Гура ли Трамп трговински рат у старе геополитичке калупе?

ТЕХНИКА СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ОБРАЧУНА КОД ЦАРИНСКОГ ОК КОРАЛА

Бела кућа одмах је изузела од повишених царина на увоз производа од челика и алуминијума пажљиво одабране државе. Канада и Мексико су се први нашли на листи повлашћених нација. Следе земље Европске уније, Бразил, Јужна Кореја, Аустралија и Аргентина. Вашингтон наставља преговоре са Јапаном, а Пекинг понавља да од трговинског рата нико нема користи

Када су октобра 1881. године браћа Ерп и Док Холидеј покушали оружјем да се намире са бандом Ајка Клантона која је пљачкама дилижанси са сребром непрекидно стајала на жуљ банци Велс Фарго, нико од учесника чувене пуцњаве није извукао корист. У полуминутном окршају убијена су тројица разбојника, а Ерпови су се након судског процеса који је против њих вођен, те низа атентата, потера и накнадних убистава, повукли из градића Томбстона.

Чак и када је формална граница међу добрим и лошим момцима била јасно повучена, сукоб се није исплатио никоме од њих. Штавише, сахрани убијених бандита присуствовала је барем трећина мештана, док је остатак церемонију посматрао са оближњих брда. Вајат Ерп, који је био у служби обезбеђења Велс Фарга, и Док Холидеј ослобођени су оптужби за убиства због недостатка доказа, али је њихов углед у тадашњем друштву био озбиљно нарушен.

Сви добитници овог сукоба остали су технички и временски ван њега. Филмска индустрија обрачуном код ОК корала непрекидно се бави већ девет деценија, згрћући огроман новац. Банка Велс Фарго, на чије су сребрне полуге у дилижансама бандити имали пик, а коју су 1852. у Њујорку основали Хенри Велс и Вилијам Фарго, познати иначе и као оснивачи Америкен експреса, још увек ради врло успешно, остваривши само лане приход од 88,38 милијарди долара. На њеном сајту и страници на Википедији нема помена о поменутом легендарном револверашком обрачуну.
[restrict]

ИЗУЗМИ ОДАБРАНЕ, ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ Доналд Трамп очигледно добро познаје свеобухватну технику обрачуна, па у свој трговински сукоб са Пекингом, будући да је у њему сам, тактички уводи шаргарепу намењену прецизно циљаним земљама. Ове земље треба да поверују да су спољне добитнице трговинског сукоба САД са Кином.

Бела кућа штету од увођења повишених царина на увоз производа од челика и алуминијума од 25, односно 10 одсто, предупређује одобравањем сталних и иницијалних изузећа од ових царинских стопа. Као чланице НАФТА споразума (North American Free Trade Agreement), Канада и Мексико су изузети од нових царина на увоз поменутих производа. На листи земаља које су привремено ослобођене нових намета нашле су се земље Европске уније, Бразил, Јужна Кореја, Аустралија и Аргентина.

Према подацима Чада Брауна са Петерсоновог института за међународну економију, ове земље са 63 одсто учествују у америчком увозу челика. Насупрот њима, поред Кине, требало би да остану усамљене Русија и Турска, чији су извозници такође драстично погођени новим америчким царинама на увоз производа од челика и алуминијума, па Трампова игра царинама и листама кинеских роба поприма јасне, препознатљиве геополитичке контуре.

Аналитичар и оснивач Диференс групе др Дан Стејнбок у анализи трговинског сукоба Вашингтона са Пекингом наводи да се у колонијалној ери Велика Британија ослањала на принцип завади па владај, како би исцрпљивала и свађала своје противнике, у циљу одржања властите моћи. По њему, Трамп данас, са знатним геополитичким одступањем, игра слично, бирајући државе којима одобрава изузећа од повишених царина, како би их поставио наспрам Кине и других великих земаља погођених америчким мерама.

