Bitka za Konstantina

Iako niški aerodrom „Konstantin Veliki“ beleži rekordan rast broja putnika, odjeknula je vest da će aerodrom od grada Niša preuzeti država, što je mnoge navelo na sumnju da je u pitanju zaštita francuskog koncesionara beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“. Ili je u pitanju samo političko podmetanje?

Kada je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović posetila Niš 1. marta ove godine i tom prilikom razgovarala o dotadašnjem radu niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ i planovima za njegovu budućnost, ništa nije slutilo na buru koja će se oko istog pitanja dići mesec dana kasnije.

„Država i grad Niš, kao vlasnik aerodroma, učinili su mnogo u prethodnih nekoliko godina da se niški aerodrom razvija i da danas može da se pohvali sa više od 320.000 putnika“, izjavila je tada Mihajlovićeva i istakla da je za srpsko vazduhoplovstvo važan nastavak ulaganja u Aerodrom „Konstantin Veliki“.

[restrict]

VAZDUHOPLOVNA ANEKSIJA Ne bi to bilo ništa neobično da niški portal „Južne vesti“, samo mesec dana kasnije, nije na noge podigao Nišlije objavljujući vest o „vazduhoplovnoj aneksiji“, odnosno da je Gradsko veće usvojilo preporuku Vlade Srbije da Niš prenese imovinu aerodroma, osnivačka prava, sertifikate i ugovore državi. Sve odluke vezane za niški aerodrom donosile bi se u Beogradu, a na Gradskom veću saopšteno je da je „niški aerodrom strateški bitan za državu i da je prevazišao lokalne okvire“.

Niške cepidlake predvođene lokalnom Nacionalnom koalicijom za demokratiju (NKD) postavljaju javno pitanje zašto je onda 22. januara ove godine Gradsko veće usvojilo Dugoročni plan poslovne strategije Javnog preduzeća Aerodrom Niš za period 2017–2027, u kojem se niti jednom rečju ne spominje ustupanje aerodroma u Nišu Republici Srbiji, niti bilo koji problem koji bi zahtevao takvo rešenje.

„Isti plan predviđa neto dobit u iznosu od skoro 585 miliona dinara do 2027. u okviru trenutne vlasničke strukture i načina rada. Zašto se sada Grad odriče ovog profita, baziranog na prethodnom finansiranju Nišlija i Nišlijki, u korist Republike…“, navodi se u saopštenju NKD.

ULIČNI PROTESTI Nišlije su reagovale tako što su izašli na ulicu i zatražili da gradonačelnik podnese ostavku. Takođe traže i da se sednica gradske skupštine, na kojoj bi ta odluka trebalo da postane konačna, otkaže. Građani su izrazili sumnju u postojanje namere urušavanja aerodroma „Konstantin Veliki“, a u cilju obezbeđivanja većeg profita i manje konkurencije beogradskom aerodromu, kada njime počne da upravlja francuski koncesionar „Vansi“.

Oklevanje republičke vlasti da objavi sve detalje ugovora o koncesiji i iznenadna odluka gradskih vlasti u Nišu da, na preporuku Vlade Srbije, lokalni aerodrom prenesu u vlasništvo države pokrenuli su talas spekulacija o tome da li će niški, ali i drugi mali aerodromi biti žrtve koncesije kako bi francuska kompanija mogla da ostvari profit.

TAJNI UGOVOR Mišljenja u javnosti oko ovog ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma nisu bila jednoglasna. Njegove pristalice su davanje aerodroma u koncesiju ocenile kao dobar potez. Državna imovina daje se u ruke privatnoj kompaniji koja ima iskustva u upravljanju aerodromima, i otima se iz ruku vladajućih partija, čime se šalje dobar signal drugim zapadnim investitorima, a uz to rizik je na koncesionaru, koji, da bi ostvario profit, imajući u vidu obaveze ulaganja, mora da utrostruči broj putnika na aerodromu, što je, opet, korist za Srbiju.

