KO KONTROLIŠE PROIZVODNJU FILMOVA U HOLIVUDU?

SAD poseduju moćnu informativnu silu koja sarađuje sa ogromnim vojnim potencijalom radi upravljanja svetom. Poslednjih decenija, tačnije sa pojavom interneta i socijalnih mreža, SAD su počele da koriste sredstva širenja informacija zarad ideološkog upada u druge države, umanjivši korišćenje same armije zbog visokih troškova. Vlada SAD smatra da oružane snage neće ostvariti uspeh ako mediji ne sprovedu neophodnu ideološku pripremu

Američki stratezi smatraju da postoji sedam zakona ekspanzije, a najvažniji je razvoj kulture, jer se preko nje ispoljava uticaj na sferu ideologije, proizvodnje, komercijalizacije poslovanja, snažnog „privlačnog zračenja“, odnosno prozelitizma. Glavno oružje američkog arsenala u ovom domenu je Holivud, koji ne samo što izvozi zapadne i američke vrednosti i ubeđenja po celom svetu nego i širi stereotipe da američku armiju nije moguće pobediti, čime obesmišljavaju otpor , odnosno, kako se kaže među američkim stratezima „obradu stanovništva napadnute države“.
Postoje važna istraživanja o tome da Ministarstvo odbrane SAD, CIA i druge američke tajne službe koriste Holivud za širenje američke vojne propagande. Ovo pitanje istraživala su, između ostalih, i dva engleska novinara Tom Seker i Metju Elford, koji su analizirali neka dokumenta o vezi američkih vojnih i obaveštajnih službi sa Holivudom. „Ova dokumenta su potvrdila“, pišu pomenuti novinari, „da vlada SAD upravlja Holivudom, po potrebi menja scenarije filmova, ali i brani snimanje njoj neugodnih filmova, posebno one koji nameravaju da kritikuju Pentagon“.
Drugi istraživači su analizirali 4.000 stranica dokumenata Pentagona i CIA koji su nedavno postali dostupni javnosti i dokazali „da je vlada SAD upravljala snimanjem više od 800 filmova i 1.000 televizijskih emisija.“ Godine 2005. objavljena je studija grupe istraživanja američkih naučnika koja je potvrdila mišljenje da je Pentagon organizovao snimanje 600 filmova i nekoliko TV serija. Istovremeno, ova grupa istraživača je tvrdila da se CIA suštinski manje meša u snimanje filmova i serija (učestvovala je navodno samo u 10 snimanja filmova). No, 2016. objavljena je knjiga Triške Džekinsa i Sajmona Vilmetsa o mešanju Pentagona i CIA i snimanja popularnih filmova kao što su „Rat Čarlija Vilsona“ i „Upoznaj njene roditelje“. Obrazac koji je uspostavljen između Holivuda i Pentagona je jednostavan. Scenaristi i režiseri filmova imaju obavezu da kopije scenarija dostave određenom odeljenju Pentagona na čitanje, pri čemu je navedeno odeljenje veza između Ministarstva odbrane SAD i Holivuda. Ukoliko scenario dobije odobrenje Pentagona, uz njega dobija i dozvolu za korišćenje vojnih objekata i resursa za snimanje filma. Ako se pak Pentagonu ne dopadaju određeni likovi ili dijalozi, film ne dobija odobrenje i režiseri i scenaristi moraju da izmene likove i sporne dijaloge u skladu sa željama Pentagona.

