Uvređeni “projektanti” u ulozi glavoseča

Povodom „slučaja“ gradskog sekretara za kulturu

Zbog čega verujemo da je dobro što je u odnosu na 2016. godinu domaća nezavisna scena sada podržana sa trostruko manje projekata i petostruko manje para, kao i da na tome treba čestitati Ivoni Jevtić, koja je, premda usamljena i vređana, oslobodila srpsku umetnost svojevrsnog terora privilegovanih koliko i problematičnih!

Ovih dana se na Ivonu Jevtić, gradskog sekretara, sručila lavina napada. O njoj je loše pisano u listu „Politika“ u dva navrata, u „Novostima“, dnevniku televizije N1 i ko zna koliko puta na društvenim mrežama. Potpisnik ovih redova je inače čvrsto uveren da ako nekog negira N1, osvedočena antisrpska televizijska kuća judeoameričkog bankstera Džordža Soroša, ili kulturna rubrika „Politike“, odavno slične vrste, to ga odmah preporučuje kao ispravnu osobu. Razlog napada na gospođu Jevtić je, međutim, krajnje prizeman, reč je samo o novcu, a ne o ideologiji ili neslaganju u kulturnoj politici. Ivona Jevtić se prvi put u novijoj istoriji „upravljanja finansijskim resursima namenjenim kulturi“  usudila da preseče Gordijev čvor pseudoumetnosti i da ne odobri sredstva kvazistvaraocima na ovogodišnjem konkursu za finansiranje projekata iz kulture Sekretarijata za kulturu Beograda.

[restrict]

LIKOVNJACI NAJAGRESIVNIJI Najglasniji u udruženom napadu kojim se odgovara na ovu činjenicu je likovni sektor, mada Ivona Jevtić nije odlučivala već je to činila komisija. Kako to da alternativcima smeta ona, a ne i Aja Jung, koja je dobila pet miliona ili Ivan Tasovac, čijem je projektu dodeljeno četiri miliona dinara?

Treba znati da se skoro svi projekti koji učestvuju u ovom podnesu i na konkursu Ministarstva kulture, i da kada tu (ne)prođu niko ne negoduje. Ostavku Ivone Jevtić traže izvesni Luka Knežević Strika, ni po čemu kao stvaralac bitan, ali najagresivniji na alternativnoj sceni, i Gojko Božović (Srpski PEN centar). Uz njih su i stare organizacije poput ULUS-a i ULUPUDS-a, danas više ni nalik nekada moćnim staleškim udruženjima. Likovni umetnici su u ovoj krizi pali najniže, stalne svađe na skupštini ULUS-a prate sudske tužbe, tuče zbog kojih je pozivana policija a akademski školovani građani psuju jedni drugima majku i traže da se to unese u zapisnik. ULUS je sada neka vrsta socijalnog kluba sa mnogo primljenih amatera. Na prošlom republičkom konkursu dobio je malo sredstava jer je jedan član komisije petnaest minuta (a mogao je mnogo duže) iznosio nepravilnosti u radu i krađe u ULUS-u gde je poseban problem dodela ateljea a sa sličnim argumentima je izašao i službenik Ministarstva kulture. Nešto je bolje u ULUPUDS-u mada se zbog loše kadrovske politike u sekcijama događaju apsurdi sa primanjem izrazito slabih stvaralaca.

GODINAMA UVEK ISTI „ABONENTI“ Ono što mnogima smeta u upravo završenom gradskom konkursu su (ne)dodeljena sredstva. Radionica za farbanje jaja „Nesvršena sfera“ dobila je 550.000 dinara, Centar za osnaživanje socijalno isključenih kategorija građana „4M“ dobio je 650.000 dinara za talente trećeg doba i malu školu slikarstva i veza, Udruženju Lira Media za projekat „Sveti Sava u aprilu“ ide 750.000 a sjajnu ideju „Fondacije plavo“ o kapitalnoj izložbi nikada viđenih slika iz perioda 1900–1950 komisija je nagradila samo sa 90.000 dinara. Posebno javnosti smeta što je modna kreatorka Suzana Perić za obeležavanje 20 godina svog rada dobila čak 400.000 din. Najozbiljniji argument optužbi je da su novac dobila neka udruženja nedavno i navrat-nanos registrovana pred konkurs, kao i da su ga dobili neki koji sa kulturom nemaju nikakve veze. Niko, međutim, nije utvrdio datume registracije udruženja koja nisu dobila sredstva a još veći je problem što godinama novac dobijaju uvek isti. Komisija je odlučila da prekine sa tom običajnom praksom pa je možda i razumljivo da se potkrala poneka greška. Ne treba uopšte sumnjati da mnogi projekti nezavisne scene takođe nemaju nikakve veze sa umetnošću ili da su umetnički vez i štrikeraj penzionerki imalo lošiji vid stvaranja od onoga što nameće masa pseudoavangardnih „umetnika“, u odnosu na čiji rad su kreacije Suzane Perić vrhunska umetnost. Najveći deo nazovieksperimentalne umetnosti je vizuelno đubre, ili samo drugi, mnogo gori i agresivni vid amaterizma. Na konkurse stižu i  projekti homoseksualnih i transseksualnih organizacija koji sa likovnom umetnošću nemaju apsolutne nikakve veze, kao i oni koji se otvoreno sprdaju sa komisijom i umetnošću. Reč je o opasnom i dugotrajnom vidu isisavanja para iz državne kase, slamanju nacionalnog identiteta, pustošenju kulture i unazađivanju umetnosti. Kako objasniti da stiže sve više projekata, ove godine ih je na gradskom konkursu bilo 411 a prošle na republičkom 500, dok je sve manje prave i vredne umetnosti. Ne tako davno je za nama zlatno, Periklovo, tj. Titovo doba srpske kulture, u kome su nasleđeni metodi rada iz Kraljevine SHS, kada su projekti postojali samo u arhitektonskim biroima a na sceni bili veliki umetnici. Šta bi svi ti „projektanti“ radili da je vlast u državi dobio dr Vojislav Šešelj, jedini političar na sceni koji kaže da bi pre svega obnovio rad najstarijih naših kulturnih ustanova – Matice srpske i Srpske književne zadruge, da bi počistio alternativce, možda čak i ukinuo ULUS i ULUPUDS?

