. Dragi Srbi izbegli ste gradjanski Rat i gledali proterivanje stotine hiljada vase brace sada je dosao cas da morate u Rat zbog vase Srbije Zapad vam salje ultimatume ili ce te Kosovo dati ili ginuti .Kosovo Albanci se tu nista ne pitaju ali zapad zeli vase unistenje prema tome odluka je u vasim rukama neka Vas bog cuva

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *