Gustavo Trista del Todo: Za Kubu – Kosovo je Srbija

Karibi su geografski daleko, ali prijateljstvo kubanskog i srpskog naroda tu udaljenost relativizuje. Kuba svesrdno stoji uz aktuelne napore Srbije da očuva svoj suverenitet a Srbija se protivi ekonomskoj blokadi Kube. Veza dva naroda, tako, ima posebnu ljudsku dimenziju i bliskost. U takvoj atmosferi na dužnost ambasadora Kube u Beogradu stupio je Njegova ekselencija Gustavo Trista del Todo. Redakcija „Pečata“ ima tu čast da je gospodin Trista del Todo prvi intervju za srpske medije i  javnost dao upravo našem listu.

 Ove godine se navršava 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kube. O ovom periodu u svetu se mnogo toga promenilo, a Srbi i Kubanci gaje isto nepomućeno prijateljstvo. Kako objašnjavate ovu činjenicu?

Veze između Kube i Srbije sežu do davnih vremena. Konkretno, prvi diplomatski odnosi uspostavljeni su 30. avgusta 1943. godine a ovaj datum ćemo sasvim sigurno prigodno obeležiti i ovde u Beogradu. Međutim, ovom prilikom bih želeo da govorim o godinama posle Revolucije. U avgustu 1959. Če Gevara je bio u Jugoslaviji a Revolucija se dogodila u januaru te godine. To znači da smo vrlo brzo uspostavili dijalog s jugoslovenskom vladom. Potom smo sarađivali u osnivanju organizacije Nesvrstanih i tokom godina smo zajednički obeležavali važne datume, imali smo mnogo bilateralnih razmena i mešovitih komisija. Tito je bio u Havani na samitu Nesvrstanih, a Fidel je 1986. godine boravio ovde, u Beogradu. Igrom slučaja, i ja sam tada bio ovde, radio sam u ambasadi. Predsednik Predsedništva Jugoslavije bio je Sinan Hasani i mi smo zajedno s njim ovde dočekali Fidela. Praktično svih ovih godina, od Revolucije, održavana je bilateralna razmena. Ova zemlja je vrlo slična našoj. Pratili smo ratove koje je vodio srpski narod protiv fašizma. I mi smo svojevremeno ratovali protiv Batiste.

Kada govorimo o sadašnjem vremenu, 2015. tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio je u zvaničnoj poseti Kubi, a u decembru prošle godine Kubu je posetio i sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Naravno, obojicu je primio predsednik Raul Kastro. Mi smo dva mala naroda sa sličnom istorijom. Kuba je bila veoma solidarna tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine i mi danas pružamo stalnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije o pitanju Kosova i Metohije. Takođe, Srbija podržava rezoluciju protiv blokade Kube u Ujedinjenim nacijama, tako da postoji obostrana podrška naše dve zemlje. Mi ovde primećujemo osećanja naroda i simpatije koje Srbi imaju prema Kubi. Nažalost, naši ekonomski odnosi nisu na istom nivou kao naši politički odnosi. Mi nemamo mnogo prirodnih resursa, ali postoje konkretni interesi koji bi se mogli realizovati na obostranu korist. Smatram da sam imao sreću da budem imenovan za ambasadora baš u Beogradu, zato što je srpski narod prijateljski narod i otvoren prema nama Kubancima, zbog čega sam srećan i nadam se da će naša saradnja biti još bolja u narednom periodu.

Krajem prošle godine, 25. novembra, obeležena je, gotovo u čitavom svetu, godišnjica smrti velikog lidera kubanskog naroda Fidela Kastra. Ovaj dan je prigodnim programom obeležen i u Beogradu. Čak su i Kastrovi protivnici, stari imperijalisti, imali potrebu da se sete ovog datuma. Tako je u Londonu premijerno izveden mjuzikl „Fidel“, doduše porukama koje diktira neoliberalna ideologija. Kakav je značaj istorijske uloge Fidela Kastra za jačanje borbe za slobodu naroda širom sveta?

