Vlada stabilnosti i ekonomskog rasta

Budući kabinet ministara Dmitrija Medvedeva, sa jasnije utvrđenim ciljevima, pažljivo je komponovan da se u njemu oseća još više „Putinovog prisustva“ – čega ni ranije nije manjkalo

Dmitrij Medvedev ostaje ruski premijer, ali sa manjim uticajem, dok će Vladimir Putin još više ojačati kontrolu nad Vladom RF koju napušta polovina ranijih potpredsednika i ministara. Na svojim pozicijama ostaju ministri odbrane i diplomatije Sergej Šojgu i Sergej Lavrov, ali odlazi dosadašnji potpredsednik zadužen za odbrambenu industriju i modernizaciju vojske Dmitrij Rogozin. Ovo je, u najkraćem, suština promena u vrhu izvršne vlasti Rusije, započetih imenovanjem Medvedeva, odmah posle inauguracije Vladimira Putina 7. maja, i okončanih objavljivanjem spiska ministara, 10 dana kasnije. Nova vlada donela je najmanje dve neočekivane smene, ali i bar isto toliko „neočekivanih ostanaka“ na ministarskim pozicijama. Nova vlada biće izbalansirana i prvenstveno nastrojena na postizanje krupnih ekonomskih i socijalnih rezultata, uključujući i ulazak Rusije u prvih pet ekonomija sveta.

[restrict]

ZADATAK SILUANOVA To će biti i glavni zadatak u opisu posla novog prvog potpredsednika Vlade zaduženog za ekonomski razvoj Antona Siluanova, koji je i u prethodnom kabinetu Medvedeva kontrolisao državnu kasu. Sada su pred njim još veći zadaci i očekivanja, a on jedini ima i ovlašćenja da zamenjuje premijera u odsustvu. Do sada je prvi zamenik Medvedeva bio Igor Šuvalov, blizak saradnik Vladimira Putina, ali je on posle skoro 14 godina provedenih na najodgovornijim poslovima u Vladi zatražio predah. Svojim ukazom od 18. maja, Putin je imenovao 10 potpredsednika Vlade, na čelu sa Siluanovim, koji ujedno ostaje i ministar finansija.

Osim Rogozina, od zvučnih imena među potpredsednicima neće biti ni Arkadija Dvorkoviča, koji važi za najbližeg čoveka Dmitrija Medvedeva, pa je premijer samim tim dodatno oslabljen u klanovskim podelama. Dobar deo analitičara ocenjivao je da bi i premijer mogao da bude zamenjen u ovoj rotaciji, ali je Putin – uz postavljenja više svojih ljudi na ministarska mesta – sačuvao i svog najvernijeg saradnika, sa kojim je delio dobro i zlo proteklih decenija i u koga ima ogromno poverenje. Ceh je, međutim, platio Dvorkovič, koji je u prethodnoj Vladi bio potpredsednik zadužen za ključne ekonomske oblasti – poljoprivredu i agroindustrijski kompleks, saobraćaj i veze, informacione tehnologije, sektor nafte i gasa, industriju (osim vojne) i nauku. Dvorkovič je odmah imenovan na mesto kopredsednika (gde će se pridružiti milijarderu Viktoru Vekselbergu) velikog naučnoinovacionog centra „Skolkovo“, koji je svojim ukazom formirao upravo Medvedev 2010, kada je bio predsednik države. Upućeni kažu da Dvorkovič nije očekivao pomeranje iz Vlade.

Možda još veće iznenađenje je smena Dmitrija Rogozina, koji je dobro obavio složene zadatke oporavka i razvoja vojne industrije i modernizacije armije, koja je svoje mogućnosti demonstrirala u Siriji. Vojnotehnološka dostignuća Rusije Putin je predstavio i nedavno, u svom obraćanju parlamentu, kada je demonstrirao hipersonične rakete, nove strateške nuklearne projektile neograničenog dometa, kao i podmornice-dronove. Ostaje upamćen i Rogozinov peh zbog odlaganja prvog lansiranja rakete sa novog kosmodroma „Istočni“, kao i probijanje rokova prilikom izvršavanja pojedinih ugovora. Rogozin je u prethodnoj vladi bio zadužen za oblasti odbrane, atomske, raketno-kosmičke, avio i radioelektronske industrije i brodogradnje, kao i za vojne narudžbine i vojnotehničku saradnju RF sa inostranstvom. Od sada će biti na čelu državne korporacije „Roskosmos“, a u Vladu na njegovo mesto dolazi Jurij Borisov, dosadašnji zamenik ministra odbrane Sergeja Šojgua, gde je bio zadužen za vojnotehničke poslove.

MINISTARSKE POZICIJE ZA ČELNIKE REGIONA Osim starih, koji su otišli, zanimljiva su i pojedina kadrovska rešenja za ministre koji dolaze. Aleksandra Tkačeva na čelu Ministarstva poljoprivrede zameniće dosadašnji predsednik uprave „Rosseljhozbanka“ Dmitrij Patrušev. Ministar agrara sin je Nikolaja Patruševa, sekretara Saveza za bezbednost RF i dugogodišnjeg šefa FSB-a (1999–2008). Stariji Patrušev spada u grupu najvernijih saradnika Vladimira Putina, sa kojim je iste godine, 1975, počeo da radi u KGB-u, u radnom Lenjingradu, doduše u kontraobaveštajnoj službi. Osim najvišeg državnog odlikovanja, Ordena Heroja Rusije, Nikolaj Patrušev je jedan od retkih nosilaca kompletnog Ordena „Za zasluge pred Otadžbinom“ (sva četiri stepena), kao i Ordena za hrabrost, Ordena za vojne zasluge, Ordena za pomorske zasluge, Ordena časti i drugih, među kojima je i Orden „Ahmat Kadirov“ Čečenske Republike.

