Михаил Иванович Акопов: Непрегледне могућности сарадње

Какав је значај пете међународне индустријске изложбе „Expo Russia Serbia 2018“ која повезује српске и руске привреднике и предузећа?

Разговарала Мила Милосављевић Фотографије Милан Тимотић

Београд је од 14. до 16. марта био домаћин пете међународне индустријске изложбе „Expo Russia Serbia 2018 “, као и петог Београдског бизнис форума. Основне теме скупа биле су енергетика и енергетски штедљиве технологије, рударство, машиноградња и металургија, авионски и железнички саобраћај, агроиндустријски комплекс, грађевинарство, индустрија нафте и гаса, високотехнолошке гране, банкарство, телекомуникације, медицина, образовање, туризам. На изложби су учествовала предузећа крупног, средњег и малог бизниса, а представљене су и регионалне презентације Републике Татарстан, Московске, Псковске, Калињинградске, Ростовске области, компанија Србије и других земаља Југоисточне Европе. У склопу међународне изложбе одржан је читав низ тематских округлих столова са министарствима РС, бизнис мисија руских предузетника у Републици Србији уз подршку Руског извозног центра, берза пословних контаката, посета предузећима. О изложби и њеном значају разговарамо са Михаилом Ивановичем Акоповим, представником АД „Зарубеж-Експо“, те Организационог одбора за сајам и Пословног форума, директором за сарадњу са Балканским регионом у Србији.

[restrict]

Како оцењујете значај ове изложбе, те да ли је она током протекле четири године доказала своју ефикасност?

Ово је већ пета јубиларна изложба у којој настојимо да руским и српским установама и предузећима представимо могућности  сарадње у свим областима, од енергетике, индустрије, затим свих врста производње, пружања услуга и робе. У томе нас подржавају влада и Русије и Србије у оквиру међувладиног Српско-руског комитета за трговину, економију и научно-техничку сарадњу. Не можемо да кажемо да смо достигли ниво изложби сличног карактера које трају деценијама, али имамо све основе да то постигнемо већ за неколико година. Имамо подршку од стране Руске Федерације на државном, али и на регионалном нивоу.

Шта као директор за Балкан сматрате највећим изазовима, а шта препрекама када је у питању повезивање институција и привредника Србије и Русије?

Не постоје препреке које не можемо да превазиђемо. Наша централа је у Русији и тамо организујемо неколико сајмова за земље као што су Јерменија, Казахстан, Вијетнам, Молдавија. Међутим, многи не знају за те сајмове, јер они нису толико афирмисани као што су то нпр. сајам туризма и сајам аутомобила. За то нам је потребно још неко време. Свако село, варошица, градови средње величине, као што су Нови Сад, Крагујевац, Суботица, Ниш, Крагујевац треба да знају да такав сајам постоји. То је један од наших основних задатака и све ове године радимо управо на сегменту информисања људи, институција, предузећа и свих осталих којима би оваква манифестација користила.

Можете ли да издвојите неку привредну грану, област која има највише потенцијала?

Ми имамо традиционалне правце сарадње, попут оне на плану енергетике или у сфери саобраћаја. У енергетици постоји најглобалнији облик сарадње, или кад су у питању обновљиви извори енергије, уштеде, екологије; сви ти аспекти су предмети бављења не само великих система као што су „Газпром“, „Газпромњефт“, НИС, ЕПС. Ми имамо регулативе УН и ЕУ, и на том пољу можемо да радимо. Србија има много шума, ваздух није толико загађен. Генерално и Русија и Србија су еколошки чисте земље. Даље, значајан сегмент је поље ИТ технологија које су у Русији веома развијене. Постоје иновације у свим гранама, медицини, образовању. Пред нама је готово непрегледно поље где треба да сејемо и чекамо плод. То је наша мисија.

Стиче се утисак о недовољној сарадњи, нарочито извозу из Србије у Русију, када је пољопривреда у питању. Шта треба учинити како би се ова сарадња унапредила?

Извоз из Србије у Русију у области пољопривреде се повећава из године у годину. У првом реду су ту воће, поврће, сиреви, димљено месо. С друге стране, што се тиче пшенице Русија је у свету број 1, као што је Саудијска Арабија за нафту. Та позиција нам омогућава добру размену. Постоји неколико прстенова размене произвођача воћа и поврћа и руских трговинских ланаца. У том смислу свако предузеће, сваки мали комбинат, општина може да има своју улогу у обезбеђивању дела потреба за прехрамбеним производима на руском тржишту. Постоји мањак сарадње на пољу научноистраживачког рада, али ту министарства треба да успоставе везе. Сајам као сајам не може ту много да уради уместо државе и приватника.

Какве планове имате након завршетка изложбе, какву даљу стратегију?

На крају сваког сајма објављујемо извештаје о томе каква је сарадња успостављена између једне и друге компаније, или пак институције, владиног сектора. Извештаји су јавни па свако заинтересован може да их користи и изучава. Као организатор ми само стварамо услове за експонирање производа и услуга а учесник може да буде део нашег тима или пројекта. Имамо и званични изложбени каталог, где свака фирма која учествује на сајму може да се представи, а након завршетка сајма та фирма остаје на нашој званичној презентацији трајно. Предност нашег сајма је што је посета бесплатна, тако да на њега може да дође ко год жели.

Сенка актуелних економских санкција Русији није мимоишла ни неке медије који „заобилазе“ овакве догађаје. Како сте се сналазили на плану медијске афирмације?

Филтер може да постоји, али то не мора да значи препреку. Подсетимо се да је тежња за утицајем, за приматом, за присуством постојала одувек, и у време кад није било интернета, медија какве познајемо данас, па су народи опет успостављали трговинске и економске везе. Ма каква блокада, и да постоји, то више није на нивоу Гвоздене завесе. Ми данас можемо по позиву да одемо у сваку општину, у свако министарство, секретаријат, удружење. Ту медији не могу да нас ограниче. И кад би то неко чинио, било би на штету државе, јер ми имамо и политичку подршку на свим нивоима. Прошле године ушли смо у записник Међународног српско-руског комитета. Тадашњи премијер а сада председник господин Вучић нам је дао сву подршку, упутивши свим релевантним институцијама свој став да треба да нас подрже. У том смислу смо се активирали и покренули сарадњу са министарствима. За свако велико дело, пројекат, треба време. Испред себе не стављамо нереалне циљеве, нешто што не бисмо могли да реализујемо током једне године, али сигурно је да у српском народу постоји снажна воља да сарађује са братским, једноверним народом руским, и ми смо ту да за сарадњу, уз подршку државних органа, створимо повољну друштвену средину. Чак и ако се осврнемо на америчке и европске куће, ми и њима дајемо простор да буду нека трећа страна у сарадњи с Русијом. Као и Србија, и Русија је везана са Европом, са Немачком и осталим земљама. Јасно је да у сфери политичког живота и догађања влада извесна психоза на овим релацијама, али међу обичним људима, предузетницима, људима који раде и стварају тога нема. Напротив. И Немачка и Француска и Италија и земље Скандинавије показују интересовање за сарадњу. С тим у вези, могу да споменем и посете неких немачких посланика Криму. То је показатељ да људи желе да буду део једног света, а не неког блока тог света.

[/restrict]