Sterijino pozorje 2018. – Sa potpisom mladih (privilegovanih) autora

Program ovogodišnjeg Pozorja manje upućenog gledaoca mogao je nadahnuti i da se zapita: nije li Sterijino pozorje sada postalo omladinska festivalska smotra? Festival će biti upamćen i po neuobičajenoj odluci selektora Boška Milina koji se nije ustezao da u takmičarsku selekciju uvrsti većinu predstava koje su autorski i rediteljski potpisali sve sami njegovi studenti!

Ako je prošlogodišnje Sterijino pozorje proteklo u znaku optstrukcije zvanične ocenjivačke komisije, koja je odbila da donese bilo kakvu odluku o prikazanim predstavama, tako da su izostale sve nagrade, izuzev što je žiri nagradio publiku, ovogodišnje je obeleženo programom, koji je, osobito kada se radi o predstavama takmičarske selekcije, sastavljen uglavnom od predstava na kojima se prikazuju dela mladih dramskih autora, u rediteljskim postavkama takođe mlađih reditelja. Neupućeni bi se mogli zapitati nije li Sterijino pozorje postalo omladinska festivalska smotra? Sterijino pozorje ove godine, za svaki slučaj, izmenivši odredbe o radu i obavezama ocenjivačke komisije, „osiguralo se“ od mogućnosti da se eventualno ponovi postupak prošlogodišnjeg žirija i izostanu nagrade. Boško Milin, selektor, načinio je ovogodišnju selekciju odabravši predstave dela pretežno mladih pisaca.

[restrict]
DVE PREDSTAVE U FOKUSU Ove godine nije bilo nesporazuma sa žirijem (da li zato što mu nije kao lane predsedavao glumac, već je predsednica žirija bila kostimografkinja Maja Mirković?). Većinu Sterijinih nagrada žiri je dodelio dvema predstavama. Odlučivši da je najbolja predstava ove godine na Pozorju Jami distrikt Milene Bogavac, Sterijine nagrade za pomenutu predstavu dobili su Milena Bogavac za tekst i Kokan Mladenović za režiju. Za uloge su nagrađene Jelena Graovac i Nina Nešković, za kostimografiju Ivana Nestorović, dok je za najbolju mladu glumicu proglašena Isidora Simijonović.
Druga višestruko nagrađena predstava je Carstvo nebesko – Epika Balkanika, u režiji Jerneja Lorencija i izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef-teatra iz Beograda. U predstavi je Sterijinu nagradu za glumu dobio Bojan Žirović, Karmina Šilec nagrađena je za originalnu scensku muziku, Gregor Luštek za scenski pokret, dok je Matic Starina dobio specijalnu nagradu za dramaturgiju. Okrugli sto kritike nagradio je ovu predstavu kao najbolju na Festivalu.
Međutim, mišljenja smo da je kada se radi o nagrađivanju predstava upravo trebalo da bude obrnuto. Predstava Carstvo nebesko – Epika Balkanika mnogostruko je značajna, jer je reč o jednom istraživačkom projektu, koji izvodi ansambl sastavljen od osam glumaca, većinom prvaka i prvakinja beogradskog Narodnog pozorišta. Oni su se na sceni našeg nacionalnog teatra smelo uputili u interpretaciju epskih narodnih epskih pesama, kojih na našoj sceni nije bilo više od sto godina. Godine 1904. na sceni Narodnog pozorišta izvedene su dve predstave: Srpski ustanak, inscenacija narodnih pesama i Kosovo. Posle tih predstava nije bilo prikazivanja narodne poezije do 2017. godine, kada je u okviru BITEF-a prikazana predstava Carstvo nebesko – Epika Balkanika u režiji Jerneja Lorencija, koji je u jednom intervjuu na pitanje zašto se odlučio da prikazuje srpsku epiku odgovorio:
„Pre svega, zbog moje ljubavi prema drevnim pričama i pesmama, kao prvim dokumentima naše civilizacije. Zanimaju me teme, motivi, dileme, koje su to patnje i čežnje, pa i kakve veze sve to ima sa nama danas. Mnogo je toga zajedničkog. U epici su stvari samo malo surovije, neposrednije, s manje laži. A i strasti se manje kriju. (….). Srpske pesme su superkombinacija istorije s jedne strane, i mitologije s druge. Ponekad čak i mitomanije. Taj rub između istorije i mitomanije veoma mi je zanimljiv, sve ono arhetipsko, važno za potrebu pričanja priče.“

