Mihail Ivanovič Akopov: Nepregledne mogućnosti saradnje

Kakav je značaj pete međunarodne industrijske izložbe „Expo Russia Serbia 2018“ koja povezuje srpske i ruske privrednike i preduzeća?

Razgovarala Mila Milosavljević Fotografije Milan Timotić

Beograd je od 14. do 16. marta bio domaćin pete međunarodne industrijske izložbe „Expo Russia Serbia 2018 “, kao i petog Beogradskog biznis foruma. Osnovne teme skupa bile su energetika i energetski štedljive tehnologije, rudarstvo, mašinogradnja i metalurgija, avionski i železnički saobraćaj, agroindustrijski kompleks, građevinarstvo, industrija nafte i gasa, visokotehnološke grane, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, obrazovanje, turizam. Na izložbi su učestvovala preduzeća krupnog, srednjeg i malog biznisa, a predstavljene su i regionalne prezentacije Republike Tatarstan, Moskovske, Pskovske, Kalinjingradske, Rostovske oblasti, kompanija Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope. U sklopu međunarodne izložbe održan je čitav niz tematskih okruglih stolova sa ministarstvima RS, biznis misija ruskih preduzetnika u Republici Srbiji uz podršku Ruskog izvoznog centra, berza poslovnih kontakata, poseta preduzećima. O izložbi i njenom značaju razgovaramo sa Mihailom Ivanovičem Akopovim, predstavnikom AD „Zarubež-Ekspo“, te Organizacionog odbora za sajam i Poslovnog foruma, direktorom za saradnju sa Balkanskim regionom u Srbiji.

[restrict]

Kako ocenjujete značaj ove izložbe, te da li je ona tokom protekle četiri godine dokazala svoju efikasnost?

Ovo je već peta jubilarna izložba u kojoj nastojimo da ruskim i srpskim ustanovama i preduzećima predstavimo mogućnosti  saradnje u svim oblastima, od energetike, industrije, zatim svih vrsta proizvodnje, pružanja usluga i robe. U tome nas podržavaju vlada i Rusije i Srbije u okviru međuvladinog Srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomiju i naučno-tehničku saradnju. Ne možemo da kažemo da smo dostigli nivo izložbi sličnog karaktera koje traju decenijama, ali imamo sve osnove da to postignemo već za nekoliko godina. Imamo podršku od strane Ruske Federacije na državnom, ali i na regionalnom nivou.

Šta kao direktor za Balkan smatrate najvećim izazovima, a šta preprekama kada je u pitanju povezivanje institucija i privrednika Srbije i Rusije?

Ne postoje prepreke koje ne možemo da prevaziđemo. Naša centrala je u Rusiji i tamo organizujemo nekoliko sajmova za zemlje kao što su Jermenija, Kazahstan, Vijetnam, Moldavija. Međutim, mnogi ne znaju za te sajmove, jer oni nisu toliko afirmisani kao što su to npr. sajam turizma i sajam automobila. Za to nam je potrebno još neko vreme. Svako selo, varošica, gradovi srednje veličine, kao što su Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Niš, Kragujevac treba da znaju da takav sajam postoji. To je jedan od naših osnovnih zadataka i sve ove godine radimo upravo na segmentu informisanja ljudi, institucija, preduzeća i svih ostalih kojima bi ovakva manifestacija koristila.

Možete li da izdvojite neku privrednu granu, oblast koja ima najviše potencijala?

Mi imamo tradicionalne pravce saradnje, poput one na planu energetike ili u sferi saobraćaja. U energetici postoji najglobalniji oblik saradnje, ili kad su u pitanju obnovljivi izvori energije, uštede, ekologije; svi ti aspekti su predmeti bavljenja ne samo velikih sistema kao što su „Gazprom“, „Gazpromnjeft“, NIS, EPS. Mi imamo regulative UN i EU, i na tom polju možemo da radimo. Srbija ima mnogo šuma, vazduh nije toliko zagađen. Generalno i Rusija i Srbija su ekološki čiste zemlje. Dalje, značajan segment je polje IT tehnologija koje su u Rusiji veoma razvijene. Postoje inovacije u svim granama, medicini, obrazovanju. Pred nama je gotovo nepregledno polje gde treba da sejemo i čekamo plod. To je naša misija.

