FLEKSIBILNOST – DOGMA KOJA UNIŠTAVA

Apsolutna faza turbokapitalizma podrazumeva pokretljivost, delokalizaciju, prilagodljivost. Tako ona briše sentimentalnu i profesionalnu stabilnost. U korist nesigurnog postojanja

Apsolutni likvidno-finansijski kapitalizam post-1989. ima za cilj da dekonstruiše stare buržoaske oblike trajnog i fiksnog rada prema ugovorima na neodređeno vreme. U buržoaskoj fazi temelj su bili sigurnost i stabilnost, iako je i ta faza imala tendenciju da se pretvori u otuđivanje i monotoniju života u fabrikama kakve su bile Fordove, a što je majstorski ovekovečio Robert Linhart 1978. u knjizi „Etabliran“.
Nekada je posao bio otuđujući. Kao što je napomenuo Gramši na stranicama posvećenim amerikanizmu, tejloristički sistem teži da maksimalno razvije mahinalni deo u radniku, da prekine staru psihofizičku vezu kvalifikovanog profesionalnog rada koji je zahtevao određeno učešće inteligencije, inicijative, mašte radnika, da bi se proizvodne operacije svele samo na fizički aspekt: Radnik postaje mašina koja, u stabilnosti degenerisanoj u otuđujuću monotoniju, ponavlja tokom celog života iste pokrete i iste operacije.

[restrict]
Sada postoji stalno revolucionisanje posla. U apsolutnoj i fleksibilnoj fazi turbokapitalizma, novi temelj je obezbeđen mobilnošću i delokalizacijom, fleksibilnošću i prilagodljivošću, u skladu sa logikom konstantnog revolucionisanja – tipičnog za kapitalističku dijalektiku – odnosa i uspostavljenih uslova.
Kroz oslobađanje od buržoaske etičnosti usredsređene na sentimentalnu i profesionalnu etičku stabilnost, Gazda lišen nesrećne savesti može delovati bez „ruku vezanih“ zakonom i ograničenjima, rečeno jednim od favorizovanih izraza liberalnog novogovora i njegove prakse stalnog falsifikovanja stvarnosti.
Ljudi su prinuđeni da žive zajedno i pod najam. Gazda može da obezbedi da kompletno robifikovan rad zavisi isključivo od ponude tržišta, a ne od potreba života i od prava. Iz tih razloga, sa pojavom režima privremenosti iznajmljuje se kuća, a ne može se kupiti, živi se zajedno, ali bez venčanja, abortira se u nadi da se zadrži radno mesto, umesto da se imaju deca, odlažu se planovi čekajući stabilizaciju koja verovatno nikada neće doći. Drugim rečima, ljudi su prisiljeni da žive u egzistencijalnoj nesigurnosti i u uslovima trajne mobilnosti.
Supereksploatacije i nezaposlenost su temelji razaranja porodice i radne snage, kao izrazi istog procesa nesigurnosti proizvodnje i življenja. Mladi privremeni radnici, prolazeći naizmenično kroz periode supereksploatacije i faze nezaposlenosti, imaju problem da osnuju porodicu i dobiju kredit za kuću, koja je i sama simbol stabilnosti življenja.

ISUS I MARIJA KAO LOBISTI TRŽIŠTA: TO OD NAS TRAŽI EVROPA

EU se iskazuje kao Poslovni odbor finansijske aristokratije koja ima za cilj „obezbožavanje“. To nije verski rat: to je rat protiv religije. Zar neko još uvek veruje u „vrednost“ Brisela?

Isus i Marija kao lobisti boga tržišta? To je dobra i ispravna stvar. Ovo je potvrdio Evropski sud za ljudska prava.“ Dakle, ovih dana tako piše u dnevnom listu „Republika“. Sada otkrivamo da se u korpus „ljudska prava“ svrstavaju i kršenje nepovredivog, uvreda svetosti, izvitoperenje naše civilizacije i njenih temelja.
Desakralizacija sveta je u toku. To je jasna i snažna poruka, koja nam iznova otkriva stvarnu suštinu Evropske unije kao Poslovnog odbora finansijske aristokratije, koja na sasvim koherentan način nastavlja desakralizaciju sveta ili, kako bi rekao Hajdeger, Entgoetterung, „obezbožavanje“.
Odbačena je dihotomija zemlja–nebo. Svet u potpunosti prožet likvidno-finansijskim kapitalom objavio je rat u odnosu na ravan transcendencije, kao i religijama, islamu i hrišćanstvu na prvom mestu. Ne prihvata dihotomiju nebesko–zemaljsko, jer sve mora da se svodi na čistu imanentnost tržišta na kome nema visokog i niskog, ispravnog i pogrešnog, istinitog i lažnog, već samo robe koja beskrajno juri krećući se u više pravaca na otvorenom prostoru jedinog globalnog postnacionalnog tržišta.
To nije verski rat: to je rat protiv religija. To je rat koji je monoteistički bog tržišta objavio svim ostalim bogovima da bi sebi obezbedio primat, tako da se u celom planetarnom svetu slavi samo kult deregulisanog tržišta, uz uobičajene prigodne liberalne pridike.
EU je turbonihilistička megamašina. I da li iko i dalje veruje u „vrednosti“ Evrope? Da li iko i dalje ima hrabrosti da govori o „kulturnim korenima“ Evrope? Neko još nije shvatio da je to turbonihilistička megamašina koja ima za cilj proizvodnju kosmičke praznine, glatke ravni za neograničen protok robe i za potpunu robifikaciju stvarnog i simboličkog sveta?
Trijumf tržišne razmene je najbolji dokaz koji odražava stvarnu suštinu EU. Ona je – nećemo prestati da to tvrdimo – trijumf gole vrednosti razmene, finansijskog kapitala na štetu evropskih radnika i naroda.

[/restrict]

Prevod sa italijanskog Dragan Mraović