[restrict]

VIJETNAMSKI TABU Pentagon posebno ne voli filmove o ratu u Vijetnamu. Kada je sniman „Halk“ (MISLI LI NA FILM «HULK»? nejasno mi je kakve veze taj film ima s Vijetnamom) scenaristi i režiseri su morali da unesu brojne izmene. Na primer, vojna laboratorija je zamenjena civilnom, ime vojne operacije „Radnik sa farme“ promenjeno je u „Besni čovek“. Suštinski trebalo je učiniti sve da se ne prepozna strašni zločin američke armije u Vijetnamu, pa i u naznakama. Da pojasnimo zbog čega su u Pentagonu tražili izmene. Tokom rata u Vijetnamu američka armija je izvela masovni napad hemijskim oružjem (u kome su učestvovali mnogobrojni borbeni avioni iz kojih su šume i poljoprivredno zemljište prskali ogromnim količinama pesticida i drugih hemijskih supstanci, faktički bojnim otrovima, kako bi onemogućili skrivanje i snabdevanje vijetnamskih boraca). Rezultat je bio potpuno zagađenje zemljišta – nije se mogla sprovesti nikakva poljoprivedna proizvodnja. Istovremeno, hiljade seljaka je otrovano ili su imali teška telesna oštećenja. Ova operacija američke armije nosila je naziv „Ruka farmera“ (šta je od ta dva, ili su dve različite operacije?).
Seker i Elford objašnjavaju da Pentagon raspolaže svim sredstvima da spreči snimanje nepoželjnih filmova. Na primer, „Najbolji strelac“ i „Transformersi“ su snimljeni uz veliku podršku Pentagona, jer ovakve filmove snimiti bez odobrenja i podrške Pentagona jednostavno nije moguće. Postoje brojni primeri kada su neke nezavisne producentske kuće pokušale da snime filmove bez odobrenja Pentagona, pa u svom naumu nisu uspele. Recimo, film „Odgovor“ nije se dopao američkim vojnicima zbog dijaloga u kome se spominje operacija „Iran-Kontras“, u okviru koje je vlada Regana dostavila Iranu neka savremena oružja za rat sa Irakom u zamenu za oslobađanje nekih američkih vojnika zarobljenih u Libanu.
Zbog toga, Holivud predstavlja više reklamno-agitacioni oslonac američke armije po svetu, koji često idealizuje i romantizuje agresije koje je učinila po svetu. O metodama kontrole, cenzure i promene sadržaja filmskih scenarija od strane Pentagona najbolje govori knjiga, objavljena 2004. godine u Kanadi, novinara Dejvida Roba „Holivudska operacija“, koja do detalja otkriva zakulisnu stranu snimanja filmova u Holivudu.
CIA, takođe, nije bez ambicija da se bavi „režiranjem“ holivudskih filmova, iako ima manje sredstava uticaja u poređenju sa Pentagonom. CIA nema ovlašćenja da proverava scenarija, međutim, u ovoj agenciji imaju odeljenje za saradnju sa američkom filmskom industrijom, koje se meša u snimanje filmova i televizijskih programa u SAD. Ovde se ne radi samo o uklanjanju nekih scena iz filma već je reč o uticaju (bolje reći uceni) „podrškom i saradnjom“, kako bi se izvršio pritisak da film dobije konačnu verziju. U praksi to znači da ako neki film nema podršku CIA, on neće ni biti snimljen. Pored CIA, u snimanje američkih filmova meša se i Agencija za nacionalnu bezbednost, pri tome koristi slične metode kao Pentagon i CIA.
Seker i Elford svoje istraživanje završili su rečima: „Danas smo svedoci rada i dobro organizovane propagandne mašinerije koja upravlja svim odeljenjima Holivuda, koja primorava režisere i scenariste da unose brojne i važne izmene u filmove kako bi zadovoljili interese Pentagona i špijunskih službi SAD.“
Ruska profesorka sa univerziteta Lomonosov Olga Četvernikova takođe je krajnje kritična prema Holivudu, koji ocenjuje kao „mašinu za promenu i programiranje mišljenja i ponaša celokupnog čovečanstva“.

