Gura li Tramp trgovinski rat u stare geopolitičke kalupe?

TEHNIKA SPOLJNOTRGOVINSKOG OBRAČUNA KOD CARINSKOG OK KORALA

Bela kuća odmah je izuzela od povišenih carina na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma pažljivo odabrane države. Kanada i Meksiko su se prvi našli na listi povlašćenih nacija. Slede zemlje Evropske unije, Brazil, Južna Koreja, Australija i Argentina. Vašington nastavlja pregovore sa Japanom, a Peking ponavlja da od trgovinskog rata niko nema koristi

Kada su oktobra 1881. godine braća Erp i Dok Holidej pokušali oružjem da se namire sa bandom Ajka Klantona koja je pljačkama diližansi sa srebrom neprekidno stajala na žulj banci Vels Fargo, niko od učesnika čuvene pucnjave nije izvukao korist. U poluminutnom okršaju ubijena su trojica razbojnika, a Erpovi su se nakon sudskog procesa koji je protiv njih vođen, te niza atentata, potera i naknadnih ubistava, povukli iz gradića Tombstona.

Čak i kada je formalna granica među dobrim i lošim momcima bila jasno povučena, sukob se nije isplatio nikome od njih. Štaviše, sahrani ubijenih bandita prisustvovala je barem trećina meštana, dok je ostatak ceremoniju posmatrao sa obližnjih brda. Vajat Erp, koji je bio u službi obezbeđenja Vels Farga, i Dok Holidej oslobođeni su optužbi za ubistva zbog nedostatka dokaza, ali je njihov ugled u tadašnjem društvu bio ozbiljno narušen.

Svi dobitnici ovog sukoba ostali su tehnički i vremenski van njega. Filmska industrija obračunom kod OK korala neprekidno se bavi već devet decenija, zgrćući ogroman novac. Banka Vels Fargo, na čije su srebrne poluge u diližansama banditi imali pik, a koju su 1852. u Njujorku osnovali Henri Vels i Vilijam Fargo, poznati inače i kao osnivači Ameriken ekspresa, još uvek radi vrlo uspešno, ostvarivši samo lane prihod od 88,38 milijardi dolara. Na njenom sajtu i stranici na Vikipediji nema pomena o pomenutom legendarnom revolveraškom obračunu.
[restrict]

IZUZMI ODABRANE, ZAVADI PA VLADAJ Donald Tramp očigledno dobro poznaje sveobuhvatnu tehniku obračuna, pa u svoj trgovinski sukob sa Pekingom, budući da je u njemu sam, taktički uvodi šargarepu namenjenu precizno ciljanim zemljama. Ove zemlje treba da poveruju da su spoljne dobitnice trgovinskog sukoba SAD sa Kinom.

Bela kuća štetu od uvođenja povišenih carina na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma od 25, odnosno 10 odsto, predupređuje odobravanjem stalnih i inicijalnih izuzeća od ovih carinskih stopa. Kao članice NAFTA sporazuma (North American Free Trade Agreement), Kanada i Meksiko su izuzeti od novih carina na uvoz pomenutih proizvoda. Na listi zemalja koje su privremeno oslobođene novih nameta našle su se zemlje Evropske unije, Brazil, Južna Koreja, Australija i Argentina.

Prema podacima Čada Brauna sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, ove zemlje sa 63 odsto učestvuju u američkom uvozu čelika. Nasuprot njima, pored Kine, trebalo bi da ostanu usamljene Rusija i Turska, čiji su izvoznici takođe drastično pogođeni novim američkim carinama na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma, pa Trampova igra carinama i listama kineskih roba poprima jasne, prepoznatljive geopolitičke konture.

Analitičar i osnivač Diferens grupe dr Dan Stejnbok u analizi trgovinskog sukoba Vašingtona sa Pekingom navodi da se u kolonijalnoj eri Velika Britanija oslanjala na princip zavadi pa vladaj, kako bi iscrpljivala i svađala svoje protivnike, u cilju održanja vlastite moći. Po njemu, Tramp danas, sa znatnim geopolitičkim odstupanjem, igra slično, birajući države kojima odobrava izuzeća od povišenih carina, kako bi ih postavio naspram Kine i drugih velikih zemalja pogođenih američkim merama.

