Politički dribling u ime fudbalskog plemena

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Nije tajna da se iza fudbalskih kulisa vodi paralelna politička igra, pandan onoj javnoj i poznatoj. Nesreća je što se mali, poput nas, i na taj način susreću sa animozitetima i trpe šikaniranje

Piše Slobodan Ikonić

Ništa u tolikoj meri, poput fudbala, svake četiri godine ne okupira svet i preplavi ga navijačkom egzaltacijom u kojoj se do „koske“ ispolje sva očekivanja i frustracije malog čoveka iz velikog fudbalskog plemena. U njegovo ime pokreće se ogromna mašinerija u čijoj osnovi su veliki novac i politika, pa tek onda sport i famozni fer-plej.

U stvari sve je politika, pa ni fudbal odavno nije samo igra. Uz histerični masovni spektakl i biznis, za zemlje čiji konflikti sežu i vekovima u nazad, fudbal je ratište na kome se pokazuju i skrivene geopolitičke ambicije. Često bizarne i dovedene do apsurda, ali sa ništa manjim ambicijama i pretenzijama.

Kako inače sagledati slučaj meksičkog fudbalera Rafaela Markeza, veterana svetskih šampionata (ovo mu je peti) koji se našao na crnoj listi američkog ministarstva privrede zbog sumnji u povezanost sa narko-katrelima. Američkim državljanima, firmama i bankama zabranjen je bilo kakav poslovni odnos sa njim, pa se i FIFA pobrinula da na minimum svede mogućnosti da vremešni meksički defanzivac dođe u kontakt sa zabranjenim osobljem ili brendovima.
[restrict]

ŠAĆIRI, DŽAKA I BRIH Ili nama mnogo značajniji gest švajcarskih reprezentativaca Đerdana Šaćirija i Granita Džake, kada su svoju pobedu protiv Srbije proslavljali gestom koji simbolizuje „Veliku Albaniju“. Obojica su palčevima sastavili otvorene šake kako bi napravili znak nalik dvoglavom orlu na albanskoj zastavi, pri čemu palčevi predstavljaju glave, a rašireni prsti perje orlova.

Uz fudbalere, značajan doprinos, često i presudni, daju fudbalske sudije čije odluke dodatno podgrevaju animozitete i frustracije, poput nemačkog sudije Feliksa Briha, upravo na meču Švajcarska–Srbija. Njegovo prvo suđenje na Svetskom prvenstvu obeleženo je kardinalnom greškom u koju su učitane i zle namere. Kada su dvojica Švajcaraca srušili srpskog reprezentativca Aleksandra Mitrovića u švajcarskom kaznenom prostoru, Brih ne samo da nije sudio očigledni penal za srpsku reprezentaciju već je pokazao kontrafaul od strane Mitrovića.

Ono što je Srbija doživela od nemačkog sudije Briha, legendarni štoper Mančester junajteda Rio Ferdinand nazvao je „oružanom pljačkom na ulici“.

NAVIKLI NA NEPRAVDE Uz sveopšti bes i negodovanje, najbolji zaključak je, možda, dao upravo oštećeni Mitrovića u izjavi da smo „mi Srbi navikli na nepravde“. Sintagma na koju se skoro prirodno naslanja izjava jednog visokog predstavnika NATO-a, koju u svom tekstu citira komentator i narodni poslanik Miroslav Lazanski: „Kada znamo da su zločin počinili Srbi, mi kažemo bili su to Srbi. Kada ne znamo ko ga je počinio, kažemo bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi, mi kažemo ne znamo čije je to delo.“

„Kako ruska fudbalska reprezentacija nije igrala u Kalinjingradu, tu su bili ’mali Rusi’, odnosno Srbi, pa je nemački sudija pristupio direktnoj reviziji rezultata II svetskog rata. Rusi ne mogu da izgube, ali Srbi moraju. Upravo na mestu gde su Nemci izgubili Prusku“, komentariše Lazanski.

PRESTIŽ NACIJE S druge strane, valja podsetiti i na izjavu čuvenog engleskog centarfora Gerija Linekera da je „fudbal ipak igra u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci“, što bi trebalo da se odnosi i na utakmicu Nemačke sa Švedskom i nemački pobedonosni gol u 95. minutu, i to sa igračem manje. Time su se spasli ispadanja. A poslednji put kad su Nemci na Mundijalu ispali u prvoj rundi, godinu dana kasnije izazvali su Drugi svetski rat.