Stiče se utisak o nedovoljnoj saradnji, naročito izvozu iz Srbije u Rusiju, kada je poljoprivreda u pitanju. Šta treba učiniti kako bi se ova saradnja unapredila?

Izvoz iz Srbije u Rusiju u oblasti poljoprivrede se povećava iz godine u godinu. U prvom redu su tu voće, povrće, sirevi, dimljeno meso. S druge strane, što se tiče pšenice Rusija je u svetu broj 1, kao što je Saudijska Arabija za naftu. Ta pozicija nam omogućava dobru razmenu. Postoji nekoliko prstenova razmene proizvođača voća i povrća i ruskih trgovinskih lanaca. U tom smislu svako preduzeće, svaki mali kombinat, opština može da ima svoju ulogu u obezbeđivanju dela potreba za prehrambenim proizvodima na ruskom tržištu. Postoji manjak saradnje na polju naučnoistraživačkog rada, ali tu ministarstva treba da uspostave veze. Sajam kao sajam ne može tu mnogo da uradi umesto države i privatnika.

Kakve planove imate nakon završetka izložbe, kakvu dalju strategiju?

Na kraju svakog sajma objavljujemo izveštaje o tome kakva je saradnja uspostavljena između jedne i druge kompanije, ili pak institucije, vladinog sektora. Izveštaji su javni pa svako zainteresovan može da ih koristi i izučava. Kao organizator mi samo stvaramo uslove za eksponiranje proizvoda i usluga a učesnik može da bude deo našeg tima ili projekta. Imamo i zvanični izložbeni katalog, gde svaka firma koja učestvuje na sajmu može da se predstavi, a nakon završetka sajma ta firma ostaje na našoj zvaničnoj prezentaciji trajno. Prednost našeg sajma je što je poseta besplatna, tako da na njega može da dođe ko god želi.

Senka aktuelnih ekonomskih sankcija Rusiji nije mimoišla ni neke medije koji „zaobilaze“ ovakve događaje. Kako ste se snalazili na planu medijske afirmacije?

Filter može da postoji, ali to ne mora da znači prepreku. Podsetimo se da je težnja za uticajem, za primatom, za prisustvom postojala oduvek, i u vreme kad nije bilo interneta, medija kakve poznajemo danas, pa su narodi opet uspostavljali trgovinske i ekonomske veze. Ma kakva blokada, i da postoji, to više nije na nivou Gvozdene zavese. Mi danas možemo po pozivu da odemo u svaku opštinu, u svako ministarstvo, sekretarijat, udruženje. Tu mediji ne mogu da nas ograniče. I kad bi to neko činio, bilo bi na štetu države, jer mi imamo i političku podršku na svim nivoima. Prošle godine ušli smo u zapisnik Međunarodnog srpsko-ruskog komiteta. Tadašnji premijer a sada predsednik gospodin Vučić nam je dao svu podršku, uputivši svim relevantnim institucijama svoj stav da treba da nas podrže. U tom smislu smo se aktivirali i pokrenuli saradnju sa ministarstvima. Za svako veliko delo, projekat, treba vreme. Ispred sebe ne stavljamo nerealne ciljeve, nešto što ne bismo mogli da realizujemo tokom jedne godine, ali sigurno je da u srpskom narodu postoji snažna volja da sarađuje sa bratskim, jednovernim narodom ruskim, i mi smo tu da za saradnju, uz podršku državnih organa, stvorimo povoljnu društvenu sredinu. Čak i ako se osvrnemo na američke i evropske kuće, mi i njima dajemo prostor da budu neka treća strana u saradnji s Rusijom. Kao i Srbija, i Rusija je vezana sa Evropom, sa Nemačkom i ostalim zemljama. Jasno je da u sferi političkog života i događanja vlada izvesna psihoza na ovim relacijama, ali među običnim ljudima, preduzetnicima, ljudima koji rade i stvaraju toga nema. Naprotiv. I Nemačka i Francuska i Italija i zemlje Skandinavije pokazuju interesovanje za saradnju. S tim u vezi, mogu da spomenem i posete nekih nemačkih poslanika Krimu. To je pokazatelj da ljudi žele da budu deo jednog sveta, a ne nekog bloka tog sveta.

[/restrict]