S druge strane, unutar samih SAD, Trampova odluka je dovela do prave administrativne konfuzije koja traje već nedeljama. Samo do sredine ovog meseca, američko ministarstvo trgovine primilo je, prema izveštaju Vašington posta, 1.200 zahteva za izuzeće od novih carina na ime uvoza proizvoda od čelika i 125 zahteva za izuzeće od povišenih carina na uvoz proizvoda od aluminijuma.

Prema mišljenju Kevina Dempsija, generalnog zastupnika američkog Instituta za gvožđe i čelik, pravi cunami ovih zahteva se tek očekuje. Uslov za podnošenje prijave je nemogućnost da se u samim SAD nabavi odgovarajući proizvod. Američki mediji navode da je nejasno kako će se Trampova administracija izvući iz toga, navodeći primer iz marta 2002, kada je tadašnji predsednik Džordž Buš uveo povišene carine na uvoz proizvoda od čelika, odobrivši pri tome do avgusta iste godine povlašćeni uvoz više od 700 proizvoda. Povišene carine na uvoz čelika Buš je u potpunosti ukinuo decembra 2003. Vašington post, međutim, navodi da je do polovine ovog meseca objavljeno svega nekoliko desetina prijava za izuzeće od povišenih carina, od preko hiljadu, pa je američko ministarstvo trgovine u potrazi za dodatnim osobljem, kako bi ovo, zakonom propisano pravo na uvid javnosti, bilo zadovoljeno. Ako američko ministarstvo trgovine odobri izuzeća za američke uvoznike, ona bi, teoretski, mogla da budu primenjiva od kraja ovog meseca, odnosno od isteka trideset dana neophodnih za predviđeni uvid javnosti.

Ostalo je pitanje odnosa SAD prema Japanu, čije su kompanije, pored ruskih i turskih, takođe drastično pogođene novim američkim carinama. Tramp i japanski premijer Šinzo Abe razgovarali su 18. aprila u Trampovom privatnom klubu Mar a lago u Palm biču. Jedini rezultat susreta bio je dogovor da se, kako je saopšteno, spoljnotrgovinski razgovori dve zemlje intenziviraju. Tramp je tokom razgovora tražio od Japana postizanje bilateralnog sporazuma, dok je Abe izjavio da je Sporazum o transpacifičkom partnerstvu, koji su SAD pod Trampom napustile, najbolji okvir saradnje za njegovu zemlju.

Tri dana kasnije Evropska unija je saopštila da neće podržati nijednu stranu u trgovinskom ratu SAD sa Kinom.

ČITANJE BILANSA Kina je decenijama pristup svom gigantskom tržištu menjala za pristup zapadnim tehnologijama. Tokom proteklih godina, međutim, struktura kineske privrede znatno je promenjena. Nju u velikoj meri danas pokreću inovacije i znanje zasnovano na vlastitom razvoju, ali i na važećim ugovorima ustupljenim tehnologijama. Kineske inovacije još uvek nisu u potpunosti dostigle zapadne, ali su po mnogo čemu vodeće u svetu, pa se ova zemlja, uz Kaliforniju, smatra za tehnološki najinovativniju.

To potvrđuju i reči starijeg potpredsednika Centra za strategijske i međunarodne studije iz Vašingtona Džejmsa Endrua Luisa, koji je nedavno napisao da je Kina stvorila vlastitu kulturu inovacija.

Najbolja ilustracija kineske inovativnosti su vozovi velikih brzina i izgradnja odgovarajućih pruga. Kina je, počevši od 2004. godine, uspostavila projekte zajedničkih ulaganja u razvoj superbrzih vozova sa francuskim, nemačkim i japanskim kompanijama. Sve kompanije potpisale su odgovarajuće ugovore sa kineskom vladom o transferu tehnologija u zamenu za pristup kineskom tržištu. Rezultat tih ulaganja danas nije samo ubedljivo najveća svetska mreža superbrzih pruga, koja dužinom znatno nadilazi zbir svih ostalih nacionalnih mreža zajedno, nego i razvijene domaće, kineske železničke tehnologije. Zahvaljujući tome je Kina, kada su SAD pred Svetskom trgovinskom organizacijom protiv nje povele postupak za zaštitu prava na intelektualnu svojinu, mogla javnosti da predoči da se danas znanje krade i od nje. Mnoge strane kompanije, koje su se ugovorima obavezale da će Kini ustupiti svoje tehnologije, danas tvrde da su im kineske kompanije postale konkurenti.

