Komedija o cincarima – po meri našeg doba

PREMIJERA „KOREŠPODENCIJE“ U ZVEZDARA TEATRU

Bila je umesna ideja da se Mihizova dramatizacija jednog fragmenta iz Pekićevog romana Zlatno runo ponovo prikaže. Novo viđenje pod naslovom Korešpodencija, za razliku od praizvedbe koja je, pre četiri decenije, okupila brojne izvođače budući da je predstava bila istinski spektakularna, sada je svedeno na kamerni format i na sceni se pojavilo samo šestoro glumaca

Prošlo je bezmalo četrdeset godina otkako je na sceni Ateljea 212 u Beogradu prvi put prikazana predstava Cincari ili Korešpodencija, koja je nakon praizvedbe postigla izuzetan uspeh i pozitivne ocene kritike, zadobivši i nekoliko nagrada na više jugoslovenskih festivala, pored ostalog i na Sterijinom pozorju. Bila je umesna ideja da se ova Mihizova dramatizacija jednog fragmenta iz Pekićevog romana Zlatno runo ponovo prikaže. Novo viđenje pod naslovom Korešpodencija, za razliku od praizvedbe koja je okupila brojne izvođače budući da je predstava bila istinski spektakularna, sada je svedeno na kamerni format i na sceni se pojavilo samo šestoro glumaca. Nema sumnje da je Mihiz uspeo da veoma zanimljiv deo Pekićevog romana, koji sadrži prepisku iz burnih vremena krajem 1847. i tokom prvih meseci 1848. godine, dakle, kada je u Austrougarskoj došlo do „mađarske bune“ pod vođstvom Lajoša Košuta a protiv bečkog apsolutizma, feudalizma i vladavine Habzburga, veoma efektno pretoči u epistolarnu komediju. „Ova dramatizacija sačinjena je tako da posluži kao osnov i da se ispita mogućnost prepiske kao čiste teatarske forme. (…) Funkciju kratkih, brzih replika ovde zamenjuju telegrami, monologa duga pisma, a fabula komedije, njeni zapleti i raspleti obrazuju se ritmom korespondencije“, razjašnjava Mihiz.

[restrict]

U osnovi čitavog događanja je prepiska koju vodi Simeon Njegovan (Njago) Lupus, deda, apsolutni šef beogradske trgovačke firme „Simeon Njegovan i Sin“, što živi nekih pet godina u emigraciji u Beču, kao blizak saradnik prognanoga kneza Miloša Obrenovića. Naime, on se dopisuje ne toliko sa sinom Simeonom Njegovanom-Hadžijom, nominalnim šefom firme, koliko sa unukom, dvadesetpetogodišnjim Simeonom Njegovanom – mladim gazdom, Hadžijinim sinom, naslednikom firme koji uspešno trguje i zarađuje. Tu je i Milica Njegovan, rođena Nenadović, Hadžijina supruga i mati Simeona, a pojaviće se i svi ostali u tumačenju jednog glumca: Ilija Garašanin, ustavobranitelj, ministar vnutrenih dela Kneževine Srbije, bečki bankar Barun Sina, upravitelj cirkusa „Interkontinental“ Šamsudin, Šamsika Tot i Antonije, prokurista firme „Simeon Njegovan i Sin“. Dabome, neće izostati ni Julijana, Juliška Tolnaj, cirkuska igračica i konjokrotiteljka koja je oduševila mladog Simeona, što će ga, prema mišljenju dede, koštati jedne prihvatljive sume, jer je uspeo da se na vreme otrgne ljubavnoga zanosa možda i zbog Juliškinog oduševljenja Košutom i revolucijom.

U duhu manira postmodernoga teatra, reditelj Gorčin Stojanović postavio je glumce da u jednom redu sede na nekakvim postamentima u teatralnom ambijentu, koji stilski najviše odgovara vremenu događanja radnje, što će reći sredini 19. veka. Većina glumaca, zapravo njih petoro – Branislav Lečić kao stari Simeon Njegovan (Njago) Lupus, dostojanstven i autoritativan i odmeren kao predvodnik familije, Anica Dobra kao Milica Njegovan, „srpska ajmana“ kako ju je nazivao Lupus, u suštini beogradska matrona, energična supruga Hadžijina, imala je oštar i energičan stav i izraz, Slavko Štimac kao Simeon Njegovan-Hadžija, obrazovan u Hajdelbergu, iako nominalni šef firme uspešno je dočaravao nezainteresovanost za posao, jer je „okrenut na duhovnu stranu“ i Joakim Tasić, kao Simeon Njegovan – mladi gazda, ubedljivo je stavom i mimikom iskazivao ljubavnu opčinjenost Juliškom Tolnaj, a potom i razočaranje njenim opredeljenjem za Košuta i, najzad, Jelena Stupljanin, šarmantna kao zavodljiva Julijana, Juliška Tolnaj i agilna i vatrena kao pristalica Košutova. Pojavljujući se povremeno, Branko Vidaković najviše se kretao tumačeći podjednako dobro četiri ličnosti. Stilski usaglašeni i lepi kostimi delo su Lane Cvijanović. Dobro primljena na premijeri, danas, u vreme ekonomskog raslojavanja i rizičnoga poslovanja u svakom pogledu, sigurni smo, ova predstava imaće i na reprizama predane i zahvalne gledaoce.

[/restrict]

Borislav Pekić / KOREŠPODENCIJA
DRAMATIZACIJA Borislav Mihajlović Mihiz
POZORIŠTE Zvezdara teatar, Scena „Danilo Bata Stojković“
REŽIJA, SCENOGRAFIJA, IZBOR MUZIKE Gorčin Stojanović
KOSTIMOGRAF Lana Cvijanović
DATUM PREMIJERE 1. februar 2018. godine