ŠTA JE IZAZVALO PANIKU U NATO-U?

Države koje neprekidno drže predavanja celom svetu o ljudskim pravima, slobodi štampe i slobodnom protoku informacija, sada odjednom žele izolaciju svog virtualnog informacionog sveta

Nedavno je ekspert Atlantskog saveta Elizabet Bro izjavila da treba napraviti „komunikacioni NATO za informativno ratovanje sa Rusijom“. Ako se zna da je to reklamno-propagandna institucija NATO-a koja je često najavljivala promene u načinu delovanja alijanse, gospođu Bro treba shvatiti ozbiljno. Ovaj savet je u dobroj meri zaslužan što su intervencionističke, razorne i redovno prljave vojne intervencije u svetu relativno uspešno bojene u ružičasto za značajan deo populacije „međunarodne zajednice“.

PRETNJA GOSPOĐE BRO U ovom obraćanju ekspert Bro se trudi da bude u funkciji pripreme javnosti za krupan događaj kao što je osnivanje komunikacionog NATO-a. Istovremeno, ona pokušava da zapreti i uplaši ne samo protivnike nego i saveznike pakta, pa i one neutralne, kako bi sprečila svako kolebanje kod donošenja odluke o pristupanju novoj alijansi. Jedino o čemu nije vodila računa prilikom ovog saopštenja jeste da će se poneko upitati šta je pravi uzrok ovako panične reakcije prema protivniku koga oduvek smatraju inferiornim u informativnom obračunu.

Šta ekspert Atlantskog saveta Elizabet Bro ima u vidu kada nastupa tako kao da informativni rat protiv Rusije tek predstoji, iako se on neprekidno vodi? Slikovito rečeno, dosad su prema Rusiji sa otvorenog prostora ispaljivane pojedinačne informativne granate, a sada se radi na tome da se ispaljuju plotuni iz zaklona, koji bi trebalo da razore ruske informativne sposobnosti. Jer činjenica je da su se i po informativnom pitanju stvari dramatično promenile u korist Rusije. Upravo to podstiče na nova razmišljanja, nove planove i nove pretnje koje se lansiraju preko gospođe Bro. Postoje oblasti sučeljavanja u kojima su se vodeće zemlje NATO-a osećale potpuno superiorne, tako da su potcenili mogućnosti Rusije i to im se osvetilo. Saznanje da je Rusija i u toj oblasti postala otporna i sposobna da i te kako uzvrati još uvek izaziva nevericu i podstiče odluku da se nešto radikalno mora preduzeti. Kao i u konvencionalnom ratu, potrebno je prestrojavanje postojećih i angažovanje novih snaga da bi se napravio preokret i dobila informativna bitka.

[restrict]

PROJEKTOVANJE ISTINE Zapadna propagandna mašinerija ustalila je praksu da lansira potpune laži, kao neku projektovanu istinu, a sada se vidi da je to kao propagandna strategija neodrživo u dugom vremenskom periodu. Za to vreme Rusi su se u informativnom obračunu držali klasičnog nastupa – da netačna informacija mora biti upakovana sa preko devedeset posto lako proverljive istine. Takve informacije redovno prolaze kao potpuna istina, pa je vremenom baš svako stekao uverenje da ruski lideri vode računa šta će reći i da im treba verovati, dok su se zapadni lideri zapetljali u sopstvene laži i sada ultimativno traže da im se veruje na reč, kao da i sami preziru svoje izmišljene dokaze i argumente.

Da bi se ova greška sa potcenjivačkim nastupom Zapada prema inteligenciji sopstvene i svetske javnosti ispravila, potrebno je mnogo vremena. Izgubljeno poverenje ne može se tek tako povratiti. Istraživanja pokazuju da narod sve manje veruje sopstvenom rukovodstvu, a u pitanju je glasačka mašina, što kod političkih elita stvara nervozu do panike. Zato se sada razmatra ideja informativne blokade Rusije i država koje su navodno pod njenim uticajem, među koje ubrajaju i Srbiju. Sa pravom očekuju da će sve države članice NATO-a po automatizmu pristupiti i ovom informativnom NATO-u, pa i neke koje nisu članice ako procene da je informativna blokada prema Rusiji i za njih korisna.

