(SAMO)UBISTVO STRANOG AGENTA

SLUČAJ MIHAILA LESINA, OSNIVAČA RT

Više od dve godine od misteriozne smrt Mihaila Lesina u hotelskoj sobi u Vašingtonu, američki Federalni istražni biro objavio je rezultate istrage koji, umesto da rasvetle slučaj i stave tačku na njega, samo otvaraju prostor za nove spekulacije i sumnje u zataškavanje

Rano ujutro u sredu 4. novembra 2015. Mihail Lesin, koji je konzumirao prekomerne količine alkohola, napustio je hotel „For sizons“ ne odjavivši se i prijavio se u hotel „Dipon sirkl“. Narednog jutra, u četvrtak 5. novembra 2015, oko 11:32 časova, Lesin je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi. Ovo je početak izveštaja FBI od 13. aprila 2016, koji je objavljen u subotu 27. januara 2018. „Posle obdukcije, patolog je kao uzrok smrti odredio udarce tupim predmetom u glavu. Patolog je ustanovio da su smrti doprinele povrede tupim predmetom nanete vratu, torzu, kao i gornjim i donjim ekstremitetima. Patolog je odredio da su okolnosti smrti ’neodređene’“, navodi se u ovom izveštaju. Do ovog trenutka stvari još deluju razumno, ali narativ ubrzo uzima sasvim drugi tok.
U izveštaju FBI od 2. oktobra 2017. okolnosti u kojima je Lesin izgubio život se naprasno menjaju. „Način Lesinove smrti patolog je prvobitno okarakterisao kao ’neodređen’. Istraga je sada pokazala da je način smrti ’nesreća’ uz akutno trovanje etanolom kao dodatni uzrok smrti. Istraga je, takođe, pokazala da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na ubistvo ili krivično delo treće osobe“, navodi se u izveštaju. „Lesin je u hotelsku sobu ušao u sredu ujutro posle višednevnog teškog opijanja i pretrpeo povrede koje su dovele do smrti dok je bio sam u hotelskoj sobi“, dodaje FBI ističući da su „povrede glave, vrata, torza i gornjih i donjih ekstremiteta izazvane padovima“.

PIJAN KAO ČEP I SMOTAN KAO SAJLA Da bi smrt Mihaila Lesina izgledala kako ju je FBI opisao, ova osoba bi morala da bude najtrapaviji čovek na svetu. Lesina možemo da zamislimo pijanog kao čep, što se ono kaže. Ipak je on Rus, a čak i američkim agentima FBI je poznato koliko su oni slabi na votku. Možemo da zamislimo i Lesina kako pijan pada na pod svoje hotelske sobe, ali teško je zamisliti ga kako iznova i iznova pada i ne odustaje od padanja sve dok se nije ubio. A upravo u to FBI želi da poverujemo.
Veoma je čudno što je FBI u celosti cenzurisao izveštaj s autopsije (videti sliku) jer delovi značajni za ovu priču nemaju veze sa privatnim, ličnim informacijama, koje bi pokojnika mogle da osramote. U krajnjoj liniji, da je FBI želeo da očuva njegov dignitet, ne bi gde god je stigao napisao da je Lesin bio teško pijan. Uprkos tako temeljnoj cenzuri, međutim, iz izveštaja se može nazreti obim povreda koje je Lesin pretrpeo. Prema napisima patologa, na glavi je bilo najmanje osam povreda tupim predmetom, na vratu četiri, na torzu tri, na rukama dve i na nogama jedna. Lesin je, dakle, na pod morao pasti najmanje osam puta dok se nije ubio. I to u slučaju da je glavu povređivao pri svakom padu, a ostale delove tela povremeno. Baš je bio uporan.
Iako FBI tvrdi da je Lesin u vreme smrti bio teško pijan, u potpunosti je cenzurisao i toksikološki nalaz, pa ne možemo znati niti koliko je to tačno alkohola bilo u njegovom organizmu, ali ni da li su bile prisutne neke druge supstance.
U redu, reći ćete, FBI nije želeo da sa širom javnošću podeli detalje Lesinove smrti, ali je to svakako uradio sa ruskim vlastima. E, pa nije. Lesinovo čedo RT javio je još 2016, nekoliko meseci pre zatvaranja slučaja, da Moskva očekuje od Vašingtona objašnjenje zbog čega joj nisu dostavljeni nikakvi detalji istrage o Lesinovoj smrti, uprkos višestrukim zahtevima. „Ambasada Rusije u SAD je u više navrata diplomatskim kanalima tražila informacije o detaljima istrage o smrti državljanina Rusije. Američka strana nam nije dala nikakve značajnije informacije“, rekla je tada portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova i naglasila da „očekuju objašnjenja od Vašingtona i zvanične podatke o napretku istrage“. Takođe, Rusija je od SAD zvanično zatražila i „međunarodnu pravnu pomoć“, odnosno da joj se omogući učešće u istrazi. I ruski državni tužilac Jurij Čajka zatražio je marta 2016. od svoje američke koleginice Lorete Linč podatke o istrazi, ali bez uspeha.