Fidel je bio solidaran sa svim narodima sveta. Naša revolucija pod njegovim upravljanjem pružala je pomoć zemljama tzv. „trećeg sveta“, a pogotovo zemljama Afrike. U Južnoj Africi je zbačen aparthejd, između ostalog, i zahvaljujući naporima Kubanaca koji su tada nosili oružje i rizikovali svoje živote. Na primer, u Angoli je život izgubilo oko dve hiljade kubanskih boraca, i kada je odbranjena nezavisnost ove zemlje, Kubanci su samo odneli svoje poginule borce za slobodu, a nisu nošena rudna bogatstva, nafta i sl. Fidel je, takođe, uvek branio Vijetnam i bio je protiv rata koji su tamo vodile SAD. Vijetnamci su jedan od najbližih naroda koji je veoma zahvalan Kubi i Fidelu Kastru. Treba spomenuti i Fidelovo držanje i njegove napore koje je ugradio u organizaciju Nesvrstanih, kroz koju je uvek pružao vrlo značajnu podršku tzv. „nerazvijenim zemljama“, odnosno „zemljama u razvoju“. U svakom slučaju, Fidel je gotovo u svim delovima sveta bio i ostao uzor mnogima. Bio je vođa kog priznaju siromašni, lider koji se borio ne samo za svoj narod već za sve narode sveta. Njega je, naravno, uvek napadala desnica, koja je neprijatelj obespravljenih narodnih masa, ali Fidel Kastro je oličenje plemenitih ciljeva sveta i tako će zauvek biti priznat.

Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kubi pokazala je da Srbija ne odstupa od svoje suverenističke pozicije. O tome, između ostalog, svedoči i sve dublja saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom, u trenutku kada SAD i zapadnoevropske zemlje pokušavaju sankcijama da kazne ruski narod zbog odbrane svog suvereniteta na Krimu. Kako komentarišete osnovne poruke susreta Vučića sa predsednikom Kube Raulom Kastrom i da li očekujete produbljivanje i ekonomske saradnje naše dve zemlje?

Veliki sam optimista o tom pitanju. Mislim da mogu da se ostvare konkretni rezultati u oblasti zdravstva i farmakološke industrije. Takođe, saradnja može da se ostvari i na planu poljoprivrede. I ne smemo zaboraviti vrlo važan segment društvenog života, a to je kultura. Na tome je svojevremeno insistirao i sam Fidel: u godinama kada je Kuba imala najviše ograničenja, Fidel je govorio da moramo spasti kulturu. Kultura je duša naroda. A kultura u Srbiji je na veoma visokom nivou. Nedavno sam bio u Narodnom pozorištu na Svetosavskoj akademiji koju je organizovalo Ministarstvo prosvete. Bio sam oduševljen posvećenošću te dece i otišao sam odatle ispunjen velikim optimizmom. I kod nas je slično: pesma, ples, igra, primenjene umetnosti – Kuba je praktično zemlja umetnosti. Sve bi to moglo biti predmet bilateralne razmene. Naravno, dovesti recimo jedan baletski ansambl sa Kube u Beograd je veoma skupo, ali mora da postoji način za kulturnu razmenu između naših naroda. Takođe, u Beograd dolaze i razni kubanski bendovi i nastupaju na muzičkim festivalima kojima je Srbija posebno bogata. Vidim da je ovde veoma popularan bend „Buena vista sošl klab“, ali Kuba je naravno mnogo više od toga. I mislim da su poruke koje su nedavno poslali predsednici Aleksandar Vučić i Raul Kastro iz Havane bile najbolje. Bio sam tamo i učestvovao u tom događaju. Razgovor dva predsednika je bio vrlo emotivan i srdačan. Vučić je tada posetio i izložbu fotografija posvećenu Fidelu, i to je jedna od uspomena koja mi je ostala u lepom sećanju. Slikali su ga tada i ispred slike Fidela. Posetio je i našu Narodnu skupštinu i razgovarao je s predsednikom Skupštine Estebanom Lasom, i taj razgovor je takođe bio veoma srdačan i prijatan. Naši zvaničnici su se usaglasili praktično u svim stavovima i jasno je da postoji potpuna saglasnost političke volje na obe strane. Može se reći da je Vučićeva poseta Kubi bila potpuni uspeh. Naravno, sada je na nama da sve što je tada u Havani dogovoreno pretočimo u konkretne ideje.

Nedavno potpisan Sporazum o saradnji Kube i Srbije u oblasti lekova i medicinskih sredstava predviđa pokretanje programa lečenja degenerativnih bolesti poput raka i dijabetesa i zajednički rad na unapređenju zdravlja uopšte. Poznato je da je Kuba svetska sila u zdravstvu i da postavlja standarde u zdravstvenoj zaštiti. Koje su mogućnosti širenja saradnje dve zemlje u ovoj oblasti, naročito u kontekstu sve više obolelih građana Srbije od raka, i to 18 godina nakon što je NATO izručio velike količine osiromašenog uranijuma na našu zemlju tokom bombardovanja 1999. godine?

