Srbi i Rusi u Parizu

FESTIVAL SATI – ARKEJ 2018

Već nekoliko godina u pariskom predgrađu Arkej oko 17. maja održava se muzički festival posvećen francuskom kompozitoru 20. veka Eriku Satiju, koji je tu živeo poslednjih decenija, a tu je i umro i sahranjen je na lokalnom groblju. Organizatori i idejni tvorci festivala, kojim se bave sa velikim entuzijazmom, jesu bračni par Bogino–Vitas kroz udruženje Parada (prema Satijevom baletu), a programi se odvijaju u koncertnoj sali Espace Bogino, koja se nalazi u restauriranom kompleksu zamka iz 17. veka. Sedamnaesti maj je Satijev rođendan, ali i Konstantina Boginoa, ruskog pijaniste, beogradskog zeta i građanina sveta. Njegova supruga, operska pevačica iz Beograda Miomira Vitas posvećeno se bavi Satijem, što se čuje kroz pažljivo birane programe festivala na kome uvek ima Satijeve muzike. Osim organizacije festivala na kome učestvuju umetnici iz cele Evrope, Miomira Vitas se pokazuje i kao vrsni vokalni izvođač i reditelj.

Ove godine na festivalu je premijerno izvedena kamerna opera bufo francuske kompozitorke Žermen Taljafer, savremenice Satija, jedine ženske predstavnice čuvene francuske Šestorke (Orik, Dure, Honeger, Mijo i Pulank) koja je obeležila evropsku muziku 20. veka, sa solistima iz Rusije, Italije, Francuske i Srbije. Slučajno se ulica Žermen Taljafer nalazi pored doma Bogino u kome je oživela njena opera.

Satijevo najozbiljnije dramsko delo, simfonijsku dramu Sokrat izvela je međunarodna umetnička ekipa, na čelu sa Miomirom Vitas. Pečatov muzički kritičar Smiljka Isaković je u čembalskom resitalu priredila muzičko putovanje od doba Henrija Osmog do Mokranjca, sa obaveznim Satijem koji je prvi put zazvučao na čembalu umesto na klaviru. Na programu su bila dela evropske renesanse i baroka, ali i naših savremenih kompozitora Vasilija Mokranjca (Tri igre), Vladimira Maričića (Bolero Negotino) i Vere Milanković (izbor iz Muzičke mape Srbije).