ZAPADNE TEORIJE ZAVERE Praktično odmah po smrti Mihaila Lesina, američki mediji glavnog toka počeli su da razvijaju teorije zavere po kojim je jednog od svojih nekadašnjih najbližih saradnika ubio, naravno, Vladimir Putin. Logika kojom su išli gotovo svi viđeniji mediji glavnog toka, od britanskih „Gardijana“ i „Dejli mejla“ do američkih „Njujork tajmsa“, „Vašington tajmsa“ i „Vašington posta“ je ta da je Lesin zapao u nemilost u svojoj zemlji, i da je prebegao u SAD, pa je kao opasan svedok malverzacija u ruskim medijima i njihove propagandne ofanzive na Zapad, morao biti uklonjen. Ovoj teoriji dodaje se i činjenica da je upravo negde u to vreme pokrenuta i istraga protiv njega pred američkim pravosuđem zbog finansijskih malverzacija u toj zemlji.
Senator Rodžer Vajker zatražio je, naime, krajem 2014. godine od Ministarstva pravde da istraži Lesina zbog mogućih kršenja zakona o pranju novca, posebno s obzirom na njegovu povezanost sa ruskim ličnostima protiv kojih su SAD uvele sankcije. Pomoćnik državnog tužioca Piter Kedzik odgovorio je senatoru da je to pitanje prebačeno krivičnom odeljenju Ministarstva pravde i Federalnom istražnom birou. Pretpostavka američkih medija je bila da je Lesin došao u Vašington kako bi ga FBI ispitao, ili da bi s njima postigao nekakav sporazum, ali je ubijen pre nego što je stigao da se sastane sa istražiteljima. „Dejli mejl“ je tada čak ukazivao na to da se hotel u kojem je preminuo nalazi na samo nešto više od dva kilometra, odnosno dvadesetak minuta hoda, od sedišta FBI. Ovaj list potvrdu nalazi i u činjenici da je „Lesinovo prisustvo u Vašingtonu neobjašnjivo“, posebno u trenutku kada su „pripadnici ruske elite svesni sve većeg neprijateljstva zbog Putinovih avantura u Ukrajini i Siriji“. Neki od ovih medija poredili su čak Lesinovu smrt sa ubistvom bivšeg agenta FSB-a Aleksandra Litvinjenka, za kojeg Britanci tvrde da su ga njegove bivše kolege otrovale visokoradioaktivnim polonijumom jer je prebegao.
Kao argument Lesinovog prebega, ovi mediji navodili su činjenicu da se on 2011. preselio s porodicom iz Moskve na Beverli Hils, gde se sa sinom upuštao u produciranje visokobudžetnih filmova sa poznatim glumcima i kupovao ekskluzivne nekretnine. Problem s ovom teorijom je, međutim, što se Lesin 2013. godine vratio u Rusiju gde je bio šef najvećeg ruskog medijskog holdinga „Gazprom media“ i gde je ostao sve do januara 2015.
Takođe, kada se uzme u obzir na koji su način zapadne vlasti i mediji koristili smrt Aleksandra Litvinjenka, nema sumnje da bi, da je Lesin bio žrtva svojih bivših prijatelja, i u ovom slučaju učinili isto. Za rusku umešanost u njegovu smrt imali bi sigurno i sasvim dovoljno dokaza jer budući da je Lesin bio pod istragom, pa samim tim i prismotrom FBI, apsolutno je isključena mogućnost da u hotelu u kojem je proveo poslednje sate života nije bilo i agenata koji su ga nadzirali. Ovo utoliko pre ako je tačna informacija da je trebalo s njima da se sastaje, bilo radi ispitivanja, bilo zbog sklapanja nekog sporazuma o svedočenju u zamenu za imunitet.
Da postoji bilo kakva naznaka da bi Lesin mogao biti žrtva ruske zavere, to bi bilo objavljeno na sva zvona i došlo bi „k’o kec na jedanaest“ „dubokoj državi“ koja još od pre izbora Donalda Trampa za predsednika govori o malignom uticaju Rusije ne samo širom sveta nego i u Americi. Činjenica da je izveštaj FBI brutalno cenzurisan upućuje upravo na suprotan zaključak – da Amerikanci ne žele da otkriju ono do čega su došli u istrazi jer im ne ide naruku.

