Mere za spas „srpskog“ CERN-a (drugi deo)

Za srpske povremene cernovce ove godine biće plaćeno najmanje 10 puta više novca nego za njihove kolege koje rade u Srbiji. Ironija je kompletna ako se uzme u obzir javna tajna da su se, u poslednje tri decenije, malobrojni za nauku talentovani odlučivali za eksperimentalnu fiziku visokih energija

Piše Filip Rake Vukajlović

Iz Izveštaja nedavno podnetog vidi se da bi, za 2017. godinu za članarinu CERN-u i za potpisivanje na radove (ova stavka vodi se pod eufemizmom maintenance and operations), trebalo da bude plaćeno približno 1,75 miliona evra. Ako uzmemo da je gornje ograničenje za broj istraživača zaposlenih u srpskim institucijama koji su odlazili i radili u CERN-u poslednjih šest godina – bilo dvadesetak godišnje, da ostalih 12.000 istraživača u Srbiji MPNT finansira sa približno 100 miliona evra godišnje, tada jednostavnim proračunom dobijamo da će za srpske povremene cernovce ove godine biti plaćeno novca najmanje 10 puta više nego za njihove kolege koje rade ovde u Srbiji. Ironija je kompletna ako se uzme u obzir skoro javna tajna da su se, u poslednje tri decenije, malobrojni za nauku talentovani odlučivali za eksperimentalnu fiziku visokih energija. U najskorije vreme, pored nekoliko nesporno izuzetnih mladih ljudi, većinom su na cernovske projekte primani slabo obećavajući studenti. Samo da bi se povećao broj i da bi neki nejaki mogli u šefove da izrastu. Da li se iko zapitao zašto je MPNT za proteklih šest godina za sadašnjih dvoje penzionera i za dvoje koji će, po sili zakona, u penziju otići do sredine sledeće godine, platilo oko 200.000 CHF samo da bi im se ime našlo među skoro 3.000 drugih takvih „autora“? U ovoj proceni je moguća greška od 25 odsto, verovatnije naviše nego naniže, jer se prave sume koje se plaćaju godišnje za navodno učestvovanje u eksperimentu, a stvarno za dopisivanje na radove, sada uglavnom kriju i čuvaju kao najveća tajna. Možda je i ovo za nekoga „malo“?

[restrict]

ATMOSFERA SUREVNJIVOSTI Najtužnije od svega je što su vođe dosadašnje saradnje sa CERN-om, oličene u državnoj Komisiji, malo ili ništa radeći u nauci i za nauku svih ovih godina, svu svoju energiju usmerili na održavanje sadašnjeg stanja. Povećavajući tako haos i šireći zlu krv oko sebe, posebno među mladim ljudima. Dovelo je to do toga da je među cernovcima preovladala nezdrava atmosfera nepoverenja, surevnjivosti i otvorenih konflikata. Čak su svoje svađe i intrige, nemajući snage da ih ovde razreše, nekoliko puta prenosili i u CERN u čemu su prednjačili najstariji članovi Komisije. Nezvanično, govori se čak da je vrlo ugledan Nemac, sa stalnom pozicijom u CERN-u, šokiran načinom na koji su nadređeni pokušavali da eliminišu jednu mladu studentkinju, rekao: „Znaš, tamo je bio rat devedesetih, mnogi su otišli, a najgori su postali profesori.“ Da li da verujemo da oni tako govore u CERN-u o nama, zbog njih samih, a samo na našu sramotu?
Ipak, najgore od svega je što je prijem novih ljudi na cernovske kolaboracije bio pod apsolutnom kontrolom ove potpuno nekompetentne Komisije. (U razgovoru za „Politiku“ 11. 3. 2013, iako predobro zna da ne postoji nijedan pristojan naučni rezultat za koji bi mogao da kaže da mu u potpunosti, ili bar do trećine pripada, predsednik Komisije se postavlja kao mera svih stvari kad je u pitanju oblast visokih energija pa kaže: ’Kao mentori biramo najuspešnije saradnike i asistente. Imamo Komisiju za saradnju s CERN- om, koju vodim već 10 godina, koja utvrđuje ko je dovoljno kvalitetan da radi u CERN-u. Međutim, u CERN-u se pojavljuju neke kolege kojima je Ministarstvo sporadično davalo novac, a njihov rad nije najvišeg kvaliteta i obima. Jeste interes Srbije da tamo bude što više ljudi, ali ne može baš svako da radi u CERN-u. Decenijama smo gradili naš imidž i zato Ministarstvo mora nas kao najmerodavnije da pita oko izbora ljudi.’ Opsenarski pristup životu članova Komisije, izgleda da je potpuno „zasenio prostotu“ u MPNT i da najviši državni funkcioneri skoro drhte kad im „komisionari“ dođu i simuliraju da prenose poruke direktno iz CERN-a.) Izvesno je i da njihovi aktuelni favoriti i štićenici koje, iako nevoljno, spremaju da ih zamene „ako oni ikada budu prinuđeni da odu“, prema nepristrasnom sudu jesu – nesposobnjakovići. Grčevito držanje za mesto u Komisiji aktuelnih penzionera, ili onih koji će to veoma skoro postati možda bi se moglo objasniti sledećim podatkom: za boravak u Ženevi zbog prisustvovanja sastancima nekih saveta i komiteta CERN-a predviđene dnevne naknade troškova boravka, za 2015. godinu na primer, bile su 390 CHF (uz plaćene troškove puta, pored te dnevnice).

