U pridevu je ime

Senzacionalni sporazum između Grčke i Makedonije oko imena ove bivše jugoslovenske republike sa oduševljenjem su pozdravili oni koji od toga imaju najviše koristi, dok su narodi obe zemlje nezadovoljni, sa još većim međusobnim podelama koje sa sobom nose nesuglasice, sukobe i neizvesnost

Najzad se i to dogodilo. Posle 27 godina od raspada treće Jugoslavije, njena bivša republika Makedonija napokon je „krštena“. Dobila je ime, ali geografskog, a ne personalnog značenja. Doduše, oni koji se osećaju Makedoncima i dalje se mogu tako zvati i svoj jezik i dalje nazivati makedonskim, dok za sve ostalo, odnosno u predstavljanju pred svetom, na pasošima i ličnim kartama građana mora stajati novo ime – Severna Makedonija.

„UŽIVANJE“ U NEZAVISNOSTI Jedina bivša jugoslovenska republika u kojoj nije bilo sukoba prilikom njenog osamostaljivanja tokom devedesetih godina prošlog veka, Makedonija, najbolji je dokaz da do raspada treće Jugoslavije nije došlo samo iznutra već uz pomoć ključnog faktora spolja. Jer baš uz pomoć i uticaj evroatlantskih zemalja, tokom „uživanja“ u svojoj nezavisnosti, umesto da jača i napreduje, Makedonija je sve više tonula u političku nesigurnost i raskole, ugrožavajući i sam opstanak.
Za 27 godina bilo je 15 predloženih imena ove zemlje, od kojih su se neka i ranije pojavljivala za pregovaračkim stolom, dva grčka embarga koja su bila posledica upravo nepostojanja dogovora oko imena, jedan veto u NATO-u…

[restrict]

TERITORIJALNE PRETENZIJE Glavni uzrok spora bio je to što je Makedonija ime severne pokrajine u Grčkoj, kojoj pripada drugi najveći grčki grad Solun, kao i antičke grčke pokrajine najpoznatije po osvajaču i vladaru Aleksandru Velikom.
Preuzimanje imena Makedonija, posle raspada Jugoslavije, razljutilo je Grke koji smatraju da ova zemlja i njen (slovenski) narod nemaju nikakve veze s antičkom Makedonijom. Osim toga, Grci su strahovali da bi Makedonija, zbog imena koje dele, mogla da ima teritorijalne pretenzije na delove njihove pokrajine. Makedonija je samo produbila te strahove kad je nazvala svoj glavni aerodrom u Skoplju po Aleksandru Velikom, kao i auto-put koja vodi od srpske do grčke granice.
Da za to ima osnova potvrđuje i istoričar Predrag Marković, navodeći u beogradskom „Blicu“ da su Makedonci još 1945. godine počeli da zagovaraju ujedinjenje tri dela Makedonije: Vardarske, Egejske i Pirinske. To je bio i jedan od ciljeva partizana u grčkom građanskom ratu. Kada su grčki partizani izgubili građanski rat, stotine hiljada „slavofona“, egejskih Makedonaca je proterano, a tragovi njihovog postojanja su izbrisani. Grci su sve vreme sumnjali da Makedonci nisu odustali od svojih ambicija, pa su zato svi Jugosloveni neko vreme imali vize za Grčku i u doba kada su slobodno putovali po celoj Evropi.
Prema Markovićevim rečima, Grčka nije jedina čiju su istoriju prisvajali Makedonci, a slična sudbina zadesila je Bugare, pa i Srbe: „U doba SFRJ Makedoncima nije smetalo slovensko poreklo, ali su prisvajali delove srpske i bugarske istorije. Posle pada Jugoslavije, slovenski koreni im nisu bili dovoljno duboki, pa su posegli za antičkom Makedonijom. Prva zastava nezavisne Makedonije imala je na sebi sunce Vergine Filipa Makedonskog, pa su je Grci zabranili.“