Mi smo u Srbiji prvi shvatili grešku atlantskih eksperata u planovima informativnog ratovanja protiv Rusije jer smo njihove eksperimente, na osnovu kojih su i definisana pravila nastupanja, osetili na svojoj koži. Bili su isuviše sigurni da je njihova propagandna mašinerija, koju su izgradili i testirali na Balkanu, uglavnom na srpskom korpusu, potpuno pouzdana, a mi smo znali da Srbija i Rusija nisu isto. Jedino su i nas iznenadile brzina i snaga argumenata kojom su Rusi lomili zupčanike zapadne propagandne mašinerije, tako da je postala potpuno nepouzdana i kontraproduktivna.

Isuviše dugo su projektovali istinu, tako da su sami sebe ubedili da prava istina više uopšte nije važna. Važan je samo cilj koji se želi postići i za njegovo postizanje dozvoljena su sva sredstva, pa i prljava i nehumana. Naravno, prljavština se dugo uspešno sakrivala a u tome je važnu ulogu odigrao Atlantski savet. Ali zaboravili su da istina vremenom uvek ispliva na površinu, ma koliko je zatrpavali, i to im se sada događa.

GREŠKE ZAPADA Osnovna greška NATO stratega je što su potcenili moć i objektivne mogućnosti ruskih obaveštajnih službi a takvi promašaji se skupo plaćaju. Nisu dobro procenili da će Rusi tako brzo shvatiti opasnosti od informativnih dejstava i da će uspešno amortizovati zapadnu propagandu i primeniti kontramere. Za mnoge eksperte bilo je iznenađenje da će Rusi uspeti da za kratko vreme preusmere svoje obaveštajne potencijale i da će njihova obaveštajna istraživanja ugroziti ceo zapadni projekat satanizacije Rusije i ruskog političkog vrha.

Neka prilagođavanja perfidnog nastupa prema Rusiji u odnosu na Balkan ipak su učinjena, kako bi insceniranja na osnovu kojih se planira propaganda bila još drastičnija, a time osuda Rusije i ruskog predsednika još jača. Dok su na Balkanu za satanizaciju Srba kao osnovno sredstvo izabrane eksplozivne naprave i granate, kao da to nije bilo dovoljno jezivo, za satanizaciju Rusije je izabran bojni otrov, kao najodvratnije zabranjeno oružje za masovno uništenje. Jer svakoga ko u današnje vreme posegne za ovakvim sredstvom osudiće ceo svet, pa i sopstveni narod. Logika planera zasnivala se na pokušaju da baš svakoga navedu na čvrst zaključak da ovako opasnim oružjem, hirurški precizno, ne može baratati bilo ko i da će sumnja nedvosmisleno pasti na Rusiju. Utisak je da im još uvek nije jasno zašto se to nije dogodilo.

Jedan od uzroka promašaja prilikom realizacije ovih projekata jeste to što su zapadni instruktori za prljave poslove podmetanja pokazali „slabost“ koja je totalno narušila uverljivost – nisu bili spremni da ubijaju svoje ljude, kako su to svojevremeno zdušno i hladno preporučivali svojim učenicima na Balkanu. Dok su prilikom insceniranja Markala 1 i 2, Tuzlanske kapije i drugih akcija eksplozivom masakrirane desetine civila na pijaci, u redu za hleb i drugim bezazlenim mestima, kako bi se satanizovali Srbi, u Solsberiju i u Dumi bojnim otrovom nije ubijen niko. Tako moćnim ruskim službama nije bio problem da argumentovano razbiju svaku reč iz šturih saopštenja britanske premijerke i američkog predsednika.

Baš sve što su saopštavali Amerikanci i Britanci delovalo je potpuno neuverljivo i baš sve što su govorili Rusi bilo je uverljivo. Stratezi su napravili još jednu grešku koja je rezultat prepotentnosti i potcenjivanja protivnika. Mislili su da će projektovana istina potpuno potisnuti pravu, ali se to ovoga puta nije dogodilo. Dok svojevremeno Srbe i njihove argumente niko nije čuo, svaka izjava ruskih političara prodre u svaki kutak svetske javnosti, što je sasvim normalno kada je u pitanju takva svetska sila. Svaku izjavu i saopštenje Marije Zaharove, potkrepljenu materijalnim dokazima, čuo je ceo svet, a kamoli izjave Sergeja Lavrova i Vladimira Putina. Odatle energičan stav da se to mora sprečiti klasičnom medijskom blokadom koju će stvoriti komunikacioni NATO.

