Izbor za novi svet

Suštinska poruka za sledeći predsednički mandat Vladimira Putina glasi: svet se ne okreće oko Amerike, saradnja sa Rusijom doneće svima mir i prosperitet, a sukob – samo razaranje i propast

Mogu li Sjedinjene Američke Države da obuzdaju Rusiju, zapitala je poznata američka novinarka Megan Keli osam dana uoči ruskih predsedničkih izbora 18. marta – glavnog favorita Vladimira Putina. „Slušajte, vi ne možete ni Severnu Koreju da obuzdate, a kamoli Rusiju“, uzvratio je ne trepnuvši ruski predsednik, što je bila kruna njegove polemike sa Kelijevom o tome zašto je Vašington uveo sankcije Rusiji. Da li, kao što Amerikanci tvrde, zbog navodnog hakovanja i uticanja na predsedničke izbore u SAD 2016, ili, kako objašnjava Putin – zbog američkih pokušaja da obuzdaju razvoj Rusije. „Kao što niste mogli da obuzdate razvoj naše vojne industrije, što se vidi po najnovijem naoružanju koje sam nedavno predstavio, tako nećete moći da obuzdate ni Rusiju u celini“, objasnio je Putin u razgovoru za televizijsku kompaniju „En-Bi-Si“.

[restrict]

NE POKUŠAVAJTE DA NADMUDRITE PUTINA Upravo je tema mešanja u američke izbore bila najvažnija za Kelijevu, koja se našla na udaru kolega novinara posle njenog prošlogodišnjeg intervjua sa Putinom. Smatrali su, naime, da je ona bila „suviše meka“ prema ruskom lideru, pa se ovog puta svojski potrudila da ostavi suprotan utisak. Međutim, rezultat po nju i njenu televiziju i ovog puta bio je isti. „On je veoma pametan. Imate utisak da je on najpametniji čovek u svakom društvu. Zato ne treba ni pokušavati da nadmudrite Vladimira Putina, jer ne verujem da biste u tome uspeli“, kao da se pravdala Megan Keli što ju je šef Kremlja u svakoj replici ostavljao bez teksta. To se posebno videlo u njihovoj raspravi o tome da li je Moskva spremna da procesuira ili čak izruči Americi ruske državljane koji su prozvani da su uticali na poraz Hilari Klinton na izborima.

Putin joj je bar deset puta mirno i strpljivo objasnio da ruski državljani ne mogu da budu izručeni, kao što ni Amerika ne izručuje svoje, a da organi gonjenja ne mogu da preduzmu nikakve korake, ukoliko neko lice nije prekršilo zakone RF. „Ako imate neke dokaze protiv naših građana, tada nam se zvanično obratite, pošaljite bar neki papir, dopis našem tužilaštvu“, naglasio je Putin i poentirao time da nikada nikakav zahtev iz Vašingtona nije stigao na tu temu i da Moskva ne može da hapsi ljude na osnovu optužbi koje američki parlamentarci iznose u Kongresu, ne navodeći dokaze. „Vama se stalno čini da se ceo svet okreće oko vas, ali to nije tako“, pojasnio je Putin Kelijevoj suštinu spoljne politike multipolarnog sveta koju Amerikanci tek treba da nauče, razumeju i primene u svakodnevnoj diplomatskoj praksi.

Nije mogla Kelijeva da razume Putinove reči o nemešanju u američke izbore, možda zato što nije ni želela da ih pažljivo sluša: „A zašto ste vi razumeli da je vlast u Rusiji, uključujući i mene, nekome dozvolila da to radi? Mi ne vidimo koji cilj možemo tako da postignemo ako bismo se mešali. Ne postoji cilj. Mi diskutujemo sa našim američkim prijateljima i partnerima, i to sa predstavnicima države. Kada nam oni iznose pretenzije da su se neki Rusi mešali u izbore u SAD, mi im kažemo – baš nedavno na veoma visokom nivou: ali vi se stalno mešate u naš politički život. I zamislite, oni to čak i ne poriču. Šta su nam odgovorili poslednji put? Rekli su nam: da, mi se mešamo, jer mi imamo pravo na to, zato što mi donosimo demokratiju, a vi – ne, vi ne možete. Da li mislite da je to civilizovan, savremen način rešavanja pitanja u međunarodnim odnosima?“, upitao je Putin Kelijevu. Bez odgovora.

CILJ SANKCIJA – OBUZDAVANJE RUSIJE Kao što pravih odgovora nema ni iz Vašingtona, ali je Rusija uvek otvorena za dijalog. „Nismo mi vas proglasili za neprijatelje. Vi ste u Kongresu proglasili nas za neprijatelje. Zašto ste to uradili? Da li smo mi uveli sankcije protiv SAD? SAD su uvele sankcije protiv nas. Sankcije apsolutno nemaju veze sa nekim mitskim mešanjem Rusije u američke izbore. Sankcije imaju veze sa nečim drugim – sa željom da se zaustavi razvoj Rusije, da se obuzda Rusija. Ta politika obuzdavanja sprovodi se već decenijama, s vremena na vreme. Sada su se opet njoj vratili. To je nepravilna politika, ona nanosi štetu ne samo rusko-američkim odnosima već i američkom biznisu, jer oslobađa prostor za američke konkurente na ruskom tržištu. Slušajte, hajde da sednemo mirno, porazgovaramo i dogovorimo se. Meni se čini da aktuelni predsednik hoće, ali mu određene snage to ne dopuštaju da učini. Ali mi smo na to spremni o bilo kom pitanju: i u vezi s raketnom problematikom i sajber prostorom, i na temu borbe protiv terorizma. U svakom trenutku. Ali za to treba da bude spremna i američka strana. U nekom trenutku, verovatno, javno mnjenje SAD poguraće političku elitu da započne ovaj proces. Čim naši partneri budu spremni, u svakom trenutku, izvolite“, objasnio je ruski predsednik.