KAKO SU JEVREJI STVORILI HOLIVUD Istorija Holivuda kao centra filmske industrije počinje 1911. godine, kada se na teritoriji Kalifornije (Los Anđelesu) pojavljuje prvi studio „Kentaur“ formiran za snimanje vestern filmova. Uskoro studio dobija ime „Laboratorija Holivuda“, a njen prvi dugometražni film pojavio se 1914. godine. Zatim u Holivudu niču novi studiji „Paramaunt“, „Vorner bros“, „RKO pikčers“, „Kolumbija“ itd., a već 1921. godine Holivud postaje svetski poznat. Interesantna je činjenica da su glavnu ulogu u stvaranju Holivuda imali ljudi jevrejskog porekla koji su došli u SAD iz Istočne Evrope, tvrdi Nil Gabler, autor knjige „Njihova imperija: kako su Jevreji stvorili Holivud“. Od tada Holivud se često naziva i „Jevrejvud“. Od 85 filmskih studija 53 su u vlasništvu Jevreja. Vilijam Foks iz Mađarske stvorio je „20 senčuri foks“, Semjuel Goldfiš iz Poljske i Luis Majer iz Belorusije osnovali su (Lazer Meir i Goldvin) – „Metro–Goldvin–Majer“ (MGM), a Adolf Zuker iz Mađarske – „Paramaunt“, Hari Kon – „Kolumbija pikčers“, Polk Džek i Hari Vorner iz Poljske – „Vorner bros“, Karl Liml – „Juniversal pikčers“ itd.
Jevreji su svoje pozicije u Holivudu učvrstili od 1924. do 1929. godine. Navedeni period se u istoriji Holivuda naziva „epoha procvata“. Finansijsku pomoć Holivudu pružile su takođe jevrejske banke. Drugi važan faktor uspeha Holivuda je podrška uticajne jevrejske organizacije Bnaj Brit, koja se raširila među umetnicima svih profila. U scenarije su unošene „popravke“, čak i teksta iz Svetog pisma (film „Kralj kraljeva“, Sesila B. De Mila, koji govori o životu Isusa Hrista). Tadašnji šef masona Alfred Kogen tim povodom je izjavio da je lično „ispravio neke delove scenarija i nekoliko scena u filmu, kako bi ukazao na ispravni smisao jevanđeljskog teksta, da bi oslobodio Jevreje odgovornosti za stradanje Hrista“. Takođe je dao uputstvo kako da se distributeri filma bore protiv onih iz hrišćanskih država koji neće da prikazuju film, a ono je glasilo „optužiti ih za antijevrejske poglede i osećanja“.
Sve se završilo time što je Bnaj Brit stvorio svoje sopstveno „filmsko bratstvo“ koje je ujedinjavalo svu „braću Jevreje“ – od glumaca, režisera i scenarista do snimatelja, distributera i vlasnika bioskopa. Bratstvo je postalo toliko uticajno u filmskoj industriji SAD da više nije bilo moguće snimiti antijevrejski film. Organizacija Bnaj Brit bila je potom registrovana kao specijalna filmska loža pod brojem 1366. Svoj značaj izgubila je tek 60-ih godina prošlog veka, kada se našla pred zatvaranjem. Međutim, 1974. njen novi predsednik Herbert Morgan reorganizovao ju je u ložu mešanog tipa i dobila je novo ime „Sinema unit 6000“. Loža pod ovim imenom deluje i danas, a osnovni joj je zadatak da „među svojim članovima širi predanje o potrebi identifikacije (stapanja) jevrejstva sa profesionalnom delatnošću“ (Ted Lazarus).
Stapanje Holivuda i jevrejstva sa američkom vojnom industrijom faktički se dogodilo 1941. godine, kada su svi potencijali i resursi Holivuda počeli da rade u interesima američke vojske. Holivud se bukvalno preobratio u glavni instrument promene mišljenja prvo samih Amerikanaca, ali i u instrument informativnog i kognitivnog rata protiv „saveznika“ i protiv socijalističkog bloka. Preko Holivuda je započeto nametanje američkih vrednosti i američkog stila života ne samo Evropljanima. Govoreći u geopolitičkim pojmovima, Holivud se tokom Drugog svetskog rata preobratio u efikasan instrument „meke moći“.

APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM CIA Već je Maršalov plan (obnove Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata) počeo da se koristi kao instrument preko koga su SAD nametale Evropljanima američku kulturu, pošto je obavezao evropske države da izdaju štampu i da snimaju filmove po američkom obrascu, odnosno da izvrše „amerikanizaciju kulturnog života“. Od 1949. do 1953. godine bilo je u Zapadnoj Evropi, prema američkom obrascu, snimljeno 250 filmova. Aktivnu ulogu u ovim snimanjima imala je CIA.
Godine 1948. razrađena je operacija „Preobrat“ čiji je cilj bio da medije u SAD i Zapadnoj Evropi pretvori u instrument propagande američke finansijske elite (koju su uglavnom činili Jevreji i Anglosaksonci), zbog čega su na najvažnija mesta u medijima postavljali ljude koji su tokom Drugog svetskog rata radili kao vojni obaveštajci. Godine 1953. Operaciju „Preobrat“ preuzeo je Alen Dals, što je značilo i potpunu kontrolu Holivuda od strane CIA o pitanju snimanja filmova.
CIA počinje da finansira u Evropi i apstraktni ekspresionizam sa ciljem razaranja klasične umetnosti i debilizacije stanovništva (radi kontrole javnog mnjenja). Upravo je CIA u to vreme organizovala velike izložbe američkih i drugih ekspresionista po gradovima Zapadne Evrope. I američki predsednik tog vremena Hari Truman je posle posete jednoj takvoj izložbi izjavio: „Ako je ovo umetnost, ja sam crnac.“
Novi period u životu Holivuda počinje krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka za vreme protesta „novih levičara“, seksualne revolucije, lomljenja tradicionalnih vrednosti i pojavom okultnog pokreta nju ejdža (novo doba), koji je osmišljen u Tavistokskom institutu. To je vreme omladinske kontrakulture izražene u paroli „Seks, droga i rokenrol“. Sa ovim su počele i promene u Holivudu, a kao eksperiment dozvoljeno je nekolicini mladih režisera da promovišu filozofiju „otvorenog bioskopa“, što je započeto „Paklenom pomorandžom“, filmom antiutopijom režisera Stenlija Kubrika i „Letom iznad kukavičjeg gnezda“ Miloša Formana.
Ovim filmovima započet je projekat promene samosaznanja Amerikanaca i njegova deracionalizacija, saglasno programu relativizma lidera pokreta nju ejdža. Ovu promenu najbolje je objasnila Merilin Ferguson u knjizi „Zavera vodolije“ u kojoj je objavila „smenu paradigmi“ koja treba da se dogodi putem oslobađanja stanovništva od starih zabrana i koja treba da dovede do mutacije sveg zapadnog društva.
U Holivudu su pored Pentagona i tajnih službi SAD veoma uticajne porodice Rotšilda, Merdoka i Redstouna. Oni su inkorporirani u državnu vlast, ali i u upravne odbore studija preko rodbine, porodičnih veza i poslovnih partnera. U ovom sistemu ideologije u samom centru su tzv. trustovi mozgova, čije ideje uzimaju državne institucije i dalje šire preko direktiva kroz sve institucije. Formalno Holivud je slobodan, ali je u praksi podvrgnut snažnom sistemu personalne i institucionalne kontrole. Uz sve to Holivud mora da se prilagođava „trendovima“ ili „modi“, koju propisuju državne institucije i vlasnici banaka i korporacija.
Zbog svega ovoga Holivud mora da uvažava pravila Međunarodne alijanse intelektualne svojine, stvorene 1984. godine, što je sve daleko od slobodnog stvaralaštva koje se pripisuje od strane filmskih romantičara. Na kraju, pored toga što Holivud mora da promoviše vojni kompleks SAD, on mora da promoviše i nove tehnologije Silicijumske doline, gde je, između ostalog, centar Gugla, Instituta singularnosti, rodnog mesto nju ejdža i glavni štab svetskih satanista.
Pa, srećno gledanje!

[/restrict]