Veliki brat S-400

Komanda ruske armije zaključala je nebo iznad Crnog mora i dela Balkana, obezbeđujući zaštitu od aviona, krstarećih i balističkih raketa, uključujući i one sa nezavisno vođenim bojevim glavama

Na ruskom Krimu prošle nedelje postavljen je već drugi divizion raketnog sistema zemlja-vazduh S-400. Trenutno najbolji PVO kompleks u svetu stupio je na borbeno dežurstvo na rtu Fiolent, u regionu Sevastopolja. Odbrana južnih i jugozapadnih granica Rusije dodatno je ojačana, jer je prvi divizion S-400 već dislociran na istoku Krima pre godinu dana, u regionu grada Feodosija. Komanda ruske armije zaključala je nebo iznad čitavog Crnog mora i dela balkanskog kopna. Obezbeđena je stopostotna zaštita od svih vrsta vazdušnih pretnji, odnosno aviona, krstarećih i balističkih raketa, uključujući i one sa nezavisno vođenim manevrišućim bojevim glavama. Prema rečima ruskih generala, S-400 u stanju je da obara i hipersonične projektile, koje u ovom trenutku nijedna armija nema u operativnoj upotrebi. Sistem može da prati više od 100 ciljeva istovremeno na udaljenosti do 600 kilometara i da uništava 12 ciljeva jednim „rafalom“, na razdaljini od 400 kilometara i na visinama čak i preko maksimalno deklarisanih 27 kilometara. Sa dva diviziona S-400, koliko ih sada ima na Krimu, shodno tome, moguće je pratiti 200 i praktično u momentu likvidirati 24 vazdušna cilja.

[restrict]

DVA VELIKA PVO BRATA Zato ruski generali upozoravaju Ukrajinu, do čije granice od mesta dislokacije sistema S-400 ima manje od 200 kilometara, da ne pomišljaju da ostvare nedavne pretnje o tome da će dejstvovati po Krimskom mostu u izgradnji. Svaki pokušaj preleta ruske teritorije ili lansiranja rakete završiće garantovano uništenjem, poručuju iz Moskve. Naravno da je glavni cilj raspoređivanja PVO sistema zaštita od potencijalnih ukrajinskih napada, ali daleko od toga da je jedini. S obzirom na to da je od sada zona pokrivenosti proširena na celo Crno more, uključujući i Bosfor, ali i veliki deo Rumunije, Bugarske i Turske, sistemi S-400 biće garantovano u stanju da zaštite rusku teritoriju i od približavanja NATO letelica, odnosno američke avijacije u regionu.

To važi i za strateške bombardere, koji neće moći mirno da krstare crnomorskom akvatorijom, znajući da su na nišanu 24 sata dnevno. Zapravo, teško je poverovati da će NATO avijacija uopšte prilaziti previše blizu ruskim granicama u tom delu sveta. Američki piloti koji upravljaju špijunskim avionima P-8 „Posejdon“, a koji su prilično često iskušavali rusko strpljenje kraj obala Krima, takođe će znati da ih od sada prati ne jedan već dva „velika PVO brata“, pa se zasigurno neće osećati prijatno u ovim misijama. U svetlu sve izraženijeg hladnog rata, veliko je pitanje i da li bi komanda u Moskvi tolerisala „slučajni“ ulazak američkih aviona u ruski vazdušni prostor, ili bi generali odmah dali komandu za obaranje sporih, ali veoma opasnih „Posejdona“.

Ne treba zaboraviti da je ovakav špijunski avion Pentagona kružio nedaleko od Tartusa i Hmejmima 6. januara – baš u vreme napada na ove dve ruske baze u Siriji, iza čega navodno stoje islamski teroristi. Rusi su potom primetili da su dronovi korišćeni u ovim napadima naizgled primitivne izrade, ali opremljeni modernim softverima i sistemima za satelitsku navigaciju i koordinaciju, kao i eksplozivnim supstancama koje mogu imati samo tehnološki razvijene države. Ruski eksperti su objasnili da je korišćenje tako sofisticirane opreme i naoružanja daleko od uobičajenog terorističkog arsenala, do sada viđenog u sirijskom konfliktu, i da ovom opremom mogu da upravljaju samo vrhunski obučeni ljudi.

Prema rečima ovih stručnjaka, ukoliko je Zapad opskrbio islamiste dronovima i satelitskom tehnologijom, kao i razornim eksplozivom koji mogu da koriste ove relativno male letelice, onda je to opasan presedan. Slično je viđeno u sovjetsko-avganistanskom ratu, kada je CIA opremila talibane lakim prenosnim raketnim sistemima „Stinger“, za obaranje helikoptera i niskoletećih aviona, zbog čega je Moskva trpela velike gubitke i bila prinuđena da gotovo obustavi letove. Međutim, deceniju i po kasnije, talibani su svoje cevi preusmerili ka Americi i Zapadu, što bi trebalo da bude korisna lekcija za današnje generacije stratega.