KO JE BIO LESIN Gubitkom Lesina, u svakom slučaju, više gubi Rusija, nego SAD. Ovaj čovek smatran je najuticajnijom figurom na ruskoj medijskoj sceni i pored toga što je osnivač i idejni tvorac mreže „Raša tudej“, danas RT, najpoznatiji je po tome što je bio ministar informisanja kod Vladimira Putina od 1999. do 2004. i što mu je, posle toga, bio jedan od najbližih savetnika za pitanja medija sve do 2009. godine.
Televizijsku mrežu koju je osnovao nešto kasnije stiže gotovo istovetna sudbina kao i Lesina – Amerikanci ne mogu da je likvidiraju, ali su joj maksimalno otežali poslovanje stavivši je na spisak „stranih agenata“, u skladu sa zakonom donetim tridesetih godina prošlog veka zarad borbe protiv nacističke propagande. Ovom odlukom američkog ministarstva pravde, RT-u je praktično oduzeta mogućnost izveštavanja iz brojnih institucija, a stavljena joj je i ozbiljna stigma u sklopu antiruske histerije kakva do sada praktično nije viđena u SAD.

SERIJA SUMNJIVIH SMRTI RUSKIH ZVANIČNIKA

Lesin je bio tek jedan od prvih u nizu visokih i važnih ruskih funkcionera koji su na sumnjiv način izgubili život u veoma kratkom vremenu.
Na dan američkih predsedničkih izbora, 7. novembra 2016, ruski diplomata Sergej Krivov pronađen je u nesvesnom stanju u ruskom konzulatu u Njujorku i ubrzo je preminuo. Zvanični izveštaji tvrdili su da je pao s krova. Krivov je bio zadužen za sprečavanje sabotaža i špijunaže.
Ambasador Rusije u Turskoj Andrej Karlov ubijen je 19. decembra u Ankari, u vreme kada se intenzivira tursko približavanje Rusiji i njeno udaljavanje od SAD i NATO. Ubio ga je policajac koji je navodno bio povezan s Islamskom državom.
Istog dana u Moskvi je vatrenim oružjem ubijen još jedan ruski diplomata Peter Polšikov. Polšikov je radio u odeljenju za Latinsku Ameriku u Ministarstvu spoljnih poslova.
Bivši general FSB-a Oleg Erovinkin, koji je navodno pomagao u pravljenju Trampovog dosijea, pronađen je mrtav na zadnjem sedištu svog automobila 26. decembra 2016. u Moskvi. Erovinkin je bio i pomoćnik bivšem potpredsedniku ruske vlade Igoru Sečinu, koji sada predvodi „Rosnjeft“.
Andrej Melanjin, ruski konzul u Atini, pronađen je mrtav u svom stanu 9. januara 2017. Grčka policija saopštila je da nema dokaza da je neko provalio u stan. Nije tačno ustanovljeno od čega je ovaj čovek umro, a igrao je važnu ulogu u otopljavanju odnosa Rusije i Grčke u vreme kada je Atina bila pod žestokim kritikama EU i NATO.
Ambasador Rusije u Indiji Aleksandar Kadahin umro je posle „kratke bolesti“ 27. januara 2017.
Poslednji na ovoj listi je šef ruske misije pri UN Vitalij Čurkin, koji je umro na svom radnom mestu u Njujorku 20. februara 2017. od srčanog udara.