Pomoć za svetske i evropske šampione

UDRUŽENJE OSIGURAVAČA SRBIJE

Dve titule svetskih prvaka, deset zlatnih evropskih odličja, pregršt pojedinačnih i ukupno više od 1.500 medalja. Uspeh vredan divljenja ostvario je jedan tim iz Srbije. Klub praktičnog streljaštva Žandarmerija. U grupi malobrojnih spremnih da pomognu su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Udruženje osiguravača Srbije

Praktično streljaštvo je sport za koji mnogi verovatno nisu čuli, a kamoli da znaju pravila. Još manje je poznata činjenica da u tom sportu Srbija ima aktuelne svetske i evropske prvake. I to kakve.

„Reprezentaciju Srbije čine isključivo članovi Kluba praktičnog streljaštva Žandarmerija. Reći samo da smo najbolji na svetu nije dovoljno ni pošteno prema našim strelcima koji se od 2005. godine ni sa jednog velikog takmičenja nisu vratili kao drugi“, kaže za „Pečat“ predsednik KPS Žandarmerija Branislav Raketić, ujedno i vođa državnog tima.

Praktično streljaštvo je disciplina u kojoj se takmičari nadmeću u preciznom i brzom pogađanju meta. Poligoni za takmičenja su uvek različiti i po dimenzijama i po broju meta, koje mogu da budu i pokretne. Cilj je za što kraće vreme, iz pokreta, pogoditi što više meta, ali i proceniti da li meta predstavlja pravu pretnju, odnosno da li je u pitanju terorista ili civil. To je sport koji zahteva visok nivo koordinacije pokreta, psihološku stabilnost takmičara, taktičko kretanje, inovativan pristup u rešavanju zadatih poligona i bezbedno rukovanje vatrenim oružjem, jer se uvek puca bojevom municijom. Cev oružja ni u jednom trenutku ne sme da bude okrenuta van poligona, prema posmatračima, jer sledi diskvalifikacija.

„U ovom sportu nema klišea, stalno je sve drugačije. Figurativno govoreći, naš penal nije uvek sa 11 metara, jer meta od strelca može da bude udaljena od 5 do 300 metara“, kaže Raketić.

I dok sa ponosom ističe da su članovi KPS Žandarmerija aktuelni dvostruki svetski prvaci, desetostruki evropski, centralno-evropski i panamerički šampioni, ali i višegodišnji uzastopni prvaci otvorenih prvenstava Nemačke, Italije, Velike Britanije, Poljske, Grčke, Mađarske, Tajlanda, Češke, Slovačke, Slovenije, Raketić punog srca pokazuje na vitrine koje su odavno postale tesne za sve osvojene pehare i medalje. Za 16 godina od osnivanja kluba osvojeno više od 1.500 medalja. Za mnoge čak i nema mesta u prostorijama Kluba, pa ih strelci čuvaju u svojim kućama. Prvu postavu kluba, ujedno i reprezentacije Srbije, osim Branislava Raketića, čine i Igor Janković, Goran Janković i Nikola Mihajlović. Klub čine i sportski direktor Marko Marinković, savetnik u komandi Žandarmerije i sekretar kluba, pukovnik Žandarmerije Nenad Jovanović.

„Teško je izdvojiti neki od osvojenih pehara i reći da je on najvažniji, posebno kada ih ima toliko“, kroz osmeh napominje predsednik Kluba, inače potpukovnik Žandarmerije u penziji. „Možda bih ipak naglasio pobedu nad silom kakva je Rusija, usred Moskve, u godini kada se slavilo šest decenija pobede nad fašizmom. Tu je i Bereta kup u Italiji, jedno od najvećih pojedinačnih takmičenja na svetu, koji smo osvojili dva puta. Sa tog takmičenja donosimo i možda najzanimljiviju anegdotu. Posle druge pobede sekretar njihovog saveza me je pitao kako je moguće da strelci iz tako male države kakva je Srbija uvek pobeđuju. Kratko sam mu rekao da je to stvar genetike. Dok je moj deda na Drini čekao nemačkog vojnika sa puškom u ruci, tvoji preci su u rovovima čekali kapitulaciju, rekao sam mu sa velikim ponosom i ostavio ga pomalo zbunjenog.“