Skeptici su, međutim, pozivajući se na ranija iskustva sa tajnim ugovorima sa velikim kompanijama, odmah postavili pitanje zašto se profitabilna državna kompanija ustupa strancima, kao i da li su i kakve garancije date koncesionaru da će moći da ostvari profit.

Njima naruku je išla i izjava premijerke Ane Brnabić krajem prošle godine – ona je prvo rekla da će koncesioni ugovor biti potpuno javan, da bi se potom korigovala i rekla da „neće biti objavljen do septembra, kada će biti zatvorena finansijska konstrukcija“, i da će vlada po zatvaranju finansijske konstrukcije insistirati da taj ugovor bude potpuno javan.

Cinici su se odmah uhvatili za formulaciju da će vlada „insistirati na objavljivanju“, a ne da će sigurno objaviti ugovor, i time podgrejali sumnju da bi, kada dođe vreme, moglo da se ispostavi da koncesionar ne dozvoljava objavljivanje ugovora iz poslovnih razloga, što je formulacija koja se koristila i kod nekih drugih velikih poslova, poput ugovora s „Fijatom“, čiji su detalji i danas nepoznati javnosti. Naročito posle objašnjenja iz kabineta premijerke u kojem se navodi da francuska kompanija ima razumevanje za želju vlade da objavi celokupan ugovor, kao i da je spremna da to učini, osim u delovima koji sadrže poslovnu tajnu, njihov know-how i komercijalne uslove poslovanja tokom 25 godina.

Vlast je u odbrani namere da uzme aerodrom od grada uglavnom reagovala ljutnjom, optužujući Nišlije koje bi da zadrže svoj aerodrom za licemerje, pa čak i preteći da neće videti ni dinar republičkog novca ako državi ne poklone svoju vazdušnu luku.

Zorana Mihajlović izjavljuje da je jedino rešenje za dalji razvoj Aerodroma „Konstantin Veliki“ ustupanje niške vazdušne luke na upravljanje državi: „Državno rukovodstvo Srbije sa Aleksandrom Vučićem na čelu okrenulo se Nišu i ovom delu naše zemlje u svim oblastima infrastrukture – i energetskoj, ali još više saobraćajnoj. Tu mislim i na železničku i drumsku, a najviše na ulaganja u razvoj vazdušnog saobraćaja.“

SPORNE TAKSE Čitava ideja da se aerodrom da vladi nastala je, prema tvrdnjama koje prenosi „Danas“, upravo zato što aktuelna uprava na „Konstantinu Velikom“ nije htela da ispoštuje želju republičke vlasti i podigne takse „lou kost“ operaterima koji lete iz Niša, „čime bi beogradskom aerodromu olakšala posao, a sebi otežala“.

Tako su, prema tvrdnjama lista koji se poziva na opozicionog odbornika Branislava Jovanovića, početkom februara na sastanku „iza zatvorenih vrata“ u Nišu, resorna ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić jasno kazali da se „postojeći ugovori sa ’lou kost’ kompanijama moraju aneksirati na način da utvrde više aerodromske takse“.

Ilić je, kako se navodi, kazao da putničke takse od tri evra „nisu održive“, te da bi „trebalo da se podignu na najmanje šest evra“. Ministarka Mihajlović i Ilić zamerili su niškom aerodromu i što su ovakve takse dogovorene bez konsultacija sa ministarstvom.

Ministarka je navodno ocenila da je „ovaj problem“ inicirala samovolja direktora Regionalne razvojne agencije „Jug“ Bojana Avramovića, koji je bez konsultacija sa ministarstvom organizovao izradu i usvajanje „sporne“ ekonomske studije o poslovanju niškog aerodroma, kao osnove za primenu izuzetno niskih cena aerodromskih usluga. Avramović i direktor aerodroma su, pri tome, bez znanja ministarstva vodili pregovore sa avio-kompanijama, zamerila je ona.

