NE U NATO

DA SE NE ZABORAVI – 19 godina od agresije na SRJ

Beogradski forum za svet ravnopravnih i Klub generala i admirala Srbije i ove godine organizovali su konferenciju povodom godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju na kojoj je ocenjeno da je ovim zadat najozbiljniji udarac evropskom i svetskom sistemu bezbednosti od kojeg se Evropa i svet nisu oporavili do danas

Na Konferenciji je istaknuto da govoriti o NATO agresiji danas znači govoriti o grubom kršenju međunarodnih zakona, Povelje OUN, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija i Pariske povelje. Zaobilaženjem Saveta bezbednosti NATO je napravio presedan koji će kasnije koristi za globalizaciju intervencionizma i destabilizaciju drugih delova sveta (Avganistan, Irak, Libija, Mali, Sirija). NATO je na svom samitu aprila 1999. godine u Vašingtonu, obeležavajući jubilarnu 50. godišnjicu osnivanja, i formalno napustio svoj odbrambeni karakter usvojivši ofanzivnu strategiju ekspanzije na Istok koju sledi i danas u posve drugačijem globalnom rasporedu snaga.

Učesnici su naglasili da izvor opasnosti po mir danas leži prevashodno u tome što se nosioci politike dominacije ne mire sa novim odnosom moći koji se uspostavlja multipolarnošću. Centri moći iz perioda unipolarnog poretka i dalje smatraju da privilegije koje su stekli u decenijama bespogovorne dominacije mogu odbraniti vojnom silom, odnosno nuklearnim oružjem. U toj velikoj zabludi leži izvor nesagledivih opasnosti po savremeno čovečanstvo. Zapadni centri moći se teško prilagođavaju novim realnostima multipolarnog sveta. Jedini način da se spasi mir, da se svet vrati stabilnosti i razvoju jeste prihvatanje principa ravnopravnosti, partnerstva i međusobnog uvažavanja.

OPRAVDAVANJE ZLOČINA I 19 godina posle agresije vodeće članice NATO-a pokušavaju da opravdaju taj zločin protiv mira i čovečnosti, da odgovornost prebace na žrtvu. U tom cilju nastoje da prinude Srbiju da učestvuje u iscrtavanju novih međunarodnih granica i stvaranju još jedne državice na delu srpske državne teritorije koju oni zovu „Republika Kosovo“. Istaknuto je da nametnuti rokovi i rešenje po meri njihovih geopolitičkih ciljeva ne mogu dovesti do mirnog i održivog rešenja već isključivo vode gomilanju konfliktnog potencijala na Balkanu. Imajući u vidu pokušaje pojedinih NVO da skrenu pažnju sa odgovornosti NATO-a, naglašeno je da se NATO i vodeće zemlje članice ničim ne mogu osloboditi odgovornosti, niti se ta odgovornost može umanjiti jer je agresija izvedena pod lažnim izgovorom, bez odobrenja Saveta bezbednosti, kršenjem osnovnih normi međunarodnog prava, pa čak i samog osnivačkog akta NATO-a.

Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović je ukazao da je agresija od oružanog napada u međuvremenu poprimila druge oblike, ali da su ciljevi ostali isti: otimanje Kosova i Metohije od Srbije, iscrtavanje novih međunarodnih granica, stvaranje nove albanske države na delu državne teritorije Srbije i novo cepanje srpskog naroda na deo južno od te granice koji postaje još jedna nacionalna manjina i na deo severno od te granice. Od Srbije se pritiscima i pretnjama nastoji iznuditi da sarađuje u tom geopolitičkom projektu, tako što se neće suprotstaviti prijemu te ilegalne tvorevine u Ujedinjene nacije i što će sa njom potpisati „sveobuhvatni pravno obavezujuću dokument“. Agresija se nastavlja i tako što se Beogradu saopštava da „niko nema prava veta na stvaranje oružanih snaga Kosova“, bez obzira što je teritorija Pokrajine Kosovo i Metohija i dalje pod mandatom UN. Dvogodišnji rok za „isporuku“ rezultata koji je Srbiji nedavno postavila Evropska komisija, SAD su, po svemu sudeći, skratile na godinu dana demonstrirajući tako nezadovoljstvo tempom „isporuka“, ali i neefikasnošću EU.

