Izlog knjige

Dževad Galijašević
Epitaf za Bosnu
„Filip Višnjić“, Beograd, 2017

Ružno lice Bosne – tamna i skrivena strana identiteta male zemlje i muslimana evropskog identiteta, vidljiva na svetskoj pozornici terorizma i ekstremizma… Knjiga govori o tome kako su Alija Izetbegović i Osama bin Laden, u samoj Bosni i Hercegovini, ali i regionu Balkana, potpuno izmenili islam svojom ideologijom i arapskim novce. Zašto je manji dio radikalizovanih muslimana, u svojoj zemlji, kao odgovor dobio nezainteresovanost ili otvorenu podršku od strane vlastitih sunarodnika i umerenih muslimana… Zašto i kako je vehabizam bio razarajući u svom delovanju i na koji način je svaka teroristička grupa koja zloupotrebljava ime islama – od Al Kaide i njenih izdanaka u Siriji i Iraku, do Islamske države u Iraku i Boko Harama u Nigeriji, Al Šababa u Somaliji i Lashkar et Taibah u Pakistanu – bila inspirisana tom ideologijom i tim kultom smrti…
Kakve su veze terorističke mreže iz Bosne i Hercegovine sa napadima u Londonu, Sankt Peterburgu, Stokholmu, Nici, Parizu i Briselu, i jesu li te akcije uspele da uvere Zapad da otrovna pretnja vehabizma ne može biti ignorisana…

Ivan Tokin
PAS
„Arete“, Beograd, 2017

Nova, treća prozna knjiga Ivana Tokina produbljuje teme kojima se autor bavio u svojim prethodnim delima svodeći ih, još više, na usud jednostavnosti istine koja se mora ili ne mora prihvatiti. Tokinove ispošćene, ali i dalje (ili baš zbog toga) nežne slike, izvedene jezikom slenga i snažne ulične mudrosti, oblikuju knjigu u kojoj se prepoznaje to da hrabrost dolazi prirodno, iz srži bića, kako autora, tako i centralnog junaka njegove knjige.
Ova knjiga je ekstrahovala najsnažnije teme kojima se autor bavi u svojoj prozi i poeziji i intenzivirala ih u liku Psa – glavnog, sporednog, sveprisutnog, skromnog i sveznajućeg pripovedača. U nizu gotovo dnevničkih zapisa Tokin se obraća komplikovanom unutarnjem čovekovom svetu suprotstavljajući mu iskreniju i jednostavniju pasju perspektivu lišenu svega onoga što sputava modernog čoveka u želji da se ostvari kao srećno i, pre svega, slobodno biće.

Vladeta Janković
MITOVI I LEGENDE
„Laguna“, Beograd, 2017

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja, a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima? Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela, tako i ljudi druge vere. Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.

Džo Bernard Šo
O muzici
„Službeni glasnik“, Beograd, 2017

Džordž Bernard Šo nije poznat samo kao dramatičar već i kao najduhovitiji i najbeskompromisniji mizički kritičar svog vremena. Pisao je kritike s kraja 19. veka i zabeležio sviranje poslednje generacije muzičara koji nisu ostavili tragove na nosačima zvuka ili su ostali zabeleženi na malobrojnim snimcima lošeg kvaliteta. Tim su njegove kritike dragocenije, jer smo iz prve ruke čuli kako su svirali Ezen Isaj, Mark Hamburg ili Ignac Paderevski, kako je pevala Adelina Pati ili dirigovao Hans Rihter. Sve su ovo polumitska imena danas, ali za Šoa oni su bili njegovi savremenici, dostojni njegovih duhovitih i većinom i danas sasvim tačnih žaoka.