Zapadne kompanije koje su došle na kinesko tržište na njemu ostvaruju znatnu dobit. Njihov profit se, naprosto, u spoljnotrgovinskom saldu ne vidi, pa je to jedna od glavnih tačaka razmimoilaženja Vašingtona i Pekinga.

Kina zbog toga insistira na sveobuhvatnom, a ne pukom knjigovodstvenom prikazivanju spoljnotrgovinskog bilansa. Sjedinjene Američke Države smatraju da su lane imale deficit od čak 375,2 milijarde dolara u trgovini sa Kinom, dok ukupan spoljnotrgovinski deficit iznosi 566 milijardi.

Kina ima drugačiju računicu. Neki od ekonomista, među kojima je Dživej Džang iz Dojče banke, smatraju da je procena američkih ekonomskih interesa u Kini takođe važna. Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, ukupna prodaja američkih kompanija u Kini 2015. godine iznosila je 372 milijarde dolara. Ovaj broj uključuje klasičan izvoz američkih firmi u Kinu u iznosu od oko 150 milijardi i 223 milijarde prodaje podružnica američkih kompanija u samoj Kini.

Prema istoj računici, nazvanoj agregatnim saldom prodaje, na osnovu američkih podataka Kina je ostvarila klasičan izvoz roba i usluga u SAD u vrednosti od 393 milijarde, uz deset milijardi dolara zarade tamošnjih ispostava kineskih kompanija.

Kina pokušava svetu da predoči da je američka korist od ukupnog poslovanja sa Pekingom daleko veća od pukog iskazivanja knjigovodstvenih podataka. Od 2009. godine klasičan spoljnotrgovinski bilans beleži rast u kinesku korist, dok se agregatni saldo ukupne prodaje smanjuje.

Procene kineskih ekonomista govore da bi, u slučaju rasplamsavanja trgovinskog rata, SAD mogle da izgube više od 2,1 milion radnih mesta.

To između ostalog znači da kineski radnici ne dolaze u SAD da traže posao, nego da desetine hiljada Amerikanaca dolaze u kineske kompanije da rade ili da po školama i vrtićima predaju engleski jezik za vrlo visoke, u Srbiji nezamislive plate.

Sjedinjene Američke Države, u stvari, ne muči samo deficit u trgovini sa Kinom. To je zemlja koja je od početka ovog milenijuma udvostručila svoj BDP, ali distribucija zarađenog bogatstva nije zahvatila sve slojeve društva. Naprotiv, životni uslovi i standard u SAD umnogome su poremećeni u korist simboličnog broja vlasnika velikih korporacija i kompanija. Tu činjenicu Vašingtonu je najlakše da zabašuri daljom produkcijom neprijatelja.      

RECIPROČNO – GLAVNA REČ

Zanimljivo je da je Tramp, tokom radnog ručka sa Abeom, prošle nedelje, podvukao da će recipročno biti glavna reč koju će SAD koristiti. Kao primer naveo je razliku u carinskim stopama za uvoz vozila. Dok SAD naplaćuju carine na uvoz vozila od 2,5, Kina to čini sa 25 posto, rekao je Tramp.

Peking je brzo demantovao crno-belu sliku koju je Tramp odaslao svetu iz Palm biča. Sjedinjene Države, istina, naplaćuju 2,5 odsto na uvoz automobila, ali za uvoz kamiona naplaćuju carine od 25 odsto. S druge strane, ispostave američkih kompanija u Kini ostvaruju veću prodaju automobila nego u matičnoj zemlji. Primer za to je „Dženeral motors“ koji je lane u Kini prodao četiri miliona automobila. Dok SAD godišnje u Kinu izvezu više od 280 hiljada, Kina u Ameriku izveze 53 hiljade automobila.

BROJKE

* Dug SAD trenutno iznosi 20,7 biliona dolara ili 107 odsto američkog BDP-a.

Kina ostvaruje udeo od 1,2 biliona dolara u ukupnom američkom dugu. Uz nju, najveći poverioci SAD su Japan, Brazil Specijalni autonomni region Hongkong, Južna Koreja i Rusija.

* Sjedinjene Države su u februaru zabeležile najveći spoljnotrgovinski deficit u odnosu na isti period prethodne godine u iznosu od 58 milijardi dolara.

* Međunarodni monetarni fond predviđa stopu rasta kineske privrede od 6,6 odsto u ovoj godini i 6,4 odsto u 2019.

* Prema MMF-u, očekivani rast američke ekonomije u ovoj godini biće 2,9 odsto, a u sledećoj 2,7.