С друге стране, унутар самих САД, Трампова одлука је довела до праве административне конфузије која траје већ недељама. Само до средине овог месеца, америчко министарство трговине примило је, према извештају Вашингтон поста, 1.200 захтева за изузеће од нових царина на име увоза производа од челика и 125 захтева за изузеће од повишених царина на увоз производа од алуминијума.

Према мишљењу Кевина Демпсија, генералног заступника америчког Института за гвожђе и челик, прави цунами ових захтева се тек очекује. Услов за подношење пријаве је немогућност да се у самим САД набави одговарајући производ. Амерички медији наводе да је нејасно како ће се Трампова администрација извући из тога, наводећи пример из марта 2002, када је тадашњи председник Џорџ Буш увео повишене царине на увоз производа од челика, одобривши при томе до августа исте године повлашћени увоз више од 700 производа. Повишене царине на увоз челика Буш је у потпуности укинуо децембра 2003. Вашингтон пост, међутим, наводи да је до половине овог месеца објављено свега неколико десетина пријава за изузеће од повишених царина, од преко хиљаду, па је америчко министарство трговине у потрази за додатним особљем, како би ово, законом прописано право на увид јавности, било задовољено. Ако америчко министарство трговине одобри изузећа за америчке увознике, она би, теоретски, могла да буду примењива од краја овог месеца, односно од истека тридесет дана неопходних за предвиђени увид јавности.

Остало је питање односа САД према Јапану, чије су компаније, поред руских и турских, такође драстично погођене новим америчким царинама. Трамп и јапански премијер Шинзо Абе разговарали су 18. априла у Трамповом приватном клубу Мар а лаго у Палм бичу. Једини резултат сусрета био је договор да се, како је саопштено, спољнотрговински разговори две земље интензивирају. Трамп је током разговора тражио од Јапана постизање билатералног споразума, док је Абе изјавио да је Споразум о транспацифичком партнерству, који су САД под Трампом напустиле, најбољи оквир сарадње за његову земљу.

Три дана касније Европска унија је саопштила да неће подржати ниједну страну у трговинском рату САД са Кином.

ЧИТАЊЕ БИЛАНСА Кина је деценијама приступ свом гигантском тржишту мењала за приступ западним технологијама. Током протеклих година, међутим, структура кинеске привреде знатно је промењена. Њу у великој мери данас покрећу иновације и знање засновано на властитом развоју, али и на важећим уговорима уступљеним технологијама. Кинеске иновације још увек нису у потпуности достигле западне, али су по много чему водеће у свету, па се ова земља, уз Калифорнију, сматра за технолошки најиновативнију.

То потврђују и речи старијег потпредседника Центра за стратегијске и међународне студије из Вашингтона Џејмса Ендруа Луиса, који је недавно написао да је Кина створила властиту културу иновација.

Најбоља илустрација кинеске иновативности су возови великих брзина и изградња одговарајућих пруга. Кина је, почевши од 2004. године, успоставила пројекте заједничких улагања у развој супербрзих возова са француским, немачким и јапанским компанијама. Све компаније потписале су одговарајуће уговоре са кинеском владом о трансферу технологија у замену за приступ кинеском тржишту. Резултат тих улагања данас није само убедљиво највећа светска мрежа супербрзих пруга, која дужином знатно надилази збир свих осталих националних мрежа заједно, него и развијене домаће, кинеске железничке технологије. Захваљујући томе је Кина, када су САД пред Светском трговинском организацијом против ње повеле поступак за заштиту права на интелектуалну својину, могла јавности да предочи да се данас знање краде и од ње. Многе стране компаније, које су се уговорима обавезале да ће Кини уступити своје технологије, данас тврде да су им кинеске компаније постале конкуренти.

Западне компаније које су дошле на кинеско тржиште на њему остварују знатну добит. Њихов профит се, напросто, у спољнотрговинском салду не види, па је то једна од главних тачака размимоилажења Вашингтона и Пекинга.