„Ni drugim ekipama“, kaže Branislav Raketić, „nije najjasnije kako je moguće da smo takva sila u praktičnom streljaštvu. Posebno zbog činjenice da ekipe i reprezentacije uglavnom čine pripadnici specijalnih vojnih i policijskih jedinica. A kada tome dodamo i podatak da naši momci pucaju iz oružja koje je staro 10 do 15 godina, a u svetu maksimalno godinu dana, da svako od članova reprezentacije Finske ispali godišnje po 120.000 metaka, a naši do 30.000 ili da drugi imaju masere i nutricioniste, a da naši putuju kombijem u privatnom vlasništvu, onda pomenuti pehari i medalje dobijaju dodatno na značaju i težini. Za sport u Srbiji je neverovatno, ali su se, primera radi, ovi momci sa poslednjeg velikog evropskog takmičenja, održanog u Debrecinu, vratili sa ekipnim zlatom, ali i zlatom, srebrom i bronzom u pojedinačnoj konkurenciji.“

Ipak, i ovakva reprezentacija, za koju je malo reći da je uspešna, deli tužnu sudbinu srpskog sporta. Uslova za treninge i finansijskih sredstava za pripreme, oružje, municiju, putovanja i sve drugo što bi za bilo koje svetske prvake trebalo da bude normalno, gotovo ni na vidiku. Malo je onih koji su spremni da pomognu, a, primera radi, jedan trening košta 300 evra dok kotizacija za svetska takmičenja iznosi 2.000 evra. U grupi onih koji su spremni da deo svoje dobiti izdvoje za razvoj ovog sporta i nastavak dominacije na svetskom nivou je i Udruženje koje okuplja osiguravajuća društva koja posluju u Srbiji.

„Nedostatak finansijskih sredstava uspešno premošćavamo zahvaljujući pomoći koju klub dobija od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Udruženja osiguravača Srbije, na čelu sa generalnim sekretarom Duškom Jovanovićem i kompanije Jugoimport SDPR. Predsednik Srbije je prepoznao da je ovo klub od renomea i pomaže nam da postanemo i ostanemo srpski brend, poštovan svuda u svetu, na čemu smo mu posebno zahvalni. A da nije finansijske i druge pomoći koju dobijamo od Udruženja osiguravača Srbije i od Jugoimport SDPR-a, egzistencija kluba bila bi dovedena u pitanje. Zahvaljujući toj i pomoći gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, koji nam je obezbedio uslove za trening na gradskom strelištu, uspeli smo da u prethodne tri godine ostvarimo potpunu dominaciju na svim svetskim, evropskim i regionalnim takmičenjima. Sada i mi, unazad tri godine, možemo da kažemo da država Srbija stoji iza nas“, kaže predsednik KPS Žandarmerija i dodaje da planiraju da ostanu najbolji, lideri u ovom sportu, te da na dostojanstven način reprezentuju Srbiju i Žandarmeriju.

Moto ovog sporta je DVC – Diligentia, Vis, Celeritas (preciznost, snaga, brzina). Momci su pokazali da ih krase sva tri elementa. Izgleda da ostalima nedostaje snaga volje i veća brzina u donošenju odluke da se pomogne sportistima kojima se klanja ceo svet.

Saradnja Udruženja osiguravača Srbije i Kluba praktičnog streljaštva Žandarmerija traje već tri godine. U Udruženju, kojem nije strano da deo dobiti podeli sa zajednicom i tako pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, sa posebnim zadovoljstvom govore o saradnji sa strelcima. „Ponosni smo što smo uz najbolje i uz tim koji na dostojanstven način reprezentuje Srbiju“, kažu u UOS.

Streljački savez Velike Britanije ponudio je članovima reprezentacije Srbije pre nekoliko godina državljanstvo da bi se takmičili pod njihovom zastavom. Odbili su i tu i ponudu da budu treneri njihove ekipe. Rekli su ne i Tajlandu na ponuđenih 1.000 dolara dnevno za trenerske usluge. Kažu da za njih nema veće časti i nagrade nego da 700 svetskih takmičara, uglavnom pripadnika elitnih vojnih i policijskih jedinica, stoji mirno uz „Bože pravde“.