ČLAN 11 U 25 godina dugom sporu između Grčke i Makedonije zbog imena te bivše jugoslovenske republike bilo je niz sporazuma, ali propalih, što mnogi slute i za ovaj, najnoviji. Atina i Skoplje su 1995. potpisali Privremeni sporazum, kojim je bilo predviđeno da Makedonija promeni zastavu i da u međunarodnim organizacijama, u kojima je članica i Grčka, koristi ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Grčka je zauzvrat trebalo da ne stavlja veto i ne otežava prijem Makedonije u međunarodne organizacije. Zbog grčkog veta Makedonija, međutim, nije na samitu u Bukureštu u aprilu 2008. godine primljena u NATO iako je ispunila uslove.
Skoplje je tada optužilo Atinu za „flagrantno kršenje dogovorenih obaveza iz člana 11“ Privremenog sporazuma iz 1995. Ceo slučaj je završio na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, koji je konstatovao da je Grčka prekršila Privremeni sporazum protiveći se ulasku Makedonije u NATO.
„Sud je zaključio da je tužena strana (Grčka), protiveći se prijemu podnosioca tužbe (Makedonije) u NATO na samitu u Bukureštu, prekršila obaveze iz paragrafa 1 člana 11 Privremenog sporazuma između dve zemlje“, izjavio je tada predsednik Suda Hisaši Ovada. Sud je, međutim, odbacio zahtev Makedonije da naloži Grčkoj da u budućnosti poštuje obaveze iz tog sporazuma, kao i sve ostale zahteve iz tužbe.
U slučaju makedonske aplikacije za članstvo u NATO 2008. godine, Grčka je kao problem navela ime države koje njen severni sused koristi. Tada su se oglasile i Ujedinjene nacije pozivom Grčkoj i Makedoniji da nakon presude Međunarodnog suda okončaju „rat“ oko imena Makedonija.

SPORAZUM NA PRESPANSKOM JEZERU Najnoviji dogovor Makedonije i Grčke kojim se rešava dvoipodecenijski spor oko imena Makedonija u grčkom selu Psarades u pograničnom regionu Prespa potpisali su šefovi diplomatija Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas, u prisustvu premijera dve zemlje Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, i predstavnika Evropske unije i Ujedinjenih nacija koje su i posredovale u pregovorima.
Prethodno su se okupljenima obratili premijeri Cipras i Zaev koji su se međusobno nazvali prijateljima, ocenjujući potpisivanje dogovora „istorijskim danom“.
Čestitke su odmah stigle od albanskog premijera Edija Rame i predsednika i premijera samoproglašenog Kosova Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, što nedvosmisleno ukazuje da je grčko-makedonski sporazum još više osokolio zagovornike „Velike Albanije“.

AMERIČKA INTERVENCIJA Od dogovora grčkog i makedonskog premijera oko novog imena Makedonije ne bi bilo ništa da se u celu priču nisu umešale SAD i Nemačka, piše atinski list „Katimerini“. List podseća da su pregovori dvojice premijera počeli u januaru u Davosu, a potom su ih preuzeli ministri inostranih poslova Nikos Kocijas i Nikola Dimitrov koji su i finalizirali tekst sporazuma, ali je nedavno Skoplje, kako tvrdi list, neočekivano zatražilo izmenu nekih ključnih, a već dogovorenih formulacija.
Tada su u formi „’podsticaja za odlučujući korak’ intervenisali Amerikanci, kao i Evropljani, koji su delovali krajnje zabrinuto jer je izgledalo da se sporazum zaglavio u ’minut do dvanaest’“, piše list.
Američki pritisak je, kako tvrdi „Katimerini“, bio usmeren prema Skoplju, kojem je rečeno da više nema smisla odugovlačiti, dok je „Berlin ukazivao Grčkoj da ne može beskonačno koristiti ’veto’ na približavanje Makedonije EU i NATO-u, i da ’problemi s kojima se suočava Evropa, ukazuju da vreme nije na strani Grčke da bi nastavila da drži nerešenim problem naziva’“.
Nije nepoznato da je dodatni pritisak izvršen i zbog zabrinutosti, navodno, od sve većeg ruskog uticaja na Balkanu, kako bi se Makedonija što pre pridružila NATO-u. Uprkos tome što je predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos izjavio da potpuna primena sporazuma o novom imenu Makedonije i promena ustava te bivše jugoslovenske republike predstavljaju preduslove za njeno članstvo u EU i NATO-u, čini se da Alijansa ipak nema tako stroga pravila kada joj je stalo da nekog što pre „uvuče“ pod svoje okrilje. Poslednji primer je Crna Gora, koja je u NATO ušla bez referenduma i uobičajene procedure, a slično je bilo i sa baltičkim zemljama.
Uz pozdrave „mirenju“ dve susedne države, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da bi Makedonija već u julu trebalo da započne proces prijema u Severnoatlantsku alijansu. Žurbu nameće i strah da Makedonija ne završi u ukrajinskom scenariju, kao i podozrenje prema iskazanom grčkom negodovanju prema istorijskom delovanju ove alijanse, prvenstveno tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kada su organizovani masovni protesti u Atini.