Кина због тога инсистира на свеобухватном, а не пуком књиговодственом приказивању спољнотрговинског биланса. Сједињене Америчке Државе сматрају да су лане имале дефицит од чак 375,2 милијарде долара у трговини са Кином, док укупан спољнотрговински дефицит износи 566 милијарди.

Кина има другачију рачуницу. Неки од економиста, међу којима је Џивеј Џанг из Дојче банке, сматрају да је процена америчких економских интереса у Кини такође важна. Према подацима америчког Бироа за економске анализе, укупна продаја америчких компанија у Кини 2015. године износила је 372 милијарде долара. Овај број укључује класичан извоз америчких фирми у Кину у износу од око 150 милијарди и 223 милијарде продаје подружница америчких компанија у самој Кини.

Према истој рачуници, названој агрегатним салдом продаје, на основу америчких података Кина је остварила класичан извоз роба и услуга у САД у вредности од 393 милијарде, уз десет милијарди долара зараде тамошњих испостава кинеских компанија.

Кина покушава свету да предочи да је америчка корист од укупног пословања са Пекингом далеко већа од пуког исказивања књиговодствених података. Од 2009. године класичан спољнотрговински биланс бележи раст у кинеску корист, док се агрегатни салдо укупне продаје смањује.

Процене кинеских економиста говоре да би, у случају распламсавања трговинског рата, САД могле да изгубе више од 2,1 милион радних места.

То између осталог значи да кинески радници не долазе у САД да траже посао, него да десетине хиљада Американаца долазе у кинеске компаније да раде или да по школама и вртићима предају енглески језик за врло високе, у Србији незамисливе плате.

Сједињене Америчке Државе, у ствари, не мучи само дефицит у трговини са Кином. То је земља која је од почетка овог миленијума удвостручила свој БДП, али дистрибуција зарађеног богатства није захватила све слојеве друштва. Напротив, животни услови и стандард у САД умногоме су поремећени у корист симболичног броја власника великих корпорација и компанија. Ту чињеницу Вашингтону је најлакше да забашури даљом продукцијом непријатеља.      

РЕЦИПРОЧНО – ГЛАВНА РЕЧ

Занимљиво је да је Трамп, током радног ручка са Абеом, прошле недеље, подвукао да ће реципрочно бити главна реч коју ће САД користити. Као пример навео је разлику у царинским стопама за увоз возила. Док САД наплаћују царине на увоз возила од 2,5, Кина то чини са 25 посто, рекао је Трамп.

Пекинг је брзо демантовао црно-белу слику коју је Трамп одаслао свету из Палм бича. Сједињене Државе, истина, наплаћују 2,5 одсто на увоз аутомобила, али за увоз камиона наплаћују царине од 25 одсто. С друге стране, испоставе америчких компанија у Кини остварују већу продају аутомобила него у матичној земљи. Пример за то је „Џенерал моторс“ који је лане у Кини продао четири милиона аутомобила. Док САД годишње у Кину извезу више од 280 хиљада, Кина у Америку извезе 53 хиљаде аутомобила.

БРОЈКЕ

* Дуг САД тренутно износи 20,7 билиона долара или 107 одсто америчког БДП-а.

Кина остварује удео од 1,2 билиона долара у укупном америчком дугу. Уз њу, највећи повериоци САД су Јапан, Бразил Специјални аутономни регион Хонгконг, Јужна Кореја и Русија.

* Сједињене Државе су у фебруару забележиле највећи спољнотрговински дефицит у односу на исти период претходне године у износу од 58 милијарди долара.

* Међународни монетарни фонд предвиђа стопу раста кинеске привреде од 6,6 одсто у овој години и 6,4 одсто у 2019.

* Према ММФ-у, очекивани раст америчке економије у овој години биће 2,9 одсто, а у следећој 2,7.

* Сједињене Државе сматрају да су оштећене за око 50 милијарди долара на име заштите права на интелектуалну својину.

