KONJ I KONJUŠAR

Čemu nas uči basna o konju i konjušaru, i kakve veze sa njom imaju „veliki strani investitori“ koji, s vremena na vreme, „stižu u Srbiju“

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! NATO nas je radioaktivnim đubretom zatrovao. Hiljade građana države Srbije umire od raka. Niko ne odgovara.

ČUVAJ SE ONIH ŠTO LEPE REČI GOVORE Čim pročitam u novinama da u državu Srbiju, a sve da bi nama pomogao u rastu BDP (skraćenica od: Beda Dolazi Posle), stiže veliki strani investitor ili predstavnik ogromne i u svetu poznate bankarske grupacije, a predstavnik je uvek bivši američki ili engleski diplomata u penziji, odmah mi padne na pamet basna o konju i konjušaru. Već sam je navodio ranije na ovoj strani, ali nije zgoreg ponoviti je.

[restrict]
Konjušar svaki dan od konja uzimaše po deo zobi i prodavaše drugim ljudima, ali zato dva puta na dan konja timariše. Konju to dosadi pa mu reče: „Lopove, zalud ti mene toliko timariš kad mi moju običnu zob ne daješ!“
Naravoučenije:
Čuvaj se onih koji ti lepe reči govore i tapšu po ramenu, a ono što ti pripada zakidaju!
Ne umem da objasnim, poštovani čitaoci, zašto mi se ova basna javlja i to na javi. Pročitao sam pripovetku Ive Andrića „Kod lekara“, ali mada sam pripovetku odmah razumeo, i dalje sam u nedoumici zašto se meni javlja, kad pročitam da se Keri, bivši američki ministar, sreo sa sadašnjim rodno ispravnim predsednikom vlade države Srbije. Odmah iskoči basna silovito i slikovito da bi mi na toj slici pozavideo i Đorđe Pejak, stenograf iz napred pomenute Andrićeve pripovetke. Moraću i ja lekaru!
Odnekud se pojavi tetrebolog (Ne budi lenj! Čitaj pripovetku „Lov na tetreba“, Andrić ili „O štetnosti duvana“, Čehov) i kao Dimitrije samozvanac se proglasi jedinim ekspertom za osiromašeni uranijum. Navodno on zna da taj otpad (đubre) nije opasan i ne izaziva bolesti raka.

ŠTA SE KUPUJE U ZOU PRODAVNICAMA Ono što zna svaka polupismena osoba da se radioaktivni otpad skladišti i čuva u zato posebno izgrađenim skladištima gde je zabranjen pristup svima, sem osobama sa posebnim ovlašćenjem – za nepismene je nacrtan znak opasnosti kao upozorenje – jer radioaktivni otpad je opasan po životnu sredinu i zdravlje ljudi, žena, dece. Za čuvanje otpada države koje ga imaju odvajaju svake godine stotine miliona iz budžeta. Silne novce troše.
Mesto za skladište (obično su u pitanju podzemni objekti) biraju ljudi različitog obrazovanja jer je u pitanju kompleksni problem (inženjeri, vojni stručnjaci, građevinski eksperti, osobe koje se profesionalno bave bezbednošću objekta i stalnog nadzora unutar i u spoljnoj zoni itd.) Zašto bi se trošili silni novci i gradila posebna skladišta, kad radioaktivni otpad, po tetrebologu, nije opasan? Valjda bi se neko u kapitalizmu setio da ono što nije opasno prodaje na pijacama i tržnim centrima, sa obaveznom akcijskom prodajom pred Božić.
Nemoguće da se toga niko nije dosetio pa na Monmartru, Menhetnu ili u Bejker ulici u Londonu otvorio ZOU (Zdrav Osiromašen Uranijum) prodavnicu? Zato je besmisleno i raspravljati o opasnosti uranijumskog đubreta po ljudsko zdravlje, kao što bi bilo besmisleno ići ortopedu da vam operiše kataraktu ili neuropsihijatru da vam namesti slomljenu nogu.
Većina nas zna kom se doktoru valja obratiti kad je određena bolest u pitanju. Za one koji ne znaju postoji lekar specijalista opšte medicine koji će vas pregledati i uputiti lekaru koji vam može pomoći. Toliko o tome da je samo jedan domaći tetrebolog uz grupu NATO stipendista „stručan“ da objasni kako ljudi u Srbiji od 2000. umiru od raka zbog sopstvene nemarnosti, a ne zbog posledica bombardovanja NATO zlikovaca 1999. godine. Šta su skrivila deca rođena 2008. godine i kasnije da u detinjstvu obolevaju od raznih oblika raka? Kakav li su deca imala stres, hranila se pogrešno i uopšte vodila nezdrav život pa su eto, po tetrebologu, sama kriva za bolest koja ih je snašla. Ima li uopšte stida kod ništaka koji javno iznose nepodopštine okrivljujući obolele i članove njihovih porodica da su sami krivi za ono što ih je snašlo, dok su NATO čudovišta htela samo da „pomognu nesrećnim Albancima“ koje su zli Srbi silovali, ubijali, proterivali i ne znam šta još sve radili.
U ponedeljak četvrtog juna 2018/7526. biće 26 godina kako je zverski iskasapljen mali Slobodan Stojanović. Iskasapila ga je Eljfeta Veselji. Smemo li zaboraviti zločin?

[/restrict]