DOK PRIČAM I PEVAM – POSTOJIM! Usledilo je pitanje-konstatacija: „Ceo Balkan je sličan prostor, šta ovdašnje stvaralaštvo čini specifičnim?“ na koje je Lorenci odgovorio:
„Srbija je zbog svojih istorijskih okolnosti nastojala da se održi preko jezika i pesme. To je fenomenalan način otpora: dok pričam i pevam ja postojim! Koliko god okolnosti bile teške, koliko god se prolivala krv, dok pevam – postojim. Praiskonska, divna potreba. Arhetipske priče možemo naći u svim tradicijama sveta i to je ono najlepše, jer znači da postoji neki prostor u nama u kojem smo svi braća i sestre. Način na koji žudimo, bojimo se, volimo i previše želimo.“
Na pitanje „Koje su teme u tom širokom polju narodnog stvaralaštva posebno važne“ Lorenci je odgovorio:
„Ima ih samo nekoliko, sve ostalo su varijacije kao i život sam. Svi smo mi neka čudna Bahova fuga, sa osećajem da smo posebni, drugačiji. Lično, sviđa mi se dikcija epike. Dijalog i gradnja lika manje su mi zanimljivi. Glumac u ovoj predstavi manje je uloga, više pripovedač. A pripovedač u pozorišnom smislu je vrlo poštena pozicija. Inače, teme koje su mi bitne su one arhetipske: rađanje zla, mržnje, osvetoljubivosti, čežnje za ljubavlju i pripadanjem, tuga… a možda najviše priča kao takva, potreba za pričanjem. Sa pričom postoji i moje sećanje.“
Jernej Lorenci okupio je sledeće glumce i glumice u predstavi Carstvo nebesko: Olga Odanovič, Nataša Ninković, Nada Šargin, Hana Selimović. Branko Jerinić. Bojan Žirović, Milutin Milošević i Slaven Došlo i poverio im kazivanje epskih tvorevina. Kazivanje je termin koji najviše odgovara onome što su glumci činili na sceni, na kojoj, kako je sam Lorenci rekao, nisu bili uloge. Oni su jednostavno govorili stihove i na sceni bili spontani u izrazu. Osobita lepota ove predstave je u tome što glumci nisu bili nikakvi tumači uloge ili bilo kakvog teksta, već su kazivali tekst narodnih epskih tvorevina na način savremene konverzacije. Muzika Karmine Šilec bila je sjajna podloga narodnih tekstova zapravo svega što se moglo videti i čuti na sceni, te je Sterijina nagrada autorki dospela u prave ruke.
Izvođenje predstave Carstvo nebesko – Epika Balkanika uistinu bio je vrh ovogodišnje takmičarske selekcije u kojoj je bilo, najblaže rečeno, bar dve zalutale predstave.

IZBOR PO „PORODIČNOJ“ LINIJI Iz Međunarodne selekcije „Krugovi“ ukazali bismo na predstavu Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba Ljudi od voska po tekstu koji je napisao Mate Matišić a režirao Januš Kica. Izvedena na Sceni „Jovan Đorđević“ zahvaljujući glasnom govoru i odličnoj dikciji ova predstava bila je vidljiva i čujna u svim delovima dvorane. Publika je svoju nagradu dodelila predstavi Črna mati zemla Kristiana Novaka, u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih i režiji Dore Ruždjak Podolski.
Novosadski list Dnevnik nagradio je predstavu Carstvo nebesko – Epika Balkana. Producentska kuća „Skomediasko“ svoju nagradu za najbolju epizodu dodelila je Miljki Brđanin za ulogu Komšinice u komadu Švajcarska Petra Mihajlovića u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske i režiji Milana Neškovića i Igoru Borojeviću za ulogu Rajka u komadu Svedobro Stevana Vraneša na predstavi Narodnog pozorišta Užice, u režiji Nemanje Rankovića.
Sterijine nagrade za naročite zasluge uručene su glumcina Renati Ulmanski i Predragu Ejdusu.
Ovogodišnje Sterijino pozorje prošlo je u znaku iznenađenja, jer je selektor Boško Milin u takmičarsku selekciju uvrstio većinu predstava koje su autorski i rediteljski potpisali sve sami mladi umetnici i, uzgred budi rečeno, sve sami njegovi studenti. Ne zamerajući mu takav postupaka, smatramo da je postupio kao dobar pedagog, jer koga će uputiti na festival ako ne svoje studente? Dodajmo da se u dva ili tri slučaja teško međutim može reći da je bio u pravu.

[/restrict]

Izbor selektora Milina

Selekciju nacionalne drame u izboru Boška Milina čine predstave: Jami distrikt po tekstu Milene Bogavac i u režiji Kokana Mladenovića a u produkciji Bitef-teatra iz Beograda (Srbija), Centra za kulturu u Tivtu (Crna Gora), Festivala MASZK u Segedinu (Mađarska) i Think Thank studija u Novom Sadu (Srbija); Švajcarska Petra Mihajlovića, u režiji Milana Neškovića i izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske, Banjaluka (Republika Srpska, BiH); KEPLER 452-B Tijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića i izvođenju Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja (Srbija); …I ostali Maše Radić, Mine Ćirić. Nede Gojković i Galine Maksimović, u režiji Stevana Bodrože i produkciji Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ u Beogradu (Srbija); Hajka na vuka Ognjena Obradovića u režiji Nataše Radulović i izvođenju Šabačkog pozorišta (Srbija); Svedobro Stevana Vraneša u režiji Nemanje Rankovića i izvođenju Narodnog pozorišta Užice (Srbija); Utopljena duša Aleksandra Jugovića u režiji Bobana Skerlića i izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta (Srbija); Carstvo nebesko – Epika Balkanika – tekst sastavljen od srpskih narodnih epskih pesama priredili su dramaturg predstave Matic Starina i reditelj predstave Jernej Lorenci u izvođenju Narodnog pozorišta Beograd i Bitef-teatra Beograd (Srbija) i Ožalošćena porodica Branislava Nušića u režiji Milana Neškovića i izvođenju Teatra „Fjodor Volkov“ u Jaroslavu (Rusija). Kako se vidi, većina predstava u takmičarskoj selekciji na festival dolazi iz Srbije, dok je jedna koprodukcijska iz Srbije, Crne Gore i Mađarske, a po jedna iz Republike Srpske i Rusije.