NEOPHODNE I RAZUMNE MERE Na kraju, uznemireni najnovijim i veoma afirmativnim prilozima o CERN-u u javnom prostoru Srbije, kojima se potvrđuju slutnje da se nešto krupno iza brda valja, želimo da predložimo sledeće:

Status Srbije u CERN-u treba hitno vratiti na period pre pridruženog članstva. Očigledan razlog za to je previsoka članarina koja se plaća za pridruženi status (ove godine već skoro dva miliona CHF), a koja bi bila najmanje dva puta veća pri punopravnom članstvu.
Korist od članstva u CERN-u sada imaju samo rukovodioci grupa, zbog prava na dnevnice kao članovi CERN-ovih komisija, kao i na visoke direktne materijalne troškove koje im uplaćuje MPNT, dok je realan povraćaj sredstava preko privrede zanemarljivo mali, a transfer tehnologija, o kojima samo praznoslove, nikakav.
Potrebno je hitno obustaviti još jedan u nizu megalomansko-idiotskih građevinskih projekata navodno za nauku: projekt Verokio koji predviđa zidanje zgrade od 3.000 kvadratnih metara pod izgovorom saradnje sa CERN-om, a sve bez ikakvih razumnih ciljeva. Investirati desetak miliona evra u ljude koji nikad ništa nisu radili/uradili niti stvorili je prosto zločin. Prihvaćen je i potpisan projekat nepostojećeg sadržaja, bez ikakve javne prezentacije i rasprave, pa još od kredita koji je država podigla za nauku.
Takođe, potrebno je rasformirati sadašnju komisiju za saradnju sa CERN-om. U njoj trenutno nema nijednog kompetentnog istraživača za oblast fizike visokih energija, što proizlazi iz činjenice da niko od njenih članova nije napisao ni jedno jedino slovo u nekom od mnogobrojnih radova CERN-ovih kolaboracija, a kamoli proizveo neki rezultat u tim kolaboracijama, niti ga je, što je sasvim jasno i logično, izlagao na nekom internom sastanku, a pogotovo ne na međunarodnim skupovima.
Celishodno bi, uvereni smo, bilo da se uvede adekvatno i u svetu prihvaćeno vrednovanje za istraživače koji bi nastavili da se bave eksperimentalnom fizikom visokih energija, poklanjanjem poverenja mlađim ljudima koji imaju svoje sopstvene rezultate ostvarene prema pravilima publikovanja i vrednovanja u kolaboracijama, kao i odgovarajuću međunarodnu vidljivost, priznatost i ugled, na osnovu više predavanja po pozivu, kao i rukovođenja radnim (a ne birokratskim) grupama i sastancima u CERN-u.

Autor je naučni savetnik Instituta „Vinča“ u penziji

[/restrict]