Na odnosu Evrope, a pre svega, Nemačke i Velike Britanije, kao i SAD, prema načinu rešavanja pitanja statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija pokazaće se da li je Evropa na putu stabilizacije i razvoja ili je beznadežno na koloseku daljeg produbljivanja nestabilnosti, slično stanju 1938. kada je naivno verovala da Sudete žrtvuje radi mira, a dobila je rat. Podvučeno je da jedino uravnoteženo rešenje uz poštovanje Rezolucije SB UN 1244, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije garantuju održivost mira i stabilnosti na Balkanu i u Evropi.

EU NE TREBA VEROVATI NA REČ Srbija treba da pregovara o statusu Kosova i Metohije, ali na osnovu osnovnih principa Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a, Pariske Povelje, Ženevskih konvencija i svog ustava, a ne na brisanom prostoru. Ukazano je da format pregovora u Briselu nije dao očekivane rezultate jer više od pet godina nijedna obaveza prema Srbiji nije izvršena  dok je Srbija sve svoje obaveze ispunila. To je dovoljan razlog da se razmisli čemu bi vodilo nastavljanje u istom formatu, sa istim odnosom EU i sa istim za Srbiju poražavajućim rezultatima u budućnosti. Dosadašnja popustljivost Srbije shvaćena je ne kao njena snaga već kao njena slabost i zato nema kraja zahtevima na štetu Srbije. Šta vrede uravnoteženi sporazumi, ako su uopšte takvi, ako se iz njih, kako dosadašnja praksa nedvosmisleno pokazuje, sprovodi samo ono što je na štetu interesa Srbije!? U svetlosti dosadašnjih iskustava, bila bi fatalna samoobmana da se ikome iz EU više veruje na reč, ili na garancije da će ubuduće biti drugačije, da će biti „statusno neutralni“. Srbija treba otvoreno da kaže da više nema poverenja u „statusnu neutralnost“ EU. I kada bi se izvršio dogovor o osnivanju ZSO i to u svim odredbama koje su potpisane, ZSO ne može biti zamena za rešavanje suštinskog i dalje otvorenog pitanja a to je status Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Zato, Srbija treba da učini sve što je potrebno da se razmatranje pitanja statusa vrati tamo gde je status okvirno utvrđen kao široka autonomija u okviru Srbije, a to je – u Savet bezbednosti UN. Ko to odbija, nije za pravno zasnovane međunarodne odnose, nije za mirno i održivo rešenje, već za gomilanje konfliktnog potencijala. Ne može se na pitanju statusa Kosova i Metohije vršiti najgrublje kršenje i revizija međunarodnog pravnog poretka, a istovremeno krivce za nekakvu „reviziju“ istog tražiti na sasvim drugim stranama po sistemu – „drž’te lopova“. To vreme je na zalasku. Dupli standardi i ordinarne manipulacije sve teže prolaze.  

Moratorijum na vežbe s NATO-om

Učesnici Konferencije usvojili su dva apela: prvi sadrži inicijativu državnim organima da se povodom 20. godišnjice agresije, 2019. proglasi godinom moratorijuma na vojne vežbe Srbije sa NATO-om kako bi se i na taj način odala počast palim braniocima otadžbine i civilnim žrtvama agresije; drugi sadrži poziv svim miroljubivim organizacijama, pokretima i pojedincima širom sveta da se angažuju za zaustavljanje zabrinjavajućeg rasta napetosti i nepoverenja u globalnim odnosima, za prekid trke u naoružavanju i širenja stranih vojnih baza, da se intenziviraju dijalog, partnerstvo i ravnopravnost kao osnove odnosa kako među velikim silama, tako i među svim državama i narodima i da se, na taj način, otkloni opasnost od globalne konfrontacije i pretnja od svetskog požara katastrofalnih razmera.