Ti opasni Rusi

Opasni su Rusi jer živopisaše kupolu Hrama Svetog Save u Beogradu najlepšim mozaikom slavnog Muhina. A Srbi su valjda s uma sišavši, kad vole i poštuju one koji im grade i pomažu

Stiže, očekivano, i mart mesec. Vesnik proleća. Za mnoge u svetu mesec radosti, ali za  Srbe mučan podsetnik. Marta 1999. zločinačka NATO aždaja, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, napala je, ničim izazvana, ondašnju SR Jugoslaviju. Napad na Jugoslaviju bio je zločinački udar na Srbe i Srbiju.

GENOCID U KONTINUITETU Sve što su imali od otrova i radioaktivnih bombi sručili su na sela i gradove u Srbiji. Zatrovali reke, njive i livade. Šume su se sušile od bačenog otrova. Broj obolelih žena, dece, muškaraca od raka povećao se do u Srba nezapamćenih cifri. Nad Srbima je izvršen najgori genocid: Genocid u kontinuitetu! Posledice njihovog zločinačkog nauma snosiće generacije Srba koje nisu bile ni začete kad su NATO ubice otrov po Srbiji prosipale. Kroz stotinu godina javljaće se bolesti koje će tadašnji mudroseri – ako ih Gospod na vreme ne kazni – pripisivati lošoj ishrani i nezdravim navikama nas, njihovih predaka.

Zato je važno svakodnevno pisati i ne dati da se zločin zaboravi. Zaboravljanje zločina opasnije je od samog zločina. Znam da se plaćenim podguznim muvama i stipendistima NATO zločinaca ne dopada podsećanje na zločine i posledice zločina koje je NATO nad Srbima učinio. Oni bi da se zločin zaboravi ili bar da se mi Srbi okrivimo za  „humanitarnu“ NATO agresiju, jer smo „krivi“ što su nas NATO zlikovci ubijali. NATO stipendisti bi želeli da nas ubede kako je NATO jedino rešenje za bezbednost Srba i Srbije. Verovati da će o vama brinuti razbojnik koji vas je ubijao, trovao, spaljivao, može samo maloumna osoba ili osoba za to plaćena. Što bi rekao Pera, moj školski drug iz Čačka: Ko uđe u NATO najebo je bato! Vlast u Srbiji bi sa njima na jesen da „vežba“ po Šumadiji. Valjda NATO želi da dokrajči danas ono što mu nije pošlo za rukom pre devetnaest godina.

NATO stipendisti vole da trube kako se među Srbima širi ruski uticaj i eto velike opasnosti, ne samo za bezbednost Srbije već i bezbednost evrounijata. Kad Rusi dođu u Srbiju, biće, po rečima NATO lažova, London i Berlin u opasnosti. Oni kažu da su opasnost za Srbe Rusi, a ne NATO strvoderi.

NATEGNUTE LAŽI Opasni su Rusi jer živopisaše kupolu Hrama Svetog Save u Beogradu najlepšim mozaikom slavnog Muhina. Opasni su Rusi jer su skakali u Savu i ronili po njoj pre neku godinu spasavajući ljude kod Obrenovca koje je podivljala reka nosila. Opasni su Rusi jer grade železničke pruge i obnavljaju uništeno. Stvarno su opasni, a Srbi valjda s uma sišavši kad vole i poštuju one koji grade i pomažu im, umesto da se dive onima koji su rušili, razarali i trovali. Ne znam koje su škole izučile NATO ulizice, ali oni misle da su te škole najbolje, te mnogi od njih smatraju sebe genijalnim vođama. Međutim, u Srbiji nikog neće ubediti u svoje nategnute laži o ruskoj opasnosti. Moraće da smisle nešto novo inače će ih gazde otpustiti kao beskorisne.

Čačanski zet Živorad Žika Stojković voleo je da navrati u Čačak. Kol’ko da obiđe tazbinu i šuraka Tomu. Žika je bio čovek ugledan, te su mnogi voleli da slušaju njegove priče. Ponešto je i on sam beležio u svoje dnevnike. Mnogo godina kasnije objavljen je, pored prepiske, posveta, i izbor iz njegovih dnevnika (Radovan Popović: Živorad Žika Stojković 1922–1998 – Spomenica, Beograd, 2003). Pod datumom 27. jun 1950. godine piše sledeće: „Razgovaram sa Matom Miloševićem – pričamo uzgred o svemu, o aranžiranom socijalizmu našem. Kažem mu da to sve nas pogađa, jer revoluciju čine neozbiljnom. Narod socijalizam često smatra neozbiljnom stvari, i to opasno neozbiljnom. Neozbiljno je zato što naduveno, hvalisavo i neistinito govori o sebi… Mata: Čuo sam poslovicu: Teško onom narodu koji ima genijalne vođe…“

Počivši Lujo Radovanović iz sela Viča u Dragačevu bio je domaćin u velikoj zadružnoj kući. Sedamdeset i druge godine prošlog veka u porodičnoj zadruzi živelo je složno trideset i šestoro čeljadi. Gosti su rado dočekivani. Domaćinski posluženi. Domaćin Lujo je više voleo da sluša goste, pogotovu ako bi došli iz velikog grada ili izdaleka. Da čuje novosti. Kad bi goste saslušao, prozborio bi i on neku. Mnoge sam njegove izgovorene misli zabeležio. Evo jedne: Ne valja kad vlast umisli da je pametnija od naroda!

Iduće 2019. biće 800 godina kako je rukopisano Zakonopravilo Svetoga Save. Valjalo bi da se država Srbija toga seti.

Mislimo na Radovana, Ratka i kapetana Dragana. Pomozimo našoj braći i sestrama koji opstaju na Kosovu i Metohiji. Junaci su to.