Ujedinjena Evropa ili Evropa država?

Sve je veća moć Višegradske četvorke, koja je u novom austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu i njegovoj konzervativnoj Austrijskoj narodnoj stranki (OVP) dobila značajnog saveznika

Izbor Andreja Babiša za premijera Češke 13. decembra i Sebastijana Kurca za kancelara Austrije pet dana kasnije u kratkom roku pokrenuo je veliku diskusiju o stvarnoj snazi i mogućnostima Višegradske grupe (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska).

POPULISTIČKI MODEL Dok na zapadu kontinenta strahuju od širenja ovog upravnog modela (koji su nazvali populističkim) i koji je sličan onome kakav je u Mađarskoj i u Poljskoj, u Budimpešti i Varšavi likuju zbog dobijanja vrlo vrednog saveznika u borbi protiv Brisela, jer veruju da će u novoj politici Beča biti mnogo više paralela s njihovim politikama nego do sada.

Iako zapadni analitičari smatraju da su Babiš i Kurc znatno više proevropski orijentisani od Mađara Viktora Orbana, Slovaka Roberta Fica i Poljaka Mateuša Moravjeckog (nedavno imenovanog umesto Beate Šidlo), poslednji ovogodišnji Samit lidera EU 14. decembra u Briselu pokazao je da su svih pet država još jedinstvenije o pitanju migracione politike i unutrašnje bezbednosti. Potpuno su saglasni u stavu da potražioce azila i migrante treba držati dalje od njihovih zemalja, pre svega – zatvorenim granicama (uz više deportacija i sabirnih kampova za migrante u Africi ili na nenaseljenim ostrvima). Žestoki su protivnici briselskog plana relokacije migranata po sistemu kvota, ali žele da pomognu najopterećenijim unijskim članicama – Italiji i Grčkoj. Ali samo novčano…

KURCOVA POLITIKA Ipak, u ovom trenutku, pod najvećim znakom pitanja za Evropu je Sebastijan Kurc, od 18. decembra najmlađi evropski šef vlade. On je kao ministar spoljnih poslova Austrije stalno kritikovao izbegličku politiku nemačke kancelarke Angele Merkel, protivio se sporazumu EU i Turske oko izbeglica, uveo ograničenje broja migranata koje će njegova zemlja primiti, izdejstvovao zatvaranje balkanske rute… Sigurno je i to, da će briselski postupci (oni koji su u toku, ali i pokretanje novih) zbog spornih dešavanja u Mađarskoj ili Poljskoj ubuduće mnogo teže prolaziti u EU sa kancelarom Kurcom. Takođe će i odnos EU i Rusije na pritisak Austrije morati da bude drugačije „podešen“. Kurc se zalaže za prekid evropskih sankcija protiv Moskve, jer je Austrija veoma zainteresovana za biznis sa Rusijom, pre svega u energetskom sektoru.

Analitičari su salvom kritika ocenili i Kurcovo „leganje“ u koalicionu postelju sa desno-radikalnom Slobodarskom partijom (FPO) Hajnca Kristijana Štrahea, s kojom je njegova Austrijska narodna stranka (OVP) već bila na vlasti od 2000. do 2006. godine (i koju su partneri u EU tada sankcionisali smanjivanjem obima bilateralnih kontakata). O sankcijama se ovog puta, međutim, uopšte ne govori. Razlog tome nije posledica činjenice da su one još onda bile nedelotvorne, niti podatak da je današnja FPO drukčija nego u vreme Jerga Hajdera… Razlog je u tome, a to Sebastijan Kurc vrlo dobro zna, što je danas Evropska unija drugačija i što ima sasvim druge brige na desnom „krilu“ – konkretno, sa Mađarskom i Poljskom… Utisak je da kancelara Kurca kritike ne potresaju mnogo. On veruje da će njegovi zemljaci imati manje problema sa Štraheovom FPO nego sa nastavkom „velike koalicije“ u kojoj bi još bile i socijaldemokrate (SPO).

Na planu evropske i spoljne politike nove austrijske vlade OVP i FPO (koji ima samo tri i po strane!?) primećuje se sličnost sa retorikom Donalda Trampa, jer u programu piše: „Mera našeg delovanja na međunarodnom planu jesu interesi Austrije i njenog stanovništva.“ U nastavku se naglašava da je „Austrija integralni deo EU i zajedničke valute evra“, što je pasus koji bi trebalo da umiri sve one koji se plaše da bi Austrija mogla da poželi da napusti EU ili monetarnu uniju.

Ipak, nisu retki vrlo skeptični analitičari. Smatraji da je opredeljenje nove austrijske vlade za EU isključivo deklarativne prirode, da je „to samo pilula za smirenje – još nedostaje uputstvo za upotrebu, ali neželjenih dejstava će svakako biti“. I to ne samo zbog toga što su ministarstva za spoljnu i unutrašnju politiku, kao i za odbranu poverena desničarskim populistima. I znatno pooštren kurs prema izbeglicama (koji će dobijati rapidno manju pomoć) znak je da će Austrija još teže pasti na „želudac“ Evropske unije…

Na kraju, kažu, iluzorno je verovati da će nova austrijska vlada desnice i krajnje desnice (kao sledeći predsedavajući EU) obrazovati most između Višegradske četvorke i Zapadne Evrope. Razlog? Beč je pred završnim parafom sporazuma o priključenju grupi kao njen peti član…