Zatim je novinarka prešla na Siriju, gde američka strana već godinama radi na obaranju predsednika Bašara Asada. Za to im služe, između ostalog, i optužbe da Damask koristi zabranjeno hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva, uključujući i najnovije poprište sukoba u Guti. Putin je Kelijevu podsetio na zločine počinjene prilikom zauzimanja Mosula u Iraku, i Rake u Siriji, u čemu su učestvovale američke snage, a zatim objasnio mehanizam propagandnih optužbi za hemijsko oružje: „To je rezultat delovanja kriminalaca i radikalnih elemenata, terorista, koji čine ove zločine kako bi za to optužili predsednika Asada. Vi pogledajte kako su zauzimali Mosul – sravnili su ga sa zemljom. A kako su osvajali Raku? Ni dan-danas nisu izvukli tela iz ruševina i sahranili ih. Ne želite toga da se prisećate? Što se tiče zločina, vratite se molim vas u Raku i sahranite bar tela koja još leže u ruševinama posle nanošenja masovnih avio-udara po civilnim kvartovima. Istražite to.“

NA KORAK-DVA DO POTPUNE POBEDE Govoreći o predstojećim predsedničkim izborima, američka novinarka je pitala Putina da li je spreman da sarađuje sa opozicijom. „Želeo bih da sarađujem, i spreman sam da to učinim, sa ljudima koji teže ka tome da Rusija bude snažnija, efikasnija, konkurentnija, samodovoljna. Ali za to je potrebno da ljudi o kojima govorimo imaju jasan plan i program, usmeren na razvoj države“, objasnio je Putin i otkrio da još od 2000. godine razmišlja o tome ko bi mogao da ga nasledi. „To ne treba da bude čovek koji će razrušiti ono što sam izgradio, mada bi neko, uključujući i u SAD, možda to želeo, nego onaj koji će još više učvrstiti i ojačati Rusiju. To bi trebalo da bude i interes SAD, stabilna i razvijena Rusija – ako ste u stanju da pogledate 25 ili 50 godina unapred“, rekao je Vladimir Putin.

To i jeste jedno od objašnjenja svih Putinovih napora – što on stvari sagledava iz dugoročne perspektive. Iza sebe je već ostavio trojicu američkih predsednika, sada ima posla sa četvrtim. Za to vreme Rusija je prešla put od mlađeg i slabog partnera – do države od koje Amerikanci zaziru. Kada ga je novinar Vladimir Solovjev nedavno pitao – kako to na Zapadu uvek kažu da pobeđujete sa slabijim kartama – Putin mu je odgovorio: „To onda znači da oni ne umeju da igraju“!

Tražeći od naroda poverenje za još jedan šestogodišnji predsednički mandat, Putin zna da je to možda i poslednji put da se kandiduje na izborima. Bez krupnih reči i obećanja, on može da se osloni na velika dela koja su iza njega. Duplirao je ekonomsku snagu Rusije, prepolovio siromaštvo, umesto da zemlja godišnje gubi milion stanovnika, sada broj njenih žitelja svake godine raste. Udesetostručio je snagu armije i diplomatije, u poređenju sa stanjem koje je zatekao posle svog prethodnika Borisa Jeljcina. Prosečan životni vek građana Rusije uvećao je za skoro 10 godina, smanjio smrtnost, povećao rađanje, stao na put galopirajućoj epidemiji alkoholizma i narkomanije – užasnim posledicama raspada države i ekonomskog i moralnog sunovrata. Sve to je ostvario zahvaljujući velikoj i nepodeljenoj podršci ruskog naroda.

I sada, na dan kada se navršavaju četiri godine od pripajanja Krima Rusiji, želi još bolji rezultat – 70 odsto podrške u prvom izbornom krugu. To je neophodno da bi nastavio velike poslove u trenucima kada je država suočena sa ogromnim pritiscima i iskušenjima. I kada se nalazi na korak ili dva od potpune pobede. Posle deset godina borbe sada se već nazire horizont novog, multipolarnog sveta, u kome će Rusija biti vodeća svetska sila, zajedno sa svojim partnerima Kinom i Indijom. Ali i Evropskom unijom, koja ulazi u deceniju u kojoj će morati da donese važne, sudbinske i strateške odluke. Ili će se srušiti pod naletima geopolitičkih realnosti. Posle Putinovog obraćanja naciji od 1. marta, kada je predstavio nove udarne oružane sisteme globalnog dometa, mora svima da postane jasno: vojnim putem se Rusija ne može poraziti, neophodan je dogovor. To je suštinska poruka za Putinov sledeći predsednički mandat – saradnja sa Moskvom doneće svima prosperitet, a sukob samo razaranje i propast. Mudre države odavno su izabrale ono prvo. I Putina.       

[/restrict]