* Sjedinjene Države smatraju da su oštećene za oko 50 milijardi dolara na ime zaštite prava na intelektualnu svojinu.

TRGOVINSKI RAT U STO SLIKA

 

TRGOVINSKI RAT U STO SLIKA

17. januar – Sjedinjene Američke Države nametnule antisubvencijske carine (Countervailing duties – CVDs) na uvoz prirubnica od nerđajućeg čelika iz Kine i Indije.

22. januar – Sjedinjene Države nameću zaštitne carinske tarife na uvoz veš-mašina i solarnih ćelija. U saopštenju SAD jasno navedena zabrinutost zbog kineske dominacije u globalnom lancu snabdevanja ovim proizvodima.

4. februar – Kina započinje jednogodišnju antisubvencijsku istragu zbog zrna sirka uvezenog iz SAD.

14. februar – Sjedinjene Američke Države uvele antidampinške carine na odlivke cevi od livenog gvožđa iz Kine.

27. februar – Sjedinjene Države nameću antidampinške i antisubvencijske carine na uvoz aluminijumske folije iz Kine pod izgovorom da Peking svojim proizvođačima odobrava nepravične subvencije čime se postižu dampinške cene na američkom tržištu.

28. februar – Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo da je veoma nezadovoljno američkom odlukom da povisi carine na uvoz aluminijumske folije.

8. mart – Sjedinjene Države nametnule antisubvencijske carine na uvoz armatura od kovanog čelika iz Kine; Tramp potpisao uvođenje povišenih carina na uvoz čelika i aluminijuma.

20. mart – Sjedinjene Države uvele antidampinške mere (Anti-Dumping Duty) na uvoz prirubnica od nerđajućeg čelika iz Kine i Indije.

22. mart – Tramp naložio svojoj administraciji da započne parnicu protiv licenciranja kineskih tehnologija u Svetskoj trgovinskog organizaciji, predloživši ograničenja za kineska ulaganja u ključne tehnologije u SAD. Pokrenut proces uvođenja povišenih carina za kineske proizvode vredne 50 milijardi dolara. Amerika uvela povišene carine na uvoz spajalica za spajanje kartonskih kutija.

23. mart – Kao odgovor na uvođenje povišenih carina na čelik i aluminijum, Kina pokrenula proceduru za uvođenje povišenih carina na američku robu vrednu tri milijarde dolara. Sjedinjene Države uputile žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji radi zaštite prava na intelektualnu svojinu.

2. april – Kina najavljuje početak uvođenja povišenih carina na američke proizvode.

3. april – Sjedinjene Američke Države objavile listu kineskih proizvoda vrednih 50 milijardi dolara na koje će biti primenjene povišene carine. Kao odgovor, Kina najavljuje uvođenje povišenih carina na 50 milijardi dolara vredne američke proizvode, među kojima su soja, automobili i hemijski proizvodi.

4. april – Kina saopštila da će uvesti dodatnih 25 odsto na carine za uvoz 106 američkih proizvoda, među kojima su soja, automobili, hemikalije i avioni. Istog dana Peking uputio žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog primene člana 301 američkog Zakona o trgovini. Sjedinjene Države odgovorile da je kineska žalba „besmislena“.

5. april – Tramp najavio da razmatra uvođenje novih povišenih carina na kinesku robu vrednu sto milijardi dolara.

6. april – Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo da će Kina biti do kraja istrajna u trgovinskom sporu sa SAD i da će koristiti nove sveobuhvatne mere za čvrstu odbranu nacije.

17. april – Kina najavila uvođenje antidampinških mera na uvoz sirka iz SAD. Kineski uvoz sirka iz SAD godišnje vredi oko milijardu dolara.

18. april – Tramp i japanski premijer Šinzo Abe razgovarali o bilateralnoj trgovini. Dogovoreno da se razgovori intenziviraju.

21. april – Evropska unija neće odabrati stranu u američko-kineskom trgovinskom ratu. Ovo nije način na koji treba stvari rešavati, izjavio Pjer Moskovici, evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove nakon sastanka sa Vilburom Rosom, američkim ministrom trgovine, Džeromom Pouelom, prvim čovekom američkih Federalnih rezervi i Stivenom Mnučinom, sekretarom trezora SAD i Trampovim savetnikom za ekonomska pitanja Larijem Kadlouom.

[/restrict]