EKSPANZIJA NIŠKOG AERODROMA Aerodrom „Konstantin Veliki“ doživeo je poslovnu ekspanziju od 2015. godine, kada su se za redovne linije iz Niša zainteresovale „lou kost“ kompanije – najpre „Vizer“, a kasnije i „Rajaner“. Niški aerodrom im je ponudio izuzetno niske putničke takse od svega tri evra, što je rezultiralo, takođe, izuzetno niskom cenom avionske karte do evropskih destinacija, koje su iznosile i samo deset evra. Niske cene usluga bile su jedan od bitnih razloga da aerodrom, koji je 2014. godine imao svega 1.335 putnika, prošle godine uknjiži čak 331.582 onih koji su odlučili da lete preko Niša.

Ovakav poslovni uspeh priznala je i „ACI Europe“, organizacija koja zastupa interese preko 400 vazdušnih luka iz 45 zemalja, a koja je niški aerodrom, i 2016. i 2017. godine, stavila na drugo mesto u Evropi u kategoriji aerodroma sa manje od pet miliona putnika godišnje. Razlog za ovako visoko rangiranje u evropskom avio-saobraćaju je „rekordni rast broja putnika“.

MILION PUTNIKA Naizgled odjednom, barem u široj laičkoj javnosti, grad Niš više nema para da dugoročno finansira održivi rast „Konstantina Velikog“, država to primećuje i formalno ga „aneksira“ (bez naknade) kako bi u njega uložila mnogo veća sredstava nego što ih ima grad Niš koji je u lošoj finansijskoj situaciji. Ipak, zbog načina na koji je to država uradila nedelju dana od potpisivanja ugovora s francuskom kompanijom, rađa se sumnja da u tom ugovoru postoji stavka da francuska kompanija traži da se smanji nivo operacija na svim drugim aerodromima u Srbiji kako bi se povećale aktivnosti na beogradskom aerodromu i kako bi koncesionar imao koristi od toga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije povodom sastanka sa predsednikom Republike Srpske (skoro u isto vreme kada se dešavala poseta ministarke Mihajlović Nišu) potvrdio da se u ugovoru sa „Vansijem“, koji će stupiti na snagu kada francuska kompanija isplati prvu tranšu, nalazi „ograničenje“ za „Konstantina Velikog“: „Mi smo podigli taj aerodrom. Imamo obavezu da se konsultujemo sa ’Vansijem’ ako Niš pređe milion putnika, što je za narednih 12 godina nemoguće. Prognoza je da će 2027. on imati 774.068 putnika godišnje ako mi budemo njime upravljali. Nikoga ne pitamo za do milion putnika, nikoga. Za sve u prečniku od 150 do 230 kilometara od Beograda“, rekao je Vučić, i poručio da, ako građani Niša žele aerodrom, država će ga vratiti gradu na upravljanje, pod uslovom da više ne traže novac od vlade, i to će preporučiti premijerki Ani Brnabić.

„Nišu smo sve dali što možemo, daćemo još više. Ako nećete naš novac, čestitam – hvala vam, oslobodili ste nas“, poručio je Vučić, ocenjujući da su protesti zbog prelaska aerodroma iz jedne vrste državne svojine u drugu primer najtežeg i najgoreg licemerja i da oni koji to koriste „obmanjuju javnost, jer ne znaju ništa drugo da rade i žive od obmana“.

Vučić je podsetio i da je javno preduzeće Aerodrom Niš formirano 2002. godine, a 2010. je prebačeno u vlasništvo grada, koji nije mogao da plaća ogromna zaduživanja i obaveze, jer su one iznosile desetine miliona evra, pa je vlada pomagala.

Da li zbog višednevnih protesta Nišlija za „odbranu“ Aerodroma „Konstantin Veliki“, ili „ljutnje“ Beograda, u stilu „evo vam ga pa vidite šta ćete i kako ćete“, tek, sednica Skupštine grada Niša na kojoj je trebalo da se odlučuje o „preuzimanju“ od strane države, odnosno da se potvrdi već donesena odluka na osnovu najavljene preporuke Vlade Srbije a po inicijativi Ministarstva saobraćaja, odložena je do daljnjeg. Možda i do septembra, kada se očekuje obelodanjivanje pojedinosti o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Do tada, živi bili pa videli.       

[/restrict]