ТРГОВИНСКИ РАТ У СТО СЛИКА

 

ТРГОВИНСКИ РАТ У СТО СЛИКА

17. јануар – Сједињене Америчке Државе наметнуле антисубвенцијске царине (Countervailing duties – CVDs) на увоз прирубница од нерђајућег челика из Кине и Индије.

22. јануар – Сједињене Државе намећу заштитне царинске тарифе на увоз веш-машина и соларних ћелија. У саопштењу САД јасно наведена забринутост због кинеске доминације у глобалном ланцу снабдевања овим производима.

4. фебруар – Кина започиње једногодишњу антисубвенцијску истрагу због зрна сирка увезеног из САД.

14. фебруар – Сједињене Америчке Државе увеле антидампиншке царине на одливке цеви од ливеног гвожђа из Кине.

27. фебруар – Сједињене Државе намећу антидампиншке и антисубвенцијске царине на увоз алуминијумске фолије из Кине под изговором да Пекинг својим произвођачима одобрава неправичне субвенције чиме се постижу дампиншке цене на америчком тржишту.

28. фебруар – Кинеско министарство трговине саопштило да је веома незадовољно америчком одлуком да повиси царине на увоз алуминијумске фолије.

8. март – Сједињене Државе наметнуле антисубвенцијске царине на увоз арматура од кованог челика из Кине; Трамп потписао увођење повишених царина на увоз челика и алуминијума.

20. март – Сједињене Државе увеле антидампиншке мере (Anti-Dumping Duty) на увоз прирубница од нерђајућег челика из Кине и Индије.

22. март – Трамп наложио својој администрацији да започне парницу против лиценцирања кинеских технологија у Светској трговинског организацији, предложивши ограничења за кинеска улагања у кључне технологије у САД. Покренут процес увођења повишених царина за кинеске производе вредне 50 милијарди долара. Америка увела повишене царине на увоз спајалица за спајање картонских кутија.

23. март – Као одговор на увођење повишених царина на челик и алуминијум, Кина покренула процедуру за увођење повишених царина на америчку робу вредну три милијарде долара. Сједињене Државе упутиле жалбу Светској трговинској организацији ради заштите права на интелектуалну својину.

2. април – Кина најављује почетак увођења повишених царина на америчке производе.

3. април – Сједињене Америчке Државе објавиле листу кинеских производа вредних 50 милијарди долара на које ће бити примењене повишене царине. Као одговор, Кина најављује увођење повишених царина на 50 милијарди долара вредне америчке производе, међу којима су соја, аутомобили и хемијски производи.

4. април – Кина саопштила да ће увести додатних 25 одсто на царине за увоз 106 америчких производа, међу којима су соја, аутомобили, хемикалије и авиони. Истог дана Пекинг упутио жалбу Светској трговинској организацији због примене члана 301 америчког Закона о трговини. Сједињене Државе одговориле да је кинеска жалба „бесмислена“.

5. април – Трамп најавио да разматра увођење нових повишених царина на кинеску робу вредну сто милијарди долара.

6. април – Кинеско министарство трговине саопштило да ће Кина бити до краја истрајна у трговинском спору са САД и да ће користити нове свеобухватне мере за чврсту одбрану нације.

17. април – Кина најавила увођење антидампиншких мера на увоз сирка из САД. Кинески увоз сирка из САД годишње вреди око милијарду долара.

18. април – Трамп и јапански премијер Шинзо Абе разговарали о билатералној трговини. Договорено да се разговори интензивирају.

21. април – Европска унија неће одабрати страну у америчко-кинеском трговинском рату. Ово није начин на који треба ствари решавати, изјавио Пјер Московици, европски комесар за економске и финансијске послове након састанка са Вилбуром Росом, америчким министром трговине, Џеромом Поуелом, првим човеком америчких Федералних резерви и Стивеном Мнучином, секретаром трезора САД и Трамповим саветником за економска питања Ларијем Кадлоуом.

[/restrict]