VRH RAKETNOG LEDENOG BREGA Naravno, Krim nije Sirija i ruska vojska neće tolerisati pojave koje bi mogle da predstavljaju pretnju za bezbednost poluostrva. Ruski PVO na Krimu je višestruko ešeloniran i S-400 je samo vrh tog raketnog ledenog brega. Ovde postoje i S-300, kao i sistemi malog dometa (do 20 kilometara), ali ogromne efikasnosti – „Pancir-S1“ – koji neutrališu mete na visinama od 15 metara do 15 kilometara, što predstavlja gotovo neprobojan štit u poslednjoj liniji odbrane. Upravo „Panciri“ su obezbeđivali nebo tokom razmeštanja S-400 na Krimu, kako se ne bi dogodilo nešto nepredviđeno. Ovo je standardna procedura, jer ova dva sistema uvek idu zajedno, imajući u vidu da je dalekometni S-400 prilično ranjiv u slučaju napada niskoletećih i laganih borbenih aparata i projektila, za koje je zadužen „Pancir-S“. Od 2015, ruska vojska poseduje i unapređenu verziju, „Pancir-S2“. Osim toga, poznato je da krimsku obalu još od 2014. obezbeđuju moćni raketni sistemi zemlja-more „Bastion“, koji takođe pokrivaju celu akvatoriju Crnog mora, do Bosfora. Praktično, svaki brod, čim prođe moreuze, odmah se nađe na radaru – i u dometu „Bastiona“. Neizostavni deo ove odbrane su i različiti sistemi za radiolokacionu o protivradiolokacionu borbu, u čijem razvoju je ruska armija poslednjih godina imala zapaženih uspeha.

Divizion S-400 sastoji se od 12 transportno-lansirnih rampi, radiolokacionog kompleksa i prenosnog antenskog stuba. Kako najavljuju iz ruskog Ministarstva odbrane, na Krimu uskoro treba da se pojavi i treći divizion S-400. Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da ruske mere za osiguranje sopstvene bezbednosti, ne treba da se tumače kao pretnja bilo kome. „Mi znamo da se nastavlja provokativna aktivnost na rusko-ukrajinskoj granici, u rejonu Krima. Zbog toga, bezuslovno, sve neophodne mere koje ruska strana preduzima za osiguranje svoje bezbednosti ne treba da se doživljava kao pretnja nekome, već upravo kao osiguranje sopstvene bezbednosti, na šta, razume se, ruska strana ima potpuno suvereno pravo“, poručio je Peskov.

 

ODBRANA I SA MORA Ali nisu samo PVO sistemi i avijacija zaduženi za odbranu krimskih obala. Neposredno uoči Nove godine, u glavnoj bazi ruske ratne Baltičke flote, svečano je podignuta zastava na velikom patrolnom brodu „Admiral Makarov“. To je treći ratni brod iz ove serije, opremljen najsavremenijom tehnologijom ruske brodogradnje, i on će zauzeti svoje mesto upravo u Sevastopolju. Prethodna dva broda bila su angažovana u sirijskoj operaciji, kada su izveli raketni napad iz Mediterana po pozicijama Islamske države.

Da se razvoju vojske i bezbednosti u Rusiji pristupa sa najvećom pažnjom, svedoči i to što su, takođe u decembru 2017, na borbeno dežurstvo stupile čak tri strateške radiolokacione stanice tipa „Voronjež“. Reč je o manjim, ali mnogo savremenijim stanicama, u poređenju sa onima iz sovjetskog perioda – koje su mahom ostale na teritoriji bivših republika. Sve one su posle raspada SSSR-a razmontirane ili ih je pregazilo vreme, pa se Rusija u jednom momentu našla prepuštena na milost i nemilost potencijalnih protivnika. Aktuelna konfrontacija Moskve i Vašingtona svedoči o tome da je za globalnu supersilu nedopustivo da ostane bez svojih „očiju i ušiju“, koje je upozoravaju na lansiranje projektila. U poređenju sa sovjetskim stanicama, nove ne samo što su kompaktnije i jeftinije, sa mnogo manje ljudi koji ih opslužuju, već je njihova preciznost suštinski povećana.

Svi kosmički objekti i balističke rakete, do veličine teniske loptice i u radijusu od čak 6.000 kilometara sada su na radaru Moskve, odnosno njenih 11 aktivnih stanica tipa „Voronjež“. Za samo nekoliko minuta ruski stručnjaci biće u stanju da odrede ne samo gde je izvedeno lansiranje rakete, već i njenu klasu, bojevu glavu i trajektoriju leta. Ako se pogleda na mapu, videće se da ove stanice „najgušće“ pokrivaju severni i južni (jugoistočni) pravac. To je oblast Severnog pola, odakle Rusi najpre očekuju potencijalni masovni raketni udar, a s druge strane, područje na kome se nalaze Indija, Pakistan, Kina i Japan. Zanimljivo je da je gotovo cela Evropa, izuzev Velike Britanije i Skandinavije, obuhvaćena samo jednom stanicom, upravo u Kalinjingradu. Odatle se „pokriva“ i naša zemlja, ali to svedoči da Moskva Evropu, uprkos NATO-u, ne doživljava kao vojnu pretnju, već se to pre svega odnosi na SAD i njihove vojne baze – od Grenlanda do Japana.     

[/restrict]