Doktor pravnih nauka Nikolaj Patrušev je 11. avgusta 1998. nasledio Putina (koji je tada prešao na funkciju direktora FSB) na mestu zamenika šefa administracije i rukovodioca Glavne kontrolne uprave predsednika Borisa Jeljcina. Nekoliko meseci kasnije prelazi na poziciju zamenika direktora FSB, a od 16. avgusta 1999, kada Putin postaje premijer, Nikolaj Patrušev preuzima čelnu poziciju u službi bezbednosti. Na tom mestu ostaje do 12. maja 2008. godine. Nakon inauguracije predsednika Medvedeva, postaje sekretar SB RF, a zapadni mediji za njega kažu da je „šef svih ruskih službi“. Sin Dmitrij rođen je 1977. godine, takođe u Lenjingradu.

Što se ostalih promena tiče, između ostalog, umesto Mihaila Menja, novi ministar građevine biće dosadašnji gubernator Tjumenske oblasti Vladimir Jakušev. Ministar za vanredne situacije Vladimir Pučkov (koji je na tom mestu nasledio legendarnog Šojgua), svoje mesto ustupio je dosadašnjem zameniku direktora Federalne službe bezbednosti (FSB) Jevgeniju Ziničevu. Novi ministar za vanredne situacije svojevremeno je bio pripadnik ličnog obezbeđenja Putina (2006–2015), zatim na čelu FSB-a Kalinjingradske oblasti i kratko vreme i njen gubernator 2016, posle čega postaje zamenik direktora FSB-a Aleksandra Bortnjikova – koji rukovodi ovom bezbednosnom službom od odlaska Patruševa, pa sve do danas. Iz prethodnog perioda general-potpukovnik Ziničev upamćen je po svojoj prvoj konferenciji za novinare u svojstvu v. d. gubernatora Kalinjingrada – koja je trajala tačno 49 sekundi. Bez mnogo govorancije, Ziničev je očito čovek od dela i akcije, što je upravo i potrebno za njegovu novu funkciju.

Ministarstvo za zaštitu prirode od sada će, umesto Dmitrija Donskog, voditi gubernator Jamalo-Nenjecke autonomne oblasti Dmitrij Kobilkin, dok će Ministarstvom za Severni Kavkaz, zamenjujući Lava Kuznjecova, upravljati gradonačelnik Tambova Sergej Čebotarjov. Ministar za razvoj Dalekog istoka Aleksandar Galuška svoje mesto ustupio je gubernatoru Amurske oblasti Aleksandru Kozlovu. Većina ovih imena nisu poznata srpskoj javnosti, ali njihovo nabrajanje ukazuje na novu tendenciju – ministarske pozicije preuzimaju ljudi koji su se odlično pokazali na čelu ruskih regiona i koji imaju Putinovo poverenje. Ekonomski rast, rešena socijalna pitanja, razvoj infrastrukture, to su presudni faktori prilikom odabira najboljih gubernatora za preuzimanje složenih državnih poslova.

VREME „FEUDALACA“ JE PROŠLO To je i svojevrsna poruka ostalim čelnicima regiona: ko bude dobro radio, biće unapređen, a ko bude zloupotrebljavao funkciju, biće uhapšen i osuđen, za šta poslednjih godina ima dosta primera među gubernatorima. Vreme „feudalaca“ koji nekažnjeno vršljaju u svojim regionima je, očito, prošlo i to je važna poruka na početku novog Putinovog mandata. Isto tako, masovna seča do juče „nedodirljivih“ moćnika pokazala je da niko nije amnestiran od odgovornosti, a neki od njih, poput bivšeg ministra za ekonomski razvoj Alekseja Uljukajeva, osuđenog na osam godina zatvora zbog primanja mita, mogu da budu i sudski procesuirani.

Već iz ovog kratkog pregleda novih imenovanja može se zaključiti da je budući kabinet pažljivo prekomponovan i izbalansiran, ali na takav način da se u njemu oseća još više „Putinovog prisustva“ – čega ni ranije nije manjkalo. Resori su podeljeni tako da su jasnije utvrđene nadležnosti, ali i usmerenja i programski ciljevi. Ako su Putinovi „majski ukazi“ iz 2012, kojima su zacrtane prvenstveno socijalne razvojne smernice, praćeni ne retko predsednikovim javno izraženim nezadovoljstvom zbog sporog i nepotpunog sprovođenja, onda će „majski ukazi 2018“ verovatno biti realizovani mnogo kvalitetnije. Sve to, a prvenstveno ekonomski rast, garantovaće ne samo novi prvi potpredsednik Siluanov koji se odlično pokazao na mestu ministra finansija u najtežim uslovima sankcija i udara na rublju već i brojni Putinovi ljudi od poverenja, raspoređeni na potpredsednička i ministarska mesta. Uz, naravno, prekaljene kadrove, kao što su premijer Medvedev i ministri Lavrov i Šojgu. Stabilnost i kontinuitet vlasti tako su ponovo obezbeđeni, što je najbolje svedočanstvo da se ruska politika neće menjati.      

[/restrict]