POHVALA PUTINOVOJ RUSIJI

Dozvolite mi da vam objasnim iz kojih razloga je danas neophodno biti na strani Putinove Rusije. Zbog čega je neophodno zaći s one strane staklastog pozorišta propagande pedagoga svetskog mondijalizma „mejd in SAD“ i telohranitelja isključive politički korektne i etički korumpirane misli

Odmah kažem, bez uvijanja i perifraza: Vladimir Putin, nažalost, nije Lenjin. Naglašavam: nažalost! Ipak, Putin ima stratešku autonomiju i oružje za masovno odvraćanje. Posle Gorbačova, koji je reklamirao lanac američkih restorana „Pizza Hut“, i posle Jeljcina, koji je između dve votke prodao Rusiju oligarsima finansija, Putin je na svoj način preuzeo herojsku lenjinističku tradiciju otpora amerikanocentričnom imperijalističkom kapitalizmu.
Zbog toga, Rusija ima sada (2018) zadatak da podrži što je moguće više država koje pružaju otpor američkoj imperiji, pri čemu i ona sama ima ulogu države koja pruža otpor: treba da igra ulogu „altera pars“, kao u vreme Berlinskog zida. Ona mora da zadržava i ograničava zahuktalu neograničenost američkog imperijalizma koji od 1989. više nego ikada izaziva krv u svetu. Sa ruskom snagom, to je kao da se stilizovanom portretu američkog predsednika Obame prilepi tvrdnja „yes, we can“, a uz njega stavi slična slika Putina, uz koju je prilepljena tvrdnja „no, you can’t“. Za to postoji potreba za – ponavljam sa ushićenjem – geopolitičkom i vojno jakom i nezavisnom Rusijom. Potrebna nam je moćna Rusija, koja može da zaustavi – u ovo doba kada nema više istorijskog komunizma dvadesetog veka – delirijum neograničenog proširenja fanatizma ekonomije pod vođstvom SAD. Postoji potreba i da se dovede u pitanje nametnuti obrazac Vašingtonskog konsenzusa.
Dokaz da Putinova Rusija mora biti geopolitički podržana, pre svega, predstavlja diplomatska i medijska mržnja zapadnog novinarskog i intelektualnog cirkusa – zvučnika neokapitalističke i finansijske moći. Psi čuvari laju na Putina zbog sve kraćeg povoca, jer oni uvek gledaju očima sile iz Vašingtona.
Potreba da se podrži Putin potkrepljena je, u konvergentnom smislu, umnožavanjem američkih baza u Rumuniji i Mađarskoj, kao i zapadnjačkom namerom da uvuku Ukrajinu u NATO, koju su zato i destabilizovali 2014. godine kroz obojenu revoluciju, kojom su upravljale američka vlast i, u podređenom položaju, Evropska unija. U 2014. godini – treba na to podsetiti – desio se pravi-pravcati paranacistički udar u Ukrajini, koji su podržali ekstremna desnica Svoboda i Pravi sektor, kao i SAD, EU i naši patetični antifašisti, koji su antifašisti samo u odsustvu fašizma, zato što se ne usuđuju da budu antikapitalisti u prisustvu kapitalizma, a koji podržavaju fašizam kada stvarno postoji fašizam!
Jedini pravi antifašista i antinacista bio je Putin, koji je za naš medijski cirkus… fašista! Velika tradicija Crvene armije, koja oslobađa Evropu od nacista, oživela je u Putinu 2014. godine. Napred Rusijo, sa tobom smo!

Prevod sa italijanskog Dragan Mraović