Nije stvar u Kimu i Trampu, nego u tehnološkom razvoju

GEOPOLITIČKA RAZGLEDNICA SA ŽUTOG MORA

Kina će postati otpornija na buduća spoljnotrgovinska trampovanja iz Vašingtona, ako makar u četvrtu brzinu ubaci razvoj ekonomskih veza sa Rusijom i posveti se zajedničkom tehnološkom napretku koji je, zapravo, ključ ukupnih odnosa sa Zapadom

Za „Pečat“ iz Pekinga Branko M. Žujović

U Ćingdau, značajnom lučkom gradu na obali Žutog mora, proizvode najbolje pivo u Kini, pa i šire. Poznavaoci dobro znaju za „Cingtao“ (Tsingtao). To je pivo čijeg se ukusa, naročito ako govorimo o ekskluzivnijim punjenjima od oko dva decilitra, ne bi postidela ni jedna češka ili bavarska pivnica. Crno „Cingtao“ pivo u pomenutoj maloj flaši, kao gastronomski prilog probranom obroku, po iskustvu autora ovih redova, bolje je od irskog „Ginisa“ čija je tehnološka tradicija starija skoro vek i po.

Nije Bog Ćingdau podario heljdu ili ječam s neba, premda u okolini postoje pozamašna poljoprivredna dobra, nego evropsku pivarsku tehnologiju razvijanu od 1903. godine, kada je pivara osnovana britansko-nemačkim kapitalom. Od tada do danas, pivara u Ćingdau prelazila je iz evropskih u kineske i japanske ruke, pa opet sve ispočetka, ali je, zahvaljujući dobro ukorenjenoj i kasnije pažljivo kalemljenoj tehnološkoj tradiciji, ona danas najprepoznatljiviji kineski pivarski brend u svetu, vredan preko milijardu dolara.

KORACI OD SEDAM MILJA Šta nam poručuje iskustvo pivare u Ćingdau?

Solidna tehnološka osnova, stečena zajedničkim ulaganjima, što je u Kini naročito slučaj poslednjih četrdesetak godina, pretežno u vidu ulaznice na gigantsko nacionalno tržište, predstavlja samo potencijalnu osnovu dugoročnog razvoja. Kina čini skoro sve što može da unapredi zakonito stečene tehnologije. Taj napor najvidljiviji je na primeru superbrzih železnica.

Kineske železnice velikih brzina danas su najrazvijenije na svetu, a postoje tek nešto više od decenije. Ne radi se tu samo o dužini od preko 22 hiljade kilometara (ukupna dužina kineskih pruga iznosi preko 120 hiljada kilometara). Kineske brze železnice značajno nadilazi sve ostale takve železnice u svetu zajedno i po vrzini.

Tehnologije stečene iz ugovora sa evropskim i japanskim partnerima (Technology transfer, transfer of technology – TOT) unapređuju se intenzivno. Tako od jesenas voz Peking – Šangaj, iz porodice potpuno domaćih modela nazvanih „Fusinghao“ (podmlađivanje, renesansa), saobraća brzinom od 350 kilometara na čas.

Kao što koracima od sedam milja napreduje u oblasti železnica velikih brzina, Kina mora tehnološki da sustigne SAD i na drugim poljima. Upravo je primoranost Kine da uvozi visokotehnološke telekomunikacione proizvode u Vašingtonu bila prepoznata kao Ahilova peta kineske privrede, pa je usledio, srećom kratak, pravi ekonomski nuklearni udar na kinesku kompaniju ZTE.

Protekle nedelje Ćingdao smo videli u medijima, kao grad koji je ugostio lidere zemalja Šangajske organizacije za saradnju. U medijima je objavljena inicijativa Mongolije da se novi gasovod iz Rusije ka Kini gradi preko njene teritorije. Mediji ponovo aktuelizuju stari dogovor Moskve  i Pekinga da se spoljnotrgovinska razmena dve zemlje značajno unapredi, do godišnjeg nivoa od dvesta milijardi dolara.

Trgovinski rat Pekinga sa Trampovom administracijom pokazao je da Vašington više nije u ekonomskom smislu predvidiv partner. Stihijski započet, trgovinski rat dve zemlje naglo je prestao, ali je cena njegovog mogućeg rasplamsavanja u budućnosti naprosto nepodnošljiva. Opasnost da svet dokrajči prvi svetski ekonomski rat, umesto očekivanog nuklearnog rata, postala je stvarna. Sunovrat najvećih svetskih privreda mogao bi da postane košmar jednak najcrnjim projekcijama masovnog nuklearnog uništenja. Pri tom, strukturni problemi tek splasnulog trgovinskog sukoba Trampove administracije sa Pekingom nisu uklonjeni. Oni i dalje tinjaju.

IZBEGNUT SUKOB KINE I RUSIJE Kina će postati imunija na buduća spoljnotrgovinska trampovanja iz Vašingtona, ako makar u četvrtu brzinu ubaci razvoj ekonomskih veza sa Rusijom i posveti se zajedničkom tehnološkom napretku koji je, zapravo, ključ ukupnih odnosa sa Zapadom. U ovom trenutku, Rusija jedva da je deseti spoljnotrgovinski partner Kine sa prometom od oko 78 milijardi dolara. Daleko ispred Rusije na kineskom tržištu su robe i usluge zemalja Evropske unije (oko 500 milijardi), SAD (446,7), zemlje ASEAN-a (362,9) i Japana (350 milijardi). Slede kineski Specijalni autonomni region Hongkong, Južna Koreja, kinesko ostrvo Tajvan, Australija, Brazil, pa tek onda Rusija.

Kina poseduje znatne rezervoare ekonomskog razvoja u međunarodnim organizacijama kao što su Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS. Ovi formati saradnje već su položili veliki ispit tokom poslednjih pet godina, jer su Kina i Rusija izbegle međusobni sukob u centralnoj Aziji, na geografskoj raskrsnici inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i tradicionalnih zona ruskog interesa, na koji je Zapad računao.

Novi projekti ekonomske saradnje i razvoj nečega što bismo mogli nazvati istočnim tehnologijama sada je od sudbinske važnosti za obe zemlje i oba formata saradnje. 

UKINUTE SANKCIJE KOMPANIJI „ZTE“

Kineski mediji prošle nedelje objavili su da su SAD ukinule sankcije kompaniji ZTE, zbog navodne prodaje proizvoda koji su sadržavali američke visokotehnološke komponente Iranu. Kineska kompanija, proizvođač telekomunikacione opreme, pristala je da plati milijardu dolara američkoj vladi i da deponuje još 400 miliona na ime garancija.
Kineski gigant zauzima oko deset odsto svetskog tržišta telekomunikacionih uređaja i u SAD, gde kupuje od 25 do 30 odsto komponenti za svoje uređaje, omogućava postojanje oko 130 hiljada radnih mesta.