Koliko je fudbal bio važan za prestiž nacije i njenih moćnika govori i primer Benita Musolinija koji je 1938. godine pretio da će streljati italijanski tim ako ne osvoje Kup. Ovo je bila ozbiljna motivacija, i Italijani su postali šampioni.

I ponovni uspon Nemačke, posle Drugog svetskog rata, obeležen je simbolično i fudbalom. Nemci su u Švajcarskoj 1954. osvojili Svetski kup i tako pomogli milionima ljudi da povrate osećanje nacionalnog ponosa i samopouzdanja. To je najbolje pokazano u čuvenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera „Brak Marije Braun“ (1979), kada glavni akteri ginu u trenutku kada Nemačka postaje svetski šampion, simbolično pokazujući uzdizanje nove Nemačke i kraj one prethodne – nacističke. 

U vreme Hladnog rata sport je postao arena za sukobe između dve preovlađujuće sile, pa ni fudbal nije bio izuzetak. Na Svetskom kupu 1974. godine sreli su se timovi Istočne i Zapadne Nemačke, a pobeda Istočne Nemačke imala je veliki simbolički značaj za Socijalistički blok.

O čuvenom meču između reprezentacija Argentine i Engleske, u Meksiku 1986. godine, Maradona je u svojoj autobiografiji napisao da je „izgledalo kao da smo pobedili državu, a ne fudbalski tim… Iako je pre meča rečeno da je ovo fudbal, igra, da nema nikakve veze sa Malvinskim ratom, u kome su, mi znamo, oni tamo ubili mnogo argentinskih dečaka, kao male ptice su ih pobili. I ovo je bila osveta. A ni za Engleze nije to bio ništa manji geopolitički rivalitet.“

IĆIĆOSI U nizu asocijacija neizbežno je i podsećanje na prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930. godine kada je reprezentacija Jugoslavije, sastavljena od igrača iz beogradskih klubova Jugoslavije, BSK i BASK-a (fudbalski podsavezi Zagreba, Splita, Sarajeva i Subotice bojkotovali su odlazak u Urugvaj) uspela da pobedi i moćni Brazil, posle čega ih je urugvajska štampa, nenavikla na toliko prezimena koja se mahom završavaju na „ić“, prozvala „Ićićosi“.

I danas naše „Ićićose“ čeka još uvek moćni Brazil (utakmica će biti već odigrana kada ovaj broj „Pečata“ bude otišao u štampu), ali treba podsetiti i na polufinale sa Urugvajom 1930. godine (6:1 za Urugvaj) kada je arbitar poništio čist gol „Ićićosima“, i dozvolio da se igra nastavi kada je lopta izašla u aut a lokalni policajac je dodao Urugvajcima koji su nastavili akciju i zatresli našu mrežu. Taj sudija, Brazilac Almeida Rega, i pre tog meča je napravio skandal, kada je šest minuta pre kraja utakmice Francuska–Argentina (0:1) označio kraj, i to baš kada se jedan francuski fudbaler, sam, potpuno neometan, stuštio ka golu rivala ne bi li izjednačio. Odjednom – kraj. Arbitar je nekako izbegao linč, a kada je shvatio da je ipak preterao, zvao je oba tima da odigraju tih neodigranih šest minuta, iako su pojedini fudbaleri već otišli da se tuširaju.

ŠVAJCARSKA UJDURMA Elem, sudija Brih nije bio baš toliko eksplicitan, ali će njegova odluka ostaviti posledice i po VAR tehnologiju (video-tehnologija koja sudijama pomaže u rešavanju spornih momenata na utakmicama), toliko najavljivanu i prvi put primenjenu na ovom prvenstvu. Sudiji Brihu je zvanično sugerisano da pregleda snimak (samo glavni sudija može da zatraži zvaničan pregled kako bi potvrdio svoju odluku). Ovom prilikom je bio zadovoljan svojom odlukom na terenu, stoji u saopštenju VAR-a na tviteru.

A još u januaru ove godine Brih je izrazio hvalospeve na račun VAR tehnologije, iste one o čiju sugestiju se oglušio kod brutalnih faulova nad Mitrovićem. „Utisci o VAR su vrlo pozitivni. Lepo je znati da postoji neko iza nas ko može da nam pomogne u pojedinim trenucima“, rekao je tada Nemac.