Napredak medicine na Kubi je jedan od uspeha Revolucije. Zdravstvena zaštita naroda je među vrlo važnim prioritetima na Kubi. Mogu slobodno da kažem da smo na polju medicine napredovali iako smo zemlja u razvoju. Sve je to bazirano na našim, domaćim sredstvima, znanjima i veštinama, a uprkos međunarodnoj blokadi. Tačno je da postoji grupa novih lekova do kojih su došli istraživači na Kubi, ali to nisu lekovi isključivo za lečenje raka; tu je, recimo, lek „Heberprot“ za lečenje dijabetesnog stopala. Preporučujem svima koji su zainteresovani u Srbiji za ove kubanske lekove da se obrate firmi „Consulta al futuro“. Oni vrlo dobro rade i entuzijasti su u svom poslu, imaju direktnu komunikaciju s Kubom. Na Kubi postoji i organizacija „Servicios Médicos Cubanos“, tj. Kubanska zdravstvena služba koja se bavi pružanjem celokupne zdravstvene zaštite pacijenata. Ova organizacija ima direktnu vezu sa firmom „Consulta al futuro“, koja je naša firma, iz našeg ministarstva zdravlja i ona posluje uz sve garancije koje pruža naša vlada. Ovde, dakle, postoji ozbiljan potencijal za praktičnu saradnju, o čemu je i potpisan sporazum prilikom posete predsednika Vučića Havani. To sada, naravno, zahteva proces primene i konkretizacije svega što je načelno dogovoreno na nivou dva predsednika. Taj deo konkretizacije ćemo ostaviti našim stručnjacima da završe, jer postoji okvirni sporazum, a implementacija tog sporazuma je posebna stvar koja nam tek predstoji. To zahteva vreme, ali mislim da postoje svi uslovi da se tako nešto realizuje. Na Kubi će se uskoro održati i međunarodni kongres „Zdravlje za sve“, na kome bi trebalo da učestvuju i predstavnici Ministarstva zdravlja Srbije. U svakom slučaju, firma „Consulta al futuro“ je na raspolaganju svim građanima Srbije zainteresovanim za naše lekove.

Posle vašeg nedavnog sastanka sa srpskim ministrom za rad i zapošljavanje Zoranom Đorđevićem najavljeno je potpisivanje sporazuma o saradnji dve zemlje i u oblasti socijalne sigurnosti. Takođe, ministar Đorđević je prihvatio poziv njegove kubanske koleginice, ministarke rada i socijalne sigurnosti Republike Kube Margarite Gonzales da poseti Havanu. Da li se može očekivati snaženje naših odnosa i u sferi rada i zapošljavanja?

Tu je situacija slična kao i na planu medicine i zdravstvene zaštite. Nadam se da će ministar Zoran Đorđević posetiti Havanu, naravno u skladu sa svojom agendom, i da će to biti uskoro, a siguran sam da će on na Kubi biti primljen sa maksimalnom političkom voljom. Analiziraće se potpisani sporazumi i naravno nije na meni da unapred pričam o tome šta su mogući dogovori dva ministra, ali mogu da kažem da sam optimista i smatram da će iz svega toga proisteći interesantne stvari. Imam vrlo visoko mišljenje o celoj srpskoj vladi, naročito o ministru Đorđeviću.

Prilikom nedavnog sastanka Raula Kastra i Aleksandra Vučića u Havani najavljeno je produbljivanje ekonomskih odnosa i kulturnih veza dva naroda. Za početak, uslediće poziv pozorištima, kabareima i sportistima Kube da posete Srbiju. Havana je, takođe, najavila učešće na predstojećem sajmu turizma u Beogradu, tako što će postaviti kubanski turistički park, a gradonačelnici Havane i Beograda, Reinaldo Garsija Zapata i Siniša Mali, najavili su potpisivanje sporazuma o bratimljenju dva grada. Da li će 2018. godina biti neka vrsta prekretnice u smislu unapređenja naših bilateralnih odnosa?

Postoji poziv našem gradonačelniku da poseti Beograd i razgovarano je o tome da se to realizuje povodom obeležavanja 75. godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje, tako da tu posetu očekujem u avgustu. Kada dođe do ove posete, realno je da se i tom prilikom potpišu sporazumi na raznim poljima, jer je naša saradnja zaista na sve višem nivou. Siguran sam da, u okviru svega toga, možemo da dogovorimo konkretnu saradnju na nivou dve prestonice, razmenu stručnjaka iz različitih oblasti. Zaista, za ovu godinu je planirano mnogo stvari, tako da se nadam da bi 2018. mogla da bude svojevrsna prekretnica u našim odnosima. Toliko je tema proisteklo iz posete predsednika Vučića Havani, da će ova godina biti upravo to: novi kvalitet u bilateralnim odnosima Srbije i Kube.