ZAMERKE ZAMERKAMA Mlada dama Ivona Jevtić pokazala se do sada kao najčvršća i najkarakternija na našoj kulturnoj sceni. Smatramo, a nismo neupućeni u temu o kojoj govorimo, da je upravo pod njenom nadležnošću prvi put stalo pljačkanje državnog fonda za potrebe antikulture. Nezavisna kulturna scena u saradnji sa Centrom za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (sigurno još jednom organizacijom finansiranom od stranih vlada za antisrpsko delovanje) utvrdili su da ta nezavisna scena obuhvata 50 organizacija samo u savremenom stvaralaštvu. Ove  organizacije dobile su novac za devet od podnetih 80 projekata, u iznosu od 940.000 a tražile su više od milion dinara. Prvi put je 65, nazovimo ih – normalnijih, projekata dobilo skoro 35 miliona dinara. U odnosu na 2016. godinu nezavisna scena podržana je sada sa trostruko manje projekata i petostruko manje para, na čemu treba čestitati Ivoni Jevtić, usamljeno je oslobodila srpsku umetnost terora. Predstavnici te, kako vidimo zapravo zavisne scene, pitaju se da li je „nestalo potrebe za umetničkom produkcijom koju mi proizvodimo i organizujemo“. Recimo – takva potreba nikada nije ni postojala, veštački je stvarana, što se najbolje vidi po posećenosti ovakvih dešavanja. Publici ne treba nezavisna umetnost, ona je pre potrebna „umetnicima“ da prežive do sledećeg konkursa. Njihov najčešće pominjani argument je o „netransparentnom radu komisija“, kao da bi one trebalo da zasedaju pred kamerama. Drugi argument je da su članovi komisija anonimni, što i jeste neophodno, da ne bi bilo pritisaka. Treća zamerka je još gluplja i pokazuje potpuno nepoznavanje načina rada komisija u Republici i Gradu. Traži se od svih članova komisija da daju obrazloženje zašto nekome sredstva nisu dodeljena. Svaka komisija je u stresnoj poziciji, stigne joj oko 500 projekata i njeni članovi moraju da za desetak dana pročitaju predloge, eventualno ih boduju i usaglase mišljenja o visini dodeljenih sredstava. Kada bi još svaki član komisije pisao obrazloženja, takav rad bi se odužio na godinu dana.

NESPORNO – NAJUSPEŠNIJI SEKRETAR Šta se uočava u napadu na Ivonu Jevtić? Zašto niko ne objavi da je reč o najuspešnijem gradskom sekretaru do sada? Njena dela govore. Nesumnjivo veliki uspeh je prošli Oktobarski salon koji je dignut iz mrtvih i sa 2.000 povećao broj posetilaca na 17.000 a u pripremi je ove godine spektakularni Oktobarski salon sa najvećim imenima iz međunarodnog sveta umetnosti, koji verovatno nikada više neće biti nadmašen. Tu je i Jazz festival sa 17.000 posetilaca, FEST koji je otvorila Monika Beluči, u kojem je predsednik Odbora gospođa Jevtić. Međunarodna saradnja je pod njom doživela procvat, organizovala je Dane Maroka, Dane Moskve u Beogradu i Dane Beograda u Moskvi, kao i Dane Pekinga. Prošle godine u martu je kao počasni gost otvorila najznačajniji Kulturni forum u Moskvi i učestvovala u organizaciji našeg Sajma knjiga koji je imao 200.000 posetilaca. Uvela je još nekoliko manifestacija, povećala budžet 30 odsto za programsku delatnost, sve gradske ustanove su zahvaljujući većem budžetu imale kvalitetniji program, kao što je 50 premijera u pozorištima a Muzej Nikole Tesle je imao pet puta povećanu posećenost. Na njenu inicijativu doneta je skupštinska odluka da se drastično smanji cena rente galerijama u centru grada. Samo zahvaljujući njoj mnoge galerije nisu zatvorene. Ko su uopšte ti tipovi koji je napadaju u odnosu na Ivonu Jevtić? Koji je njihov moralni profil i šta su učinili za srpsku kulturu i umetnost?

[/restrict]