Celu stvar su izrežirali ljudi zaduženi za određivanje sudija za utakmice na Svetskom prvenstvu, reći će predsednik FS Srbije Slaviša Kokeza, skeptičan u očekivanjima da FIFA uradi bilo šta o tom pitanju, kako se nove pljačke ne bi ponovo dešavale. Prvi čovek FSS naglasio je i poznatu činjenicu: „Svi znamo da više od pola švajcarske populacije čine Nemci! Ne radi se samo o VAR, mislim da su sve izrežirali ljudi koji delegiraju sudije.“ Kokeza je ovde mislio na Masima Busaku, glavnog čoveka FIFA za delegiranje arbitara, koji je, gle čuda, Švajcarac!

Skandalozno ponašanje Šaćirija i Džake u Švajcarskoj je otvorilo raspravu o fudbalerima stranog porekla u reprezentaciji te zemlje. Zbog slavlja uz „albanskog orla“, posle susreta sa Srbijom, Narodna partija Švajcarske (SVP) je uputila kritike na račun reprezentacije. Jedna od prvih ljudi stranke Natali Rikli na Tviteru je napisala da ne može da se raduje pobedi, pošto su golovi dati za Kosovo.

„Ne mogu stvarno da se radujem. Oba gola nisu data za Švajcarsku, već za Kosovo. Ukoliko bi nekada kosovska reprezentacija pobedila, to bi me radovalo za njih, ali na Svetskom prvenstvu igramo i nosimo zastavu Švajcarske“, poručila je Rikli.

Švajcarski mediji su podeljeni. Dok jedni brane naturalizovane Švajcarce albanskog porekla, a među njima i poznati novinar sa televizije RTS Sport koji je u toku javljanja iz studija pozdravio navijače Švajcarske na način na koji su DŽaka i Šaćiri proslavili golove – mahanjem dlanovima – drugi su kritični i takav gest osuđuju. Odluka disciplinske komisije FIFA da pokrene istragu protiv dva švajcarska reprezentativca Džerdana Šaćirija i Granita Džake je ispravna, jer su oni svojim naivnim delovanjem naneli, ne samo sebi već i timu štetu, ocenio je u komentaru urednik sportske redakcije visokotiražnog švajcarskog dnevnika „Blik“ Feliks Bingeser.

S druge strane, ministar sporta Gi Parmelin stao je u odbranu švajcarskih reprezentativaca. „Ko je doživeo napetu atmosferu na stadionu ceni još više izvanredan doprinos švajcarske reprezentacije i može razumeti zašto su igrači bili emotivni“, objasnio je Gi Parmelin.

ODLUKA FIFA Da isto misli i predsednik FS Švajcarske Piter Žilijeron, potvrdio je na vanrednoj konferenciji za medije uz očekivanje pozitivne odluke FIFA, a reklo bi se da je njegove nade FIFA već podstakla odlukom koju je donela, i to uoči same utakmice Srbija–Švajcarska, kada je odbila intervenciju Fudbalskog saveza Srbije koji je ukazao da švajcarski napadač Šaćiri, poreklom sa KiM, na jednoj kopački ima zastavu zemlje za koju nastupa, dok je na drugoj imao zastavu takozvane države Kosovo.

I dok su svi očekivali odluku FIFA, koja je odlučivala da li će albanski igrači koji su na meču sa Srbijom pokazivali simbole „Velike Albanije“ biti kažnjeni, Bi-Bi-Si je ukazao na pravilo broj 54 FIFA kodeksa, koje kaže da „svako ko provocira javnost na utakmici mora biti kažnjen sa suspenzijom od dva meča, i novčanom kaznom od najmanje 5.000 franaka“.

I FIFA je odlučila. Švajcarski reprezentativci Granit DŽaka i Đerdan Šaćiri kažnjeni su sa po 10.000 franaka, dok kapiten Stefan Lihtštajner mora da izdvoji upola manje, zbog neprimerenog radovanja na meču sa Srbijom. FIFA je ovoj sramotnoj i skandaloznoj kazni dodala i opomene svoj trojici?!

Ali ni tu nije kraj. FIFA je upozorila i sa 54.000 franaka kaznila Fudbalski savez Srbije zbog „isticanja diskriminatorskih natpisa i poruka“ navijača, a predsednik FSS Slaviša Kokeza i selektor fudbalske reprezentacije Srbije Mladen Krstajić kažnjeni su sa po 5.000 švajcarskih franaka i upozoreni zbog komentara izrečenih nakon utakmice Švajcarska–Srbija. Koga sudije pokradu ne sme da se žali zbog toga, naročito ako je Srbin. A Srbiji ne preostaje ništa drugo do da na pričinjenu nepravdu odgovori probuđenim inatom.      

[/restrict]