Prisutno odsustvo

MUZIČKA 2017. GODINA

Pogledom unazad na život umetničke muzike (u nas) minule godine, primetićemo kretanje jedan korak napred, dva nazad

Masovna histerija oko dolaska kultnog Ive Pogorelića na Kolarac, zajedno sa novim klavirom, protresla je Beograd u decembru kao zemljotres, što nije loše za ovu našu malo uspavanu stvarnost, u kojoj muzička scena počinje da se suočava sa tranzicionom realnošću i shodno tome traži nove puteve. Kako se pokazalo mnogo puta, konkursi za projekte Ministarstva kulture i Grada izgubili su čar novine, a dobili patinu našeg poslovičnog burazerskog poslovanja, pa umetnički preduzetnici otvaraju nove puteve i nove inicijative.
U svetu već pozicioniran pokret El Sistema, koji je krenuo od Venecuele i pedagoškog načina da se pomoću klasične muzike smanji maloletnička delinkvencija, došao je i kod nas zahvaljujući poslovnoj i preduzetnoj Đurđi Papazoglu, pa tako saradnja između talentovanih muzičkih školaraca i gostiju iz El Sistema rezultira koncertima po Srbiji i na Kolarcu. Već šestu sezonu slušamo u Gvarnerijusu odlične koncerte studenata Fakulteta muzičke umetnosti kojima ova ustanova kulture nagrađuje najbolje mlade muzičare po izboru fakulteta. Preduzimljiva i kreativna pijanistkinja, a sada menadžer, Jovanka Višekruna Janković vodi već nekoliko godina uspešno ArtLink NVO, posvećen srpskim umetnicima mlađe generacije. Svake godine dodeljuje se nagrada našem najperspektivnijem mladom muzičaru – 2017. čelistkinja Irena Josifoska – ali se dovode i muzičari iz inostranstva, u okviru (i ovogodišnjeg) ArtLink festivala mladih talenata.
Osnovan je novi, mladi kamerni orkestar Muzikon, koji se zalaže da umetnička muzika postane svakodnevna hrana za dušu, a izvodiće se ne samo u koncertnim salama nego i u kafićima i samoposlugama, kao što već postoji svuda u svetu. Klasika u kafićima, a da nije Dan žalosti, dogodila se 12. novembra 2017, kada je Muzikon, u saradnji sa beogradskim lokalima, organizovao Dan klasike radi izmeštanja klasične muzike iz formalnih okvira. Tokom celog dana više od 30 beogradskih lokala puštalo je klasičnu muziku, a u nekima od njih posetioci su imali priliku da slušaju muzičare i uživo. Tako se stvara publika.
U Madlenianumu se u decembru odvijao baletski projekat Balkan dans prodžekt u organizaciji našeg Instituta za umetničku igru, udruženja Tanzelarija iz Bosne i Hercegovine i slovenačkog Festivala Velenje. Radi se o povezivanju mladih umetnika s prostora Balkana, razmeni iskustava i unapređivanja znanja u oblasti umetničke igre, kao i pridobijanja nove publike i popularisanja baleta. Mladi baletski umetnici više od svih, po prirodi svoje profesije, nemaju vremena da čekaju bolja vremena.
Nove inicijative nekih novih muzičara u korist umetničke muzike obeležile su 2017. I to nije sve. Beograd konačno može da uživa u ranoj i baroknoj muzici na instrumentima perioda, kao sav normalan svet, zahvaljujući neumornom Predragu Peđi Gosti, koji osim festivala stare muzike svake godine predstavi i jednu baroknu operu, u čemu ovaj deo sveta nema tradiciju. Ove godine to je bio čarobni Monteverdijev Orfej u Madlenianumu, koji sve više postaje alternativni scenski centar Beograda.
Mladi krče nove puteve, ali to ne menja činjenicu da je novca za umetničku muziku sve manje, da se fondovi tope i nestaju, projekti odbijaju. Festival čembala već četvrtu godinu ne prolazi na konkursu Ministarstva kulture, pa i ove godine opstaje samo na predanom volonterskom radu organizatora (Kulturni centar Beograda) i muzičara kojima je žao da festival nestane. I na kraju, kada se muzički umetnici izbore za salu, datum, koncert, posle mnogo rada i truda, njihov napor nema ko i gde da proprati. Ne samo u 2017. Naša poslovična kultura (ne)sećanja je na delu – muzička kritika je nestala iz medija, posebno štampanih, a kao što znamo, ono što nije odštampano, nije se ni desilo. Ili kao što kaže grafit – džabe ste krečili.