Pokušaji zaglupljivanja sopstvene javnosti i potcenjivanje saveznika stavom da „kada Britanci nešto kažu, to ne treba proveravati niti tražiti dokaze“, potpuno su propali i zato je nastao ogroman problem o kome govori Elizabet Bro jer se urušava kompletna građevina „istine“ zasnovane na propagandi, insceniranjima i podmetanjima. Nisu u pitanju samo aktuelni događaji, nego istorija delovanja NATO-a. I, što je najvažnije, nije u pitanju nekakav ugled u svetu, jer on nikada nije ni postojao, nego što su poverenje i ugled u sopstvenoj javnosti žestoko poljuljani, tako da mogu dovesti u pitanje stabilnost vlasti, proklamovanu strategiju i postizanje strateških ciljeva.

ZNACI SLABOSTI I NOVI HLADNI RAT I pre igara sa bojnim otrovima zapadna propagandna mašinerija počela je da pokazuje znake slabosti kada je u pitanju sučeljavanje sa Rusijom. To se dobro videlo u Crnoj Gori gde je insceniran pokušaj nasilnog rušenja crnogorske vlasti iza kojeg navodno stoje ruske obaveštajne službe. Sve je tako loše izvedeno da i za potpunog pravnog laika sve izgleda neuverljivo i namešteno. Jasno se vidi da je u pitanju podmetačina i farsa, od izbora i saslušanja svedoka pa do samog suđenja.

Do sada je postojala dilema da li je ogromnim i raznim pritiscima Zapada na Rusiju počeo novi hladni rat, ili još ne postoje jasni pokazatelji da bi se nova globalna situacija tako mogla nazvati. Ako se stvarno osnuje komunikacioni NATO za informativni rat protiv Rusije, takve dileme više neće biti i novi hladni rat će moći i zvanično da se proglasi kao nova realnost u međunarodnim odnosima.

Zapadni politički lideri i komanda NATO-a imaju još jedan problem koji je proizašao iz njihove ogromne snage i moći – nikada ne priznaju grešku, nego je jednostavno ignorišu i nastavljaju dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ako neme greške, onda nema ni odgovornosti, pa tako čuvaju svoje političke funkcije, komandantska postavljenja, ugled alijanse kod sopstvenog naroda, a istovremeno stvaraju sliku o svojoj genijalnosti i nepogrešivosti. To je moglo da prođe u obračunu sa malim državama, ali kod sučeljavanja sa Rusijom ovo se pokazuje kao ozbiljna slabost jer je veoma korisno i poučno analizirati svoje greške kako bi se došlo do boljeg rešenja i kako se greške ne bi ponavljale.

Serija poslednjih propagandnih operacija osmišljenih od strane stratega vodećih zemalja NATO-a pretvorila se u niz katastrofalno velikih grešaka. Pa ipak, korak koji najavljuje gospođa Bro kroz udruživanje zapadnih zemalja u neki novi, paralelni NATO, koji treba da sakrije sve slabosti i prljavštine postojećeg, ako se stvarno realizuje, biće nešto najgore do sada i daleko najveća greška. Ovoga puta nije u pitanju gvozdena nego informativna zavesa, koja se podiže kako bi se kompletan zapadni svet zaštitio od navodnog negativnog ruskog uticaja i ruske propagande. U stvari, stvaraju se uslovi da se sopstveno stanovništvo i dalje drži pod potpunom informacionom kontrolom i u potpunoj zabludi što se prave istine tiče. Države koje neprekidno drže predavanja celom svetu o ljudskim pravima, slobodi štampe i slobodnom protoku informacija sada odjednom žele izolaciju svog virtualnog informacionog sveta.