Što se tiče turizma, to pitanje je veoma značajno. Čitamo o tome kako se srpska ekonomija oporavlja značajnim koracima, što se odražava i na ekonomsku moć naroda. Takođe, razumljivo je da srpski turisti uglavnom odlaze na druge destinacije, naravno zbog prirodnih lepota i bogatog kulturnog sadržaja. Međutim, želim da naglasim da je Kuba, iako je geografski daleko od Srbije, pravo mesto za svakoga ko želi da vidi i doživi autentično karipsko nasleđe jedne prijateljske zemlje prepune istorije, zemlje koja je ujedno i idealno mesto za odmor. Kuba nije samo sunce i plaže. Kuba nije samo Havana i Varadero. Kuba je mnogo više od toga. Kuba je prepuna kulture, a bezbednost je na veoma visokom nivou – zapravo, to je jedno od najbezbednijih mesta na planeti. U gradovima kao što su Santjago de Kuba ili Trinidad prepliću se evropska i kubanska kultura, a budući da je neka od ovih mesta Unesko zaštitio kao kulturna nasleđa čovečanstva, turisti mogu da dožive pravi duh istorijskog nasleđa iz doba španske kolonijalne uprave. Prošle godine je na Kubu putovalo više od pet hiljada turista iz Srbije, što predstavlja porast u odnosu na ranije, i to ohrabruje. Oprostićete mi što sam ovu priliku iskoristio za turističku promociju Kube, ali istina je da će se Srbin najbolje osećati na Kubi koja je prijateljska zemlja i čiji narod voli Srbe i saoseća i identifikuje se sa Srbima.

Kada je reč o međunarodnoj politici, da li očekujete neke promene u međunarodnoj poziciji SAD, sada kada je Donald Tramp na čelu Bele kuće?

Vidimo da je predsednik Donald Tramp odlučio da opovrgne sve što je prethodni američki predsednik Barak Obama pokušavao da uradi. U prethodnom periodu su uspostavljeni diplomatski odnosi i došlo je do zanimljivih razmena, iako nije došlo do podizanja međunarodne blokade. Kada je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika, prvih meseci se nije izjašnjavao, ali kada se oglasio, bilo je vrlo negativno, zato što su mu savetnici bili iz Majamija. Bolje je reći da je Trampa loše savetovala ekstremna desnica, tako da smo tada u našim odnosima otišli korak nazad. Poslednje sa čime smo se susreli bili su navodni zvučni napadi na Amerikance na Kubi, a da to, pri tome, niko nije mogao da ih dokaže. Jedan naš naučnik je rekao da je to naučna fantastika. To je poslužilo i kao razlog za proterivanje nekih naših diplomata iz ambasade u SAD, a redukovan je i američki  personal u ambasadi u Havani. To stvara poteškoće za vršenje konzularnih poslova u obe zemlje. Konkretno, to znači da Kubanci koji žele da putuju u Ameriku moraju da idu preko Kolumbije, što naravno poskupljuje put i stvara nove nepotrebne komplikacije.

Ipak, ostajemo čvrsti u svojim stavovima. Prošle godine imali smo ekonomski rast od 1,6 procenata, i to uprkos posledicama ciklona Irma i uprkos blokadi. Takođe, u 2017. imali smo i povećanje broja turista iz inostranstva, što svedoči o rastućem interesovanju za našu zemlju.

Juče je obeležena 165. godišnjica od rođenja Hosea Martija i otkrivena je kopija statue Hosea Martija koja se nalazi u Njujorku. Ovoj ceremoniji je prisustvovao i Raul Kastro uz nekoliko naših lidera, kao i predstavnici grada Njujorka. S druge strane, postoji tendencija poboljšanja odnosa sa Evropskom unijom, sa kojom smo došli do određenih konkretnih sporazuma.

Kako vidite aktuelne promene u međunarodnoj areni, posebno u kontekstu opadanja moći SAD u svetu, što postaje sve očiglednije u Ujedinjenim nacijama i organizacijama kao što je, na primer, UNESKO? Kao što znate, u Unesku se vodi posebna borba za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i Metohije, u čemu je, naravno, podrška Kube, ali i Venecuele i drugih latinoameričkih država za Srbiju izuzetno značajna.

Na tom planu nema nikakvih promena. Kuba će nastaviti da podržava Srbiju u međunarodnim organizacijama kao što je UNESKO, i o tome nema nikakve diskusije. Mi, dakle, bespogovorno podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na prostoru južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Ostaje principijelni stav Kube da je uz Srbiju i mi ćemo nastaviti da negujemo prijateljske odnose i sa drugim državama, kao što je, na primer, Ruska Federacija. Dakle, Kuba će, kao u svim drugim međunarodnim organizacijama, uvek podržavati Srbiju u njenim naporima da očuva svoj suverenitet i zaštiti svoje kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji.