Promišljeno ruski: Oleg Bondarenko u Beogradu

Novi hladni rat, prema Bondarenkovljevom sudu, otpočeo je kada je Rusija „preduzela prve samostalne spoljnopolitičke korake“

U Beogradu, 7. i 8. marta, ruski politikolog Oleg Bondarenko govorio je o različitim geopolitičkim pitanjima. U dva predavanja – „Rusija i Balkan u vreme novog hladnog rata“ na Pravnom fakultetu u Beogradu i „Rusija i nova evropska desnica“ koje je održano u Svečanoj sali Instituta za evropske studije – čulo se mnogo toga veoma važnog za razumevanje položaja Rusije u savremenom svetu, o odnosima između velikih sila, geopolitičkim procesima koji su toliko prisutni da ih je moguće gotovo opipati i onome što je za Srbe posebno relevantno i može se sažeti u pitanje – a gde smo tu mi?

Oba predavanja organizovao je Institut za evropske studije, prvo zajednički sa organizacijama Forum Romanum i SKK „Despot Stefan Lazarević“, a drugo samostalno. Uvodničar oba predavanja bio je direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković.

[restrict]

RUSKO STANOVIŠTE Bondarenko je pred beogradsku publiku doneo ono što je nasušna potreba – trezveno, odmereno i promišljeno posmatranje političkih zbivanja. Bez neutemeljenih najava velikih i sudbonosnih obrta, bez mesečarskog optimizma koji se raspršava suočen sa prvom ozbiljnom preprekom, i bez slatkorečivih parola koje ne dopuštaju dodatna pitanja.

Naprotiv, govorio je i o problemima i velikim propustima ruske politike, pa čak i o nekim strukturnim manjkavostima sa kojima bi morala da se suoči ova generacija ruskih lidera. S druge strane – a to je možda i ređe – Bondarenko ne dopušta da ga manjkavosti koje neumoljivo uočava odvedu na put defetizma i besplodnog kritizerstva. On ni na trenutak ne napušta rusko stanovište, u dobroj meri blagonaklono prema sadašnjem rukovodstvu Ruske Federacije. Pred beogradskom publikom je govorio ruski patriota čije su pozicije toliko utemeljene i promišljene da dopuštaju visok nivo samokritičnosti. Ne treba posebno obrazlagati koliko nam je takav pristup potreban.

Bondarenko se nalazi na čelu Fonda progresivne politike a radi kao politički konsultant i kolumnista u nekoliko listova. Prema njegovim rečima, učestvovao je u više od dvadeset političkih kampanja i u „ruskom proleću“ u Ukrajini 2014. Predstavlja, upozorio je publiku, po proceni poljske vlade, pretnju po nacionalnu bezbednost ove zemlje, zbog čega mu je onemogućen ulazak u države Evropske unije.

 

OPET HLADNI RAT Prema sudu Olega Bondarenka, sadašnju situaciju međunarodnih odnosa treba sagledavati u kontekstu novog (ili produžetka starog) hladnog rata. Hladni rat okončan je Gorbačovljevim uzmicanjem i jednom velikom obmanom, što je rezultiralo slomom Sovjetskog Saveza. Novi hladni rat, prema rečima Bondarenka, otpočeo je kada je Rusija „preduzela prve samostalne spoljnopolitičke korake“.

Ključni trenutak u genezi nove hladnoratovske situacije, smatra on, bila je ruska reakcija na državni prevrat u Kijevu. Tu je, ocenio je, „ruska politika bila reaktivna na događaje koje Rusija nije kontrolisala“. Povratak Krima bio je moguć samo zbog reakcije tamošnjeg ruskog stanovništva na koju se nadovezala ruska državna politika. Operacija u Siriji je s druge strane, istakao je, prva međunarodna kriza na čije razrešenje Vašington nije sudbonosno uticao.

Međutim, za ocenu sadašnjih prilika daleko relevantnija je procena Olega Bondarenka po kojoj trenutna „hladnoratovska situacija“ nije rezultat kakvog nesporazuma ili zlovolje koji će olako iščeznuti. Naprotiv, sankcije uvedene Ruskoj Federaciji od strane Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja će trajati. Novooblikovana hladnoratovska situacija, u čijem je središtu konfrontirajući odnos Sjedinjenih Država prema Rusiji, ušančena je u temelje međunarodnih odnosa i postaće njihova određujuća činjenica možda i u narednih više decenija. „Zapadne sankcije Rusiji su verovatno dugotrajni poremećaj odnosa i možda će trajati zauvek“, podvukao je Bondarenko.

 

AKTIVNIJA ULOGA RUSIJE Međutim, novoustanovljena situacija je vodila i sve aktivnijoj i samouverenijoj ruskoj spoljnoj politici. Prema rečima Bondarenka, Putin je početkom marta obznanio postojanje novih oružanih sistema, kako predsedničke izbore i period (re)ustanovljenja nove administracije, „kada se ništa ne radi“, zapadne sile ne bi iskoristile za novo, pojačano, mešanje u rat u Siriji. Prema njegovoj prognozi, ove godine može da usledi novo razbuktavanje borbi u Donbasu, ali će i ruska reakcija biti odgovarajuća.

Prema pronicljivoj analizi Olega Bondarenka, sa kojom je teško ne složiti se, ključni nedostatak ruske pozicije u kontekstu „novog hladnog rata“ treba pre svega tražiti u sferi ideologije, odnosno izostanka iste.

Američki istoričar Melvin Lefler smatrao je da je sovjetsko-američki hladni rat bio „rat za dušu čovečanstva“ (zbog čega je ove reči i stavio u naslov svoje važne studije). A Bondarenko misli da ni novi hladni rat po tome neće biti drugačiji.

„Često se kaže da Rusija nema jasnu strategiju za Balkan. To je verovatno velikim delom tačno“, ocenio je Bondarenko. Prema njegovom sudu, Rusiji veoma nedostaje javna državna ideologija – skup načela koja će definisati opšte ciljeve državne politike i državnim zvaničnicima, i činovnicima, i građanima i, na kraju, spoljašnjem svetu. Objasnio je da se u prvim decenijama 21. veka odbrana multipolarnog sveta, pravo na samobitnost svake države i odbrana tradicionalnih, konzervativnih i hrišćanskih vrednosti pomaljaju kao obrisi nove ruske državne ideologije, ali to nije dovoljno jasno artikulisano. Međutim, promene su vidljive u odnosu na rani postsovjetski period. Od tada su neki političari i mislioci (poput Eduarda Limonova) sa marginalnih pozicija postali deo idejnog i političkog mejnstrima.

Nažalost, zaključio je Bondarenko ovu temu, ni danas Rusija nije spremna da javno istakne postulate svoje državne politike. Objašnjenje ove situacije može se tražiti i u pretpolitičkoj biografiji ruskog predsednika Vladimira Putina. „Obaveštajac nikada ne može da kaže šta u stvari misli i čemu teži. Ruska javna politika i ruska javna strategija postale su tajne“, istakao je Bondarenko.

 

ZAPAD I RUSKA MEKA MOĆ No čak i relativno slabo artikulisana, „ruska ideja“ se pokazala prijemčivom za određene krugove na Zapadu.

Reč je prevashodno o „novoj desnici“ u pojedinim zapadnoevropskim državama. Štaviše, kako je ukazao Bondarenko, tu podršku je lakše pronaći među evropskim građanima nego među pripadnicima društvene elite.

„Ova konzervativna internacionala nije nešto zvanično“, kazao je Bondarenko. Ali ona ipak predstavlja realnu političku činjenicu – Marin le Pen se sastala sa Putinom prilikom svoje posete Moskvi, italijanski političar Mateo Salvini tražio je takođe susret sa ruskim predsednikom.

Prema mišljenju Bondarenka, ruska meka moć ima veću prijemčivost na desnici s obzirom na to da se evropski politički spektar pomera udesno zbog nezadovoljstva „političkim mejnstrimom“ i da ovde postoji veći kapacitet za suverenističku politiku. Ali upozorio je i na neka ograničenja u trenutnoj konstelaciji snaga – evropske društvene elite isuviše su povezane sa Sjedinjenim Državama i one neće olako prepustiti svoje pozicije.

Da bi se ova situacija značajno izmenila, potrebno je da se odigraju političke promene u više evropskih država – jedna ili dve zemlje nemaju „kritičnu masu“ da bilo šta izmene. 

„Što se tiče situacije u Evropi, proces promena biće veoma spor“, zaključio je Bondarenko.

 

BALKANSKI POLIGON Dalje, ocenio je da je „Balkan poligon nove borbe između Rusije i Zapada“. Evropska unija je već istakla svoje strateško opredeljenje u dokumentu „Balkan 2025“, ali upitno je u kojoj meri je realno očekivati inkorporaciju balkanskih država u okvire Evropske unije. Bondarenko je nedvosmisleno ocenio da su ništavne šanse da Srbija u sadašnjim granicama postane članica Evropske unije, a Srbiju naveo kao „ključnog ruskog saveznika u Evropi“ – Srbija nije Rusiji uvela ekonomske sankcije, učestvuje kao posmatrač u pojedinim telima evroazijskih integracija i jedan je od potencijalnih partnera za veću ekonomsku saradnju. Prema njegovom mišljenju, odlučujuće je opredeljenje – da li bolju perspektivu za srpske nacionalne interese pruža Evropska unija ili Rusija. „Svaki srpski političar nekada će odgovoriti ’ne’ i to će otvoriti proces destabilizacije“, podvukao je Bondarenko.

Komentarišući situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom, Bondarenko je obrnuo reči nekadašnjeg ruskog ambasadora u Beogradu Alekseja Konuzina i upitao – ako Amerikanci mogu ponekad da budu veći Hrvati od Hrvata i veći Albanci od Albanaca, zašto onda Rusi ne bi mogli da ponekad budu veći Srbi od Srba? Istakao je da, po njegovom sudu, čak i u slučaju sporazuma između Beograda i Prištine koji bi podrazumevao faktičko prihvatanje nezavisnosti Kosova, Rusija se tome neće pridružiti i neće priznati nezavisno Kosovo. On je mišljenja da je ruska politika prema Kosovu evoluirala od politike solidarnosti prema Srbima do nečega što predstavlja sastavni deo ruske pozicije u međunarodnoj areni. „Danas to nije politika solidarnosti već je to i naša suverena politika prema Kosovu i uveren sam da Rusija nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu“, naglasio je Bondarenko. 

[/restrict]