PROTIVLJENJE SPORAZUMU Ipak, najavljen kao istorijski, sporazum o imenu Makedonije izgleda neće lako proći ni u Makedoniji, ni u Grčkoj. Nisu prošla ni 24 časa od zvaničnog saopštenja da će spor između dve zemlje, dug više od dve decenije, biti kompromisno rešen imenom Severna Makedonija, a u Grčkoj se rasplamsala politička debata na nikad širem planu – od istorijske pobede do nacionalne izdaje! Premijer Aleksis Cipras proglasio je „veliku političku pobedu“ i ponudio dokument u vidu 16 tačaka koje podupiru tezu o „najboljem mogućem rešenju“.
Nasuprot tome stvorena je prava „anticiprasovska“ koalicija koja se proteže od krajnje levice do ekstremne desnice. Poslanik grčke ultradesne partije „Zlatna zora“ Konstantinos Barbarusis u parlamentu čak je pozvao nacionalnu armiju da izvrši državni udar.
Šef parlamentarne opozicije Kirijakos Micotakis tvrdi da „Cipras nema legitimitet da donosi tako važne političke odluke bez najšireg konsenzusa“. I premijerov koalicioni partner Pavlos Kamenos oštro reaguje na dogovor koji je postigao njegov šef u vladi, izjavljujući da „nikakav Cipras nikada neće pregovarati o Makedoniji“ i ponavljajući da je dogovor ponižavajući za Grčku. Kamenos je spasao Ciprasa prilikom glasanja o nepoverenju vladi, ali i naglasio da to nema veze sa njegovim stavom oko pitanja imena Makedonije.
Legendarni kompozitor Mikis Teodorakis, koji i u desetoj deceniji života želi glasno da iskaže svoj politički stav, optužuje Ciprasa za „istorijski nacionalni poraz, besramnu rasprodaju dostojanstva i sramotu koja je protivna volji većine naroda i teško breme za buduće generacije“.

MAKEDONSKI PROTESTI Slično je i u Skoplju, u kome protesti građana traju već danima.
Za najuticajniju makedonsku opozicionu partiju VMRO-DPME sporazum o novom imenu sa Grčkom je „kapitulacija“ a makedonski predsednik Đorđe Ivanov je nakon samo dva minuta napustio sastanak na kojem su premijer i šef diplomatije trebalo da ga obaveste o sadržini tog sporazuma. Ivanov je potom u televizijskom obraćanju poručio da neće potpisati sporazum o imenu sa Grčkom, uz obrazloženje da je štetan po državu, da se dogovorom premijera Makedonije i Grčke odustalo od stava Makedonije da neće menjati Ustav, i da ne prihvata uslove da se ime upotrebljava za sve namene i prilike. Dodao je i da je sporazum dogovoren na netransparentan način.
Zbog takvog pak odnosa šefa makedonske države prema dogovorenom sporazumu, bugarski premijer Bojko Borisov odbio je već dogovoreni susret s makedonskim predsednikom.
Aleksandar Daštevski, univerzitetski profesor iz Skoplja, za srpski „Sputnjik“ kaže da je sporazum koji su potpisale dve zemlje „nedostojanstven“ za makedonski narod jer je uslovljen ispunjavanjem određenih, prilično teških uslova za makedonsku stranu.
„Oni su tako postavljeni da Makedonija ima samo obaveze, a grčka strana samo prava, bez ikakvih obaveza. Ispunjavanje uslova koji su postavljeni Skoplju uslovljeno je referendumom i donošenjem ustavnih promena. To treba da se završi do Nove godine, međutim, videćemo da li će tako i biti jer je makedonska opozicija protiv ustavnih promena. Grci takođe traže da se promeni i preambula Ustava, a sada je nejasno da li ona treba da se promeni delimično ili u potpunosti, a preambula Ustava je ono što objašnjava makedonsku državu i makedonski jezik. U njoj su Kruševska republika i prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije), pa je u tom smislu sporazum ponižavajući i takva praksa, da se piše nova preambula Ustava, gotovo da ne postoji u svetu. Mislim da je to neizvodljivo.“
Dakle, sporazum mora da prihvati makedonski parlament, i to pre samita EU lidera 28. juna. Posle toga moraju ga prihvatiti i makedonski glasači na referendumu koji će se održati na jesen. Ako referendum prođe, makedonska vlada mora da promeni Ustav i u njega unese novo ime, što je ključni zahtev Grčke. Tek posle toga će sporazum ratifikovati i grčki parlament.
U ovom trenutku nije izvesno da će grčka ili makedonska opozicija prihvatiti predlog. Podele sa obe strane granice su još veće i slute na još više sukoba i nesuglasica i još veću neizvesnost u odnosima. Sva je prilika da je u ovom igrokazu sa imenom jedino zadovoljan NATO. Ili, kako je to objasnio Džejms Ker-Lindzi, stručnjak za jugoistočnu Evropu sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, „oni očajnički žele da vide Makedoniju u NATO-u…“ A sve drugo za zapadne geostratege i kreatore „balkanskog lonca“ nema značaja.

[/restrict]