Излог књиге

Ричард Пајпс
РУСКА РЕВОЛУЦИЈА
„Филип Вишњић“, Београд, 2018

Епски приказ једног од најзначајнијих и најпотреснијих догађаја руске и европске историје у, по многима, најбољој књизи о Руској револуцији. Ова призната и за неке контроверзна хроника дешавања у царској Русији и касније СССР-у, детаљно описује сву моралну, политичку и социјалну катастрофу државе и народа, те аргументовано износи тезу да су револуционарне тежње и акције имале елементе правог државног удара, те осуђује марксистичко вођство и Лењина за тај период обележен терором.

Приказ бољшевичког покрета као, у основи, протофашистичког, који је за првих пет година владавине побио 12 милиона људи и десетоструко умањио индустријску производњу (а чији је циљ, по речима Леа Троцког, био да се „свргне цео свет“), драстично се разликује од пословичних приказа мотива и идеала револуције као хуманистичких, што је подигло доста прашине у земљама у којима је објављена. Међутим, Пајпс уверљиво образлаже поставку да се радило о интелектуалном, а не класном устанку, док уравнотежен приказ дешавања који су шокирали свет (у периоду од 1871. до 1920) доноси читав низ нових информација, попут оне о пореклу често занемариване Фебруарске револуције.

Прецизан, свеобухватан, логичан и веома рационалан приступ аутора који се не либи да изнесе своје закључке, лишава читаоца било каквих илузија о питању природе катаклизме коју је донела револуција и за то плаћене цене, нудећи му сијасет информација за стицање праве слике о ужасном исходу овог експеримента. Књига не представља „зашећерени приказ“ збивања, нити романтизује лидере, диктаторе и политичке системе у њиховим покушајима да „нужним методама“ дођу на власт.     

Стивен Џеј Шнајдер
1001 ФИЛМ КОЈИ МОРАШ ДА ВИДИШ ПРЕ НЕГО ШТО УМРЕШ
„Филип Вишњић“, Београд, 2018

С преко милион и по продатих примерака на 30 језика широм света, 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш слави најреволуционарније, најбоље и култне филмове свих времена, нудећи вам ризницу бритких, духовитих и информативних осврта. Покривајући више од једног века чудесног света кинематографије, овај врхунски и поуздани водич/историја/енциклопедија представља све оно што морате знати о остварењима које напросто морате видети, било да је то ваш омиљени филм или напросто треба да одлучите шта да гледате вечерас. На једном месту су најзначајнији филмови из свих земаља и свих жанрова, од акције и вестерна, преко анимираних филмова, комедија и документараца, до мјузикала, трилера, ноар филмова, кратких филмова, романси и СФ-а. Прерађено и ажурирано издање богато је илустровано оригиналним филмским плакатима и стотинама чудесних фотографија, а хронолошки поређане одреднице вам омогућавају да брзо дођете до филмова за које можда нисте чули или да вас подсете на старе, добре класике и култне врхунце. Не само едукативно и информативно већ и прегледно, у њему ћете, поред врсно написаних текстова о сваком филму, наћи и цитате режисера и критичара, мало познате (и изненађујуће!) податке, занимљивости и тривију, што га истовремено чини најбољим прегледом филма на свету!

Било да вас занимају арт остварења или сте само љубитељ филмова, било да сте студент филмских студија, изучавалац, критичар, редовни посетилац биоскопа или напросто желите да проверите и обогатите своје познавање филмске историје, 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш је неизоставни и најбољи водич кроз чудесни свет кинематографије, који се може и селективно читати по насловима, и по декадама, али и хронолошки. Једини извор информација који ће вас подсетити на све оне филмове које никако не смете пропустити, како класике и лауреате фестивалских награда, тако и она култна, андерграунд и независна остварења о којима можда до сада нисте чули, ово је књига коју свако мора поседовати. 

Андреј Ткачов
АНЂЕО У ОЛТАРУ
„Бернар“, Београд, 2018

Књигу чине изабрани текстови о светитељима цркве, од светих апостола Петра и Павла, преко Светог Николаја мирликијског до Светог цара Николаја Романова, затим текстови о савременим црквеним темама и изабране беседе. Овом приликом доносимо цитат из насловног есеја Анђео у олтару:

„Требало би преиспитати своје сувише ригорозне захтеве према свештенству. Морају, веле, и ово и оно; да буду и овакви и онакви. Све је то бесмислица. Горда бесмислица. Када би већина наших свештеника постали свети људи, очигледно и несумњиво свети, храмови би наши на чудан начин постали празни. Једноставно, многим грешницима би било страшно да довлаче у храм своју оронулу и губаву душу, а да при томе знају да се о њима већ све зна.

Тако да, када угледаш баћушку који не личи много на аскету изнемоглог од поста и молитве, немој журити да га осуђујеш. Он за тебе, лењивца, и за такве као ти, служи Богу. Да би немоћан састрадавао немоћном. Да се болесник не уздиже пред болесником.“