Problem je daleko složeniji i ozbiljniji nego što na prvi pogled izgleda jer postoje jake indicije da vodeće zemlje NATO-a namerno zaoštravaju odnose sa Rusijom jer žele novi hladni rat. Tokom Hladnog rata Zapad se osećao superiorno i na kraju je izašao kao pobednik, pa na osnovu toga očekuju sličan uspeh i u novom hladnom ratu protiv Rusije. SSSR je tokom Hladnog rata oslabljen u svakom pogledu, što je uticalo na jedinstvo Varšavskog ugovora kao vojnog saveza. Pojavili su se unutrašnji problemi i kompletan sistem se urušio.

Sve dosadašnje ekonomske mere i vojne pretnje koje su primenjene sa Zapada samo su ojačale Rusiju. Vidljiv napredak u ekonomskoj sferi stvorio je uslove za modernizaciju i nove serije savremenog oružja, od konvencionalnog do nuklearnog. Rusija postaje svetska sila a zapadni moćnici su odavno odlučili da joj to nikada ne dozvole. Sve javne i tajne akcije su isprobane, ali nisu uspele da zaustave ruski napredak, tako da su sada preostale one drastične i panične koje će aktivirati novi hladni rat.

OPASNOSTI ZA SRBIJU Bilo bi dobro da vodeće NATO zemlje shvate da je nova ideja velika greška i da se najava eksperta Atlantskog saveta ne ostvari. Međutim, male su šanse da prevlada razum jer najnoviji potezi SAD i zemalja Kvinte najavljuju nove probleme i sukobe. Američki predsednik Donald Tramp, uprkos celom svetu, pa i svojim saveznicima iz Evrope, doneo je odluku da izađe iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Drugi potez nas se najdirektnije tiče jer je pet moćnih država Kvinte (SAD, Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija) odlučilo da kosovski problem definitivno reši na štetu Srbije, i Srbiju pritiscima odvoji od Rusije.

Tako je sasvim jasno da će Srbija biti prva na udaru ako se stvarno formira informativni NATO i ako se uspostavi informativna blokada. Nova insceniranja, podmetanja i laži tako bi se realizovali bez rizika da se prava istina sazna jer srpske izjave i argumente niko na Zapadu neće čuti. Srbiju nije problem ponovo satanizovati jer je vodeće zemlje NATO-a sve vreme tretiraju kao ubicu koji je odslužio kaznu, ali ga treba držati pod kontrolom i prevaspitati. Sve vreme se prema Srbiji vodi politika dvostrukih aršina i tretira se kao poseban slučaj. Što za druge države važi, za Srbiju ne važi i to ne od zločinačkog bombardovanja Srbije i problema sa Kosovom i Metohijom, nego i odranije, od raspada Jugoslavije.

Samo za zapadne planere bilo je normalno da Jugoslavija može da se cepa, a Hrvatska i BiH ne mogu, i da Srbija može da se cepa, a Kosovo ne može. Samo za Zapad je bilo normalno da su za građanske ratove krivi samo Srbi i da za ratne zločine odgovaraju samo Srbi. Preteće najave govore da i u budućnosti neće biti drugačije. Sve je podređeno širenju NATO-a i ideji potpunog ovladavanja Balkanom, gde su oni koji su se uklopili u tu ideju dobili potpunu podršku i zaštitu. Mogli su da čine ratne zločine, etnička čišćenja i druge strahote nekažnjeno i veoma su motivisani i angažovani da takav tretman zadrže i u budućim dešavanjima, što bi im komunikacioni NATO sigurno omogućio.

Srpski politički vrh je svestan opasnosti i preduzima ono što može u funkciji odvraćanja moćnih država Zapada od uvlačenja Srbije u novi oružani konflikt ili novu izolaciju i satanizaciju koja je isto tako pogubna za male države kao što je Srbija. Trudi se da bude kooperativan i da se njegova želja za pregovorima i mirnim rešenjem problema jasno vidi, ali istovremeno ne pristaje na ultimatume, ucene i pretnje. Zato modernizuje i jača vojsku i učvršćuje svoju vojnu neutralnost kroz jačanje poslovnih i prijateljskih veza sa državama van NATO-a i EU, pre svega sa Rusijom i Kinom. Teško da Srbija može učiniti više od toga. Preostaje nam da se nadamo da će poznati gospodari rata i mira ispravno proceniti situaciju i prihvatiti kao realnost zacrtani i jasno definisani položaj